UGALJ SE VRAĆA NA VELIKA VRATA Ovo su države sa najvećim rezervama, a evo gde se nalazi Srbija

BizPortal/TRT Balkan | 13:42 | 22.08.22 Biz info

Ugalj, koji je poznat i kao jedan od najvećih izvora energije, proizvodi se skoro u svim delovima sveta.

Shutterstock/Artur_Nyk

Neke države u Evropi u okviru mera štednje plina uoči predstojeće zime, zbog smanjenih isporuka plina iz Rusije, sve više razmatraju vraćanje u rad termoelektrana na ugalj.

Jedna od tih država je Nemačka, koja u sklopu mera štednje plina u pogon ponovo pušta prvu već ugašenu termoelektranu na ugalj, objavila je Savezna agencija za mrežnu infrastrukturu.

Elektrana Mehrum u Donjoj Saskoj, u vlasništvu češkog koncerna EPH, prva je elektrana koja će biti ponovno aktivirana nakon što je savezna vlada sredinom jula donela zakonske promene koje omogućavaju ponovno aktiviranje već ugašenih elektrana na ugalj i naftu do kraja sledeće godine, kada se očekuje postizanje visokog stepena nezavisnosti od plina iz Rusije.

Elektrana Mehrum je prestala s radom u decembru prošle godine i deo je energetske rezerve čije aktiviranje je moguće u slučaju preke potrebe. Prema navodima uprave ove elektrane kapaciteta 690 megavata, proizvodnja struje može početi u svakom trenutku. Cilj vraćanja elektrana na ugalj je smanjenje potrošnje plina.

Imajući u vidu najnovija dešavanja u vezi s plinom, u ovom tekstu možete naći koje države poseduju najveće rezerve uglja.

Deset država s najvećim rezervama uglja

Prema podacima Američke uprave za energetske informacije (EIA), deset država s najvećim rezervama uglja su Sjedinjene Američke Države (SAD), Rusija, Australija, Kina, Indija, Njemačka, Ukrajina, Južna Afrika, Poljska i Kazahstan.

Ugalj, koji je poznat i kao jedan od najvećih izvora energije, proizvodi se skoro u svim delovima sveta. Iako se rezerve uglja nalaze u mnogo država, oko 75 odsto sadašnjih rezervi nalazi se u na teritoriji pet država.

Najveće zalihe uglja ubedljivo ima SAD – 254,1 milijardu tona, ili 22,3 odsto svetskih zaliha. Potom sledi Rusija sa 176,7 milijardi tona (15,5 odsto), Australija 159,6 milijardi tona (14 odsto), Kina 149,8 milijardi tona (13,1 odsto) i Indija 107,7 milijardi tona (9,5 odsto).

Rezerve uglja u SAD-u su široko raspoređene geografski, a Montana, Wyoming, Illinois, Zapadna Virginia, Kentucky i Pennsylvania imaju više od tri četvrtine ukupnih rezervi. Rudnik uglja North Antelope Rochelle, kojim upravlja Peabody Energy, u basenu reke Powder u Wyomingu najveći je svetski rudnik uglja po rezervama.

SAD je takođe treći najveći svetski proizvođač i potrošač uglja. SAD je proizveo 685 miliona tona uglja (oko 9,3 odsto ukupne svetske proizvodnje) u 2018. godini. Na zemlju je otpadalo 8,4 odsto ukupne svetske potrošnje uglja u istoj godini. Ugalj čini oko 27 odsto proizvodnje električne energije u zemlji.

Kada je u pitanju Rusija, najveća ruska ležišta uključuju rezerve Donjeckii u Moskvi, basene Pečore u zapadnoj Rusiji i basene Kuznjecki, Kansk-Ačinski, Irkutsk i Južni Jakutsk u istočnoj Rusiji. Više od dve trećine uglja proizvedenog u Rusiji je kameni ugalj, pri čemu su baseni Pečorski i Kuznjecki glavna ležišta kamenog uglja. Bazen Kansk-Ačinski je poznat po ogromnim nalazištima subituminoznog uglja, dok je rudnik Raspadskaja u Kemerovskoj oblasti najveći rudnik uglja u Rusiji.

Rusija je inače šesti najveći proizvođač i potrošač uglja na svetu. Proizvela je 420 miliona tona uglja i potrošila 88 miliona tona u 2018. Rusija je takođe treći najveći izvoznik uglja u svetu – izvezla je 210 miliona tona uglja u 2018.

Značajne rezerve uglja u Turskoj, Srbiji, BiH…

Na listi prvih 20 država po rezervama uglja još su se našli Indonezija, Turska, Novi Zeland, Srbija, Brazil, Kanada, Kolumbija, Češka, Vijetnam i Pakistan.

Od zemalja iz regije jugoistočne Evrope najveće rezerve uglja ima Srbija – oko 8,2 milijarde tona. Potom slede Bosna i Hercegovina s 2,4 milijarde tona, Albanija 575 miliona, Slovenija 408 miliona, Severna Makedonija 365 miliona i Crna Gora sa 156 miliona tona.

Smanjenje potrošnje plina

Ipak, poslednjih nekoliko meseci zbog poremećaja u vezi s dotokom plina iz Rusije i povećanih cena tog energenta, evropske zemlje raspravljaju o vraćanju elektrana na ugalj.

Glavni cilj vraćanja elektrana na ugalj je smanjenje potrošnje plina. Tako nemački ministar finansija Christian Lindner smatra da se plin umesto za proizvodnju struje mora štedeti za potrebe domaćinstava i industrije u nadolazećoj zimi.

– Ne smemo dopustiti da se plinska kriza pretvori u krizu opskrbe električnom energijom – rekao je Lindner.

Ministar privrede i energetike Robert Habeck takođe smatra da se u proizvodnji električne energije treba odreći plina “gdje god je to moguće”.

Prethodna nemačka vlada je 2018. godine, u sklopu dugoročne borbe protiv klimatskih promena, donela odluku o potpunom odustajanju od uglja kao izvora energije do najkasnije 2038. godine.

Rasprave o radu nuklearnih elektrana

Kompanije koje upravljaju ostalim elektranama na ugalj takođe su najavile puštanje u pogon svojih postrojenja.

Prema procenama analitičara, energetskim kompanijama se isplati ponovno uključenje elektrana zbog visoke cene električne energije i dovoljne količine uglja na globalnom tržištu.

Nemački mediji su nedavno objavili kako građani Nemačke sve više strahuju da bi Rusija u potpunosti mogla prekinuti dovod plina te zbog toga masovno kupuju grejalice i peći na drva i ugalj.

Ugalj je neobnovljivi izvor energije i fosilno gorivo bez kojeg je teško zamisliti da bi svet mogao funkcionirati na način na koji funkcionira danas. Ugalj je danas drugi energent u svetu za proizvodnju primarne energije. Veliku važnost ugalj ima u proizvodnji električne energije, te u proizvodnji čelika i metala.

Iz godine u godinu globalna potreba za energijom raste, najviše u ekonomijama koje se naglo razvijaju i industrijaliziraju, te tako problemi vezani za energetsku sigurnost postaju sve važniji. Ugalj se smatra sigurnim energentom u proizvodnji energije jer su njegove rezerve u svetu velike, a i cenovno je prihvatljiviji od drugih fosilnih goriva.