VREMENSKE PRILIKE DESETKOVALE VINOGRADE Već sada se zna da će ove godine biti manji prinos grožđa

BizPortal/Tanjug | 14:40 | 14.08.22 Biz info

Nakon grada usledila je suša koja vinogradarima pravi velike probleme.

Pixabay

Kakvi će biti ovogodišnji prinosi i kvalitet grožđa u Srbiji znaće se pouzdano kada počne berba, a kako kaže direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije Stevan Rajta već sada se može reći da će zbog vremenskih prilika prinosi biti manji.

– Očekujemo da berba počne za 10 do 15 dana i tada ćemo imati jasniju sliku, ali sasvim je izvesno da će suša i ekstremno visoke temperature koje dugo traju uzeti danak i kod grožđa. Pritom je važno znati da problemi sa prinosima neće biti isti u svim krajevima, jer nisu isti uslovi u Šumadiji, na Fruškoj Gori, u Negotinu, Župi ili Niškom regionu – kaže on.

Dodaje i da tamo gde se loza nalazi blizu izvora, reke ili jezera ona može da ima veću vlažnost i da se bolje sačuva rod.

Rajta navodi da je loza otporna biljka i da može da se prilagodi na razne temperature, visoke i niske, ali pod uslovom da one traju predugo, kao što je ovog leta bio slučaj sa ekstremno visokim temperaturama.

– Zbog velike vrućine nema sokova koji putuju kroz biljku i treba da hrane bobicu, kožica i pokožica bobice znaju da izgore, ona se osuši i od takve bobice ne moze da se napravi ništa. Nekada moraju i da se seku grozdovi da bi se spasilo što se spasiti može – objašnjava sagovornik Tanjuga.

Prema njegovim rečima, ove godine je i grad u nekim vinogradima napravio štetu a onda se nadovezala i suša, tako da su vinogradari imali pune ruke posla kako bi zaštitili rod.

Rajta ukazuje da situacija nije teška samo kod nas nego i u celoj Evropi koja se suočila sa ekstremno visokim temperaturama.

Tako su, navodi, u Francuskoj, jednom od najvećih proizvođača vina, gde inače nije dozvoljeno navodnjavanje vinograda, napravili izuzetak i u nekim regionima dozvolili navodnjavanje kako bi se spasio rod.

Prema podacima Privredne komore Srbije naša zemlja ima 20.113 hektara pod vinovom lozom, godišnje se proizvede oko 160.000 tona grožđa a proizvodnjom grožđa se bavi oko 80.000 poljoprivrednih gazdinstava.