TRŽIŠTE NAFTE NIKADA DINAMIČNIJE Nakon rasta cene od 20 odsto, krajem nedelje dogodio se neočekivani zaokret

BizPortal | 08:30 | 14.03.22 Biz info

Oscilacije cene nafte nepovoljno utiču na kretanje inflacije.

Pixabay/awsloley

Nakon velikih oscilacija na svetskim su tržištima cene nafte prošle nedelje pale oko 5 odsto. Ovim tržišnim kretanjima najviše je doprinelo popuštanje strahova trgovaca od poremećaja isporuka nafte iz Rusije zbog rata u Ukrajini i sankcija Zapada protiv Moskve.

Cena barela na londonskom tržištu pala je prošle nedelje oko 4,8 odsto, na 112,67 dolara, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio 5,7 posto, na 109,33 dolara.

Nakon što su protekle nedelje cene nafte naglo porasle za više od 20 odsto, kasnije tokom nedelje došlo je do smirivanja na tržištu

Ali, početak nije nagoveštavao takav rasplet situacije, s obzirom da je u ponedjeljak cena barela na londonskom tržištu dosegnula 139 dolara, a na američkom 130 dolara, što su bile njihove najviše vrednosti od 2008. godine.

Bila je to posledica straha od poremećaja ruskog izvoza zbog sankcija koje su mnoge zemlje uvele nakon ruskog napada na Ukrajinu.

Ublažen strah od poremećaja na tržištu

Tokom ove dinamične nedelje, nakon obećanja Rusije da će ispuniti ugovorne obaveze o isporuci nafte, došlo je do smirivanja situacije pa su trgovci zaključili da su strahovi od poremećaja u isporukama bila preterana.

Rusija izvozi između 4 i 5 milijona barela nafte dnevno, od čega otprilike polovina ide u Evropu, pa je nakon Saudijske Arabije najveći izvoznik nafte u svetu. Zbog toga se trgovci plaše da bi poremećaji isporuka iz Rusije dodatno povećali jaz između slabe ponude i rastuće potražnje, prenose agencije.

SAD je sredinom nedelje uveo embargo na rusku naftu, ali mu se evropske zemlje nisu pridružile.

Vašington je u potrazi za zamenom za rusku naftu počeo pregovore sa Venecuelom, spreman ukinuti deo sankcija, a intenzivirani su i pregovori sa Iranom o oživljavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. Ukoliko se pregovori završe uspešno, to bi moglo do ukidanja sankcij na iransku naftu.

– Pažljivo pratimo amortizere koji bi mogli apsorbovati šokove u snabdevanju. Oni uključuju otpuštanje više nafte iz strateških zaliha, više američke nafte iz škriljaca i više nafte iz OPEC-a, uz element visoke diplomatske cene koju je Zapad spreman platiti eventualnom dozvolom povratka na tržište Irana, pa čak i Venecuele. U obzir treba uzeti i visoku ekonomsku cenu jer bi skupo gorivo ograničilo potražnju i privremeno zaustavilo ekonomski rast – objasnio je Norbert Ruker, analitičar u UBS-u.

No, sporazum s Iranom još nije potpisan i visoki europski diplomat rekao je da su razgovori “pauzirani”.

U SAD-u raste proizvodnja nafte, OPEC suzdržan
Neki pak proizvođači u Organizaciji zemalja-izvoznica nafte (OPEC), uključujući Angolu i Nigeriju, ne uspijevaju dosegnuti dogovorene proizvodne kvote, što grupi otežava nadoknadu izgubljenih ruskih barela.

Malo je verovatno da će u bliskoj budućnosti praznine u snabdevanju biti popunjene dodatnom proizvodnjom članica OPEK-a i njenih saveznika, budući da je Rusija deo te grupacije, kaže Vivek Dar iz Komonvelt banke.

Polovinom nedelje Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), koji su u OPEK-u, poručili su da podupiru pojačano snabdevanje tržišta naftom, s obzirom na poremećaje koje su izazvale sankcije uvedene Rusiji.

Ali, kasnije je UAE poručio da namerava poštovati dogovor OPEK-a i njegovih saveznika o povećanju snabdevanja naftom iz meseca u mesec za samo 400.000 barela dnevno.

Sa druge strane, raste proizvodnje u SAD-u. Prema podacima kompanije Baker Hughes, prošle nedelje je broj aktivnih naftnih i gasnih postrojenja porastao za njih 13, na ukupno 663. To je deveta, od poslednjih 10 nedelja kako broj tih postrojenja raste, što najavljuje povećanje proizvodnje nafte u SAD-u.

Nakon što su u prošloj godini porasle više od 50 odsto, zahvaljujući oporavku svetske ekonomije od korona krize, od početka ove godine cene nafte porasle su za više od 40 odsto.

finansije, racunovodstvo, knjigovodstvo, knjigovodja — Pixabay.org

Rast cena nafte nepovoljno utiče na inflaciju

Analitičari smatraju da će se cene barela verovatno zadržati iznad nivoa od 100 dolara sve dok OPEK, američke kompanije koje naftu vade iz škriljaca ili Iran ne osiguraju alternativu ruskoj nafti i ne plasiraju na tržište više barela.

Oni istovremeno upozoravaju i na jačanje inflatornih pritisaka u svetskoj ekonomiji podstaknuto cenom nafte većom od 100 barela.

A jačanje inflacije moglo bi naterati centralne banke da agresivno zaoštre monetarnu politiku, što bi izazvalo usporavanje rasta globalne ekonomijea, a time i potražnje za naftom.