UGALJ KASNI GOTOVO DVE NEDELJE Nizak vodostaj utiče na rečni transport i proizvodnju struje

BizPortal/Novosti | 14:23 | 01.08.22 Biz info

Suša već uzima maha.

Printscreen/Youtube

Dugotrajna suša i visoke temperature uzrok su izuzetno niskog vodostaja što otežava proizvodnju električne energije iz hidropotencijala i onemogućava uvoz uglja baržama preko rumunske luke Konstanca i bugarske Ruse u našu zemlju.

Srbija nastoji da osigura nesmetan rad termoelektrana tokom zime i zato ulaže napore da obezbedi što veće količine ovog energenta, za kojim na globalnom nivou vlada prava pomama.

Predsednik Republike Aleksandar Vučić rekao je nedavno da uvozimo ugalj iz BiH i svih delova bivše Jugoslavije na sve moguće načine, koristeći kamione i vozove. On je naglasio da uz pomoć Kine država pokušava da nabavi dva miliona tona ovog energenta koji bi trebalo da se dopremi u Srbiju preko rumunske luke Konstanca.

U našoj zemlji plovni transport se odvija bez problema, ali u Bugarskoj je obustavljen, što onemogućava da iz tog pravca ugalj baržama stigne do nas. Kako „Novosti“ saznaju, polovinom avgusta bi taj problem mogao da bude rešen. Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Veljko Kovačević, ističe da u ovim katastrofalnim hidrološkim uslovima za čitav Stari kontinent, Srbija gotovo svuda garantuje 2,5 metra dubine za plovidbu, što može retko ko u Evropi.

– Najgora je situacija u Bugarskoj, u sektoru Belene, gde je obustavljen transport – objašnjava Kovačević – To otežava dopremanje uglja u Srbiju baržama preko Konstance u Rumuniji i luke Ruse u Bugarskoj. Očekuje se da će do polovine avgusta da se reši problem u sektoru Belene, odnosno da se plovni put izbageruje i tada će moći da nam stiže ugalj.

Prema njegovim rečima, nema problema za dopremanje ovog energenta iz drugih pravaca. Velike količine uglja nam, kako navodi, stižu preko rumunskih luka Oršava i Turnu Severin. Takođe, ovaj energent se u Srbiju doprema i železnicom i kamionima iz regiona. Kako ističe, u Srbiji se ne očekuju značajniji problemi uprkos lošoj hidrološkoj situaciji.

– Kod nas nema dramatičnih ograničenja kao u Evropi, a to je posledica ulaganja u plovne puteve u poslednje četiri godine – naglašava Kovačević.

– Uložili smo 10 miliona evra i izgradili više hidrotehničkih objekata od Beograda do Bačke Palanke. Izvadili smo blizu 700.000 kubika šljunka i peska iz plovnog puta.

On ukazuje da je u našoj zemlji samo u dva sektora bio ograničen gaz plovidbe na 1,8 metara dubine, a uobičajeno je 2,5 metara. Ovo znači da brodovi mogu da prevoze manje tereta.

– To se odnosi na Čortanovce i Arankinu adu – navodi Kovačević. – Sada je Arankina ada izbagerisana na dva metra, a čim se dostigne tzv. nizak plovidbeni nivo, vratiće se na uobičajenu dubinu.

Smanjena proizvodnja kilovata
Lider za sektor energetike u Dilojtu i nekadašnji direktor za snabdevanje i distribuciju u EPS Željko Marković, ukazuje da polovina ukupne godišnje proizvodnje električne energije u Srbiji dolazi iz HE Đerdap 1.
– Smanjeni dotoci vode utiče na smanjenu proizvodnju električne enrgije iz hidro-sektora – objašnjava Marković.
– Trenutno se iz hidropotencijala proizvede oko 20 odsto električne energije, a ostalo mora da se nadoknađuje iz drugih izvora ili iz uvoza.

Očekuje se, kako navodi, da će u najkraćem mogućem roku, gaz plovidbe biti na dva i po metra u Čortanovcima, čak i pri ovako niskom vodostaju. On ukazuje da su u Evropi vodostaji veoma loši i da je situacija na Rajni i Dunavu nepovoljna.

– Na Rajni su veća ograničenja, gaz je spušten na 1,7 metara – navodi Kovačević.

– Od Nemačke do Srbije, na Dunavu je ograničenje na 1,8 metara dubine za plovidbu.

Zbog niskog vodostaja reka u Nemačkoj brodovi sada mogu da prevoze svega polovinu tereta.

Naš sagovornik ukazuje da problemi sa kojima se suočavaju na Rajni ima nepovoljan uticaj na ekonomiju EU i da stvara velike gubitke za industriju. Zapadni mediji izveštavaju da dugi sušni period, bez izgleda za skorije padavine, utiče na plovnost Rajne i drugih reka.

– Dozvoljen nam je sada prevoz samo 50 odsto količine koju inače transportujemo – rekao je direktor rečnog prevoznika „Binenšifart“ Roberto Špranci.

– Vodostaj reka je trenutno prenizak za neometanu plovidbu, a zahtevi za transport brodovima veliki.

Kriza u vezi sa gasom povećala je potražnju za ugljem, pa je to trenutno i glavni teret koji brodari prevoze. Jedan deo brodova, koji koriste reke kroz Nemačku, trenutno je uključen i u prevoz žitarica iz Ukrajine. To je, kako ističe Špranci, smanjilo slobodne kapacitete. EU je zabrinuta i zato što nizak vodostaj na rekama ugrožava rad termoelektrana i nuklearki, kojima je voda potrebna za hlađenje.