VRELINA TEŠKO PADA KRAVAMA Daju mnogo manje mleka i muče se – treba im hitno pomoći, dve stvari su ključne za njihov oporavak

BizPortal/S. Stamenković | 14:14 | 06.07.22 Biz info

Jedna od najvažnijih grana privrede.

Foto: Shutterstock

Vreli talas koji pohodi praktično ceo svet izaziva poseban potres u jednoj od najvažnijih grana privrede – mlekarskoj industriji. Nezapamćene vrućine su već napravile veliku štetu u Indiji, zemlji koja je najveći svetski proizvođač mleka, već trpi ozbiljne posledice, a stočari čine sve da rashlade krave.

Jer, zbog toplotnog stresa, te životinje tako reći pate, imaju slabiji apetit, što znači i slabiji rast telesne težine, smanjenje plodnosti i posledično, mnogo manje mleka. Logično pitanje glasi – kako će Srbija i naše krave podneti toplotu, kojoj kiša koja je pala ovih dana, ne može mnogo da pomogne.

Vode treba pod hitno

Prema rečima Nenada Budimovića, sekretara Udruženja za stočarstvo i preradu stočnih proizvoda pri Privrednoj komori Srbije, suša u Srbiji još nije dala negativne rezultate, ali to ne znači da neće – štaviše, može se reći da je situacija već sada hitna, i što se ratara i što se stočara tiče.

– Ratarske kulture su za sada u dobroj kondiciji, postoji jedino problem sa lucerkom, koja služi za ishranu krava, ali nije kritično. Ipak, vode treba pod hitno, jer ovo kiše što je palo ne znači ništa. Kiša treba da pada četiri, pet dana, kako bi se zemlja navodnila i u dubini – kaže Budimović.

Šta sami mlekari mogu da urade? Naš sagovornik napominje da je za dobru brigu o kravama ključno stalno dolivanje vode za piće, tokom celog dana, i da nije dovoljno dati im vode ujutru i uveče, što je česta, a loša praksa neodgovornih stočara. Neophodna je i dobra ventilacija u štalama.

Budimović kaže da Srbija proizvodi 1,4 milijarde litara mleka godišnje. Od toga, 870 miliona litara završi u industrijskoj proizvodnji, dok ostatak ode na ličnu potrošnju i pravljenje tradicionalnih proizvoda, poput sireva. Ove godine je proizvedeno oko 100 miliona litara manje. Manjak je nastao zbog toga što mnogi manji proizvođači, to jest domaćinstva koja imaju jednu, dve ili tri krave, odustaju od posla. Jednostavno, ne isplati se. Ranije se, kaže on, govorilo „jedna krava, jedan student u Beogradu”, u smislu da od nje može i dete da se iškoluje, ali da to odavno nije slučaj.

Da je žega jedini problem…

Međutim, i veći proizvođači mleka imaju problema i razmišljaju da napuste ceo posao. Bečejac Vasa Džigurski, čija poznata farma krava, koja nosi porodično prezime, godišnje proizvodi milion litara mleka, kaže da ozbiljno razmišlja da napusti ceo posao. Što zbog žege, koja je svake godine sve gora, što zbog niza drugih neprilika koje prate mlekarstvo.

– Stanje je neodrživo. Upravo ugrađujem 24 ventilatora u prostorije sa kravama, a to je samo dve trećine farme. Težak je ovo posao, niko više neće da ga radi. Plašim se da će Srbin ostati bez mleka – iznosi prilično mračnu prognozu Džigurski.

On tvrdi da je njegova proizvodnja opala za 50 odsto, i da jedva pokriva troškove, dok je je o zaradi sada teško razmišljati. Leta su sve toplija, stručnih kardova i radnika je sve manje, a mladim ljudima ne pada na pamet da se bave stočarstvom.

– U stočarstvu moraš da poznaješ i ratarstvo i stočarstvo i menadžment, ja znam, 38 godina sam u privatnom poslu. Sve to nema ko da radi. Kad otplatim kredite do 2024. godine, ja završavam – izričit je Džigurski, i napominje da je slična situacija i u Evropi.