TRŽIŠTE KOJE VREDI 60 MILIJARDI DOLARA Veštačka inteligencija se razvija i do 40 odsto godišnje

Prema podacima kompanije za istraživanje tržišta Zion, globalno tržište veštačke inteligencije u 2021. godini je procenjeno na oko 59,67 milijardi u 2021. godini i procenjuje se da će godišnje rasti po stopi od oko 39,4 odsto, što znači da će do 2028. godine dostići 422,37 milijardi dolara.

Trenutni svetski lider u razvoju veštačke inteligencije, kada posmatramo po regionima, je Severna Amerika, ali kako je navedeno u istraživanju u narednom periodu najviše i najbrže će se razvijate azijsko tržište.

Što se Srbije tiče, pored međunarodnih kompanija koje unutar svojih poslovnica kod nas imaju odeljenja za razvijanje AI rešenja, postoji niz kompanija, startapa i poneki istraživački centar koji se bavi ovom tehnologijom. Zanimljivo je se i na listi 10 startapa koji su privukli najviše investicije prošle godine i par mladih startapa koji se bavi ovom tehnologijom, Connect the dots i Anari AI. Takođe, i sama država je prepoznala potencijal ove tehnologije i krajem prošle godine je osnovana i Nacionalna platforma za razvoj veštačke inteligencije i Institut za istraživanje veštačke inteligencije Srbija.

AI u svetu

AI, posebno kompjuterski vid i mašinsko učenje, transformišu poslovanje danas. Preduzeća razvijaju tako potpuno autonomne robote koji mogu osetiti, stupiti u interakciju i zamisliti okruženje oko sebe kako bi ostati ispred na globalnom tržištu.

Modeli dubokog učenja obrađuju ogromne količine podataka, kao što su fotografije, tekstovi i zvuci, koristeći veštačke neuronske mreže kako bi obezbedili tačne rezultate. Automatizacija vođena veštačkom inteligencijom efikasna je u raznim oblastima, uključujući zdravstvo, avijaciju, poljoprivredu, energetiku i rukovanja materijalom. Takođe ova tehnologija se koristi u automatizaciji različitih poslovnih procesa.

Ključni igrači na globalnom tržištu su:

• Alphabet Inc.
• Microsoft Corporation
• IBM Corporation
• SAP SE
• Baidu Inc.
• Intel Corporation
• Amazon Web Services Inc.
• Samsung Electronics Co.Ltd.
• SAS Institute Inc.
• Facebook Inc.
• Salesforce.com Inc.
• Oracle
• Cisco
• Alibaba Cloud
• Siemens
• NVIDIA Corporation
• Huawei

Srbija

„Blic Biznis“ je stupio u kontakt sa nekoliko kompanija, startapa i istraživačkih centara fokusiranih na razvoj i primenu veštačke inteligencije.

Institut za veštačku inteligenciju Srbija

Institut za veštačku inteligenciju Srbije osnovan je u martu 2021. godine i u njegov rad je uključeno oko 40 ljudi, među kojima su 22 doktora nauka, 9 studenata doktorskih studija na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i dva master inženjera.

Kako kažu iz Instituta za sada poseduju nekoliko istraživačkih grupa:

• Obrada prirodnog jezika
• Računarski vid i daljinska detekcija
• Multimodalna i distribuirana veštačka inteligencija
• Primena u pametnim gradovima
• Primena u robotici
• Primena veštačke inteligencije u zdravstvu

Institut za veštačku inteligenciju Srbije, kako ističu, teži da uveže celu Srbiju i stručnjake poreklom iz Srbije, te Savetodavni odbor Instituta čine svetski prepoznati stručnjaci iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija iz naučnog okruženja i privrede.

– Od samog osnivanja, jedna od uloga instituta je da bude veza između nauke i privrede. IT sektor u Srbiji već dobro razvijen, pre svega zalaganjem i pameću ljudi koji učestvuju u tome. Institut treba da obezbedi dodatnu vrednost u okviru IT usluga, npr. pomaganjem kompanijama u apliciranju za EU projekte. U okviru njih, od velikog značaja su aspekti primene rezultata istraživanja u privredi. Pored toga, razvijamo saradnju sa kompanijama u smislu da se rešenjima iz oblasti veštačke inteligencije unaprede postojeća IT rešenja. Trenutno imamo saradnju u oblasti robotike, medicine, obrade prirodnog govora itd. ističu oni

Što se konkretnih projekata tiče, iz Instituta ističu da se grupa za Multimodalnu i distribuiranu veštačku inteligenciju u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka i Katedrom za mehatroniku, robotiku i automatizaciju bavi razvojem sistema koji omogućava da se realizuje interakcija između čoveka i robota, ali u virtuelnom okruženju, dok grupa za Računarski vid i daljinsku detekciju na osnovu obrade satelitskih snimaka pokušava da detektuje šta se dešava na terenu.

– Primena VI prisutna je i u medicini, pa su istraživači grupe Primena veštačke inteligencije u zdravstvu angažovani na projektu čiji je cilj da sistemi automatski na osnovu rentgenskih snimaka uoče da li osoba ima koronavirus ili ne. Iako poslednju reč u verifikaciji nalaza i postavljanju dijagnoze mora imati lekar, pomoć veštačke inteligencije u ovakvim situacijama je od izuzetnog značaja.

Do sada, kako navode, imali su prilike da sarađuju sa Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu, Gradom Beogradom, Intitutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo. Na listi stranih partnera su UNDP, USAID, Peng Cheng Lab. Od predstavnika privrede sarađivali su sa Continetal Automotive Serbia, 3Lateral i NTT Data.

Odgovarajući na pitanje perspektive ove grane IT industrije i u svetu i u Srbiji iz Instituta kažu da treba „zadržati racionalnu meru i odvojiti se od različitih medijskih objava koje veštačku inteligenciju smeštaju u oblast naučne fantastike“.

-Ako je posmatramo u racionalnim i primenljivim okvirima, veštačka inteligencija je prirodni nastavak razvoja različitih informacionih tehnologija i način da se uspostavi spona između IT i stvarnog sveta. U tom smislu, ona omogućava da se znanja iz različitih domena povežu sa IT oblastima i na taj način unaprede istraživanja različitih grana nauke i otvore nova radna mesta za stručnjake iz tih oblasti, zaključuju.

Upravljanje poslovnim kontaktima

Kako kaže jedan od osnivača startapa „Connect the Dots“, Luka Trikić, kompanija je nastala početkom 2019. godine formiranjem osnivačkog tima u San Francisku i postavljanjem vizije za razvoj proizvoda.

– Vizija je bila jako jednostavna: mapiranje odnosa između svih ljudi na svetu u realnom vremenu i prikazivanje ko koga zna, i koliko dobro. Inicijalno je kompanija osnovana u Americi, sa planom da tu i ostane, medjutim vremenom smo krenuli da zapošljavamo poznanike i bivse kolege u Beogradu, a zatim putem preporuka sve više jako kvalitetnih kandidata u Srbiji pa je tako i nastala Beogradska kancelarija, kaže Trikić.

On ističe da je inicijalna ideja, kao i u većini startapa, modifikovan više puta.

– Znali smo da postoji veliki potencijal u mapiranju ljudskih odnosa, ali smo i pažljivo slušali korisnike i njihove želje, pratili stanje na tržištu i bili spremni na brze promene, pa smo na kraju i došli do ideje o platformi za upravljanje, kako profesionalnim, tako i personalnim konekcijama. Platforma omogućava korisniku pregled svih konekcija u realnom vremenu, a zatim i mogućnost da, uz veliku kontrolu privatnosti, svoje konekcije podeli sa poznanicima, ističe on.

Kako Trikić dalje objašnjava, s obzirom da podatke dobijaju iz preko 10 izvor, zadatak je pretvoriti podatke iz raznih oblika i formata u jedinstveni oblik sa minimalnom količinom grešaka.

– To je nešto što veštačka inteligencija i napredni algoritmi koje razvijamo omogućavaju sa velikom preciznoscu i brzinom. Bez te tehnologije podatke bi morali da spajamo i čistimo ručno, uz pomoc ljudskih operatera, a to bi bilo sporo, skupo i imalo bi puno grešaka, pa samim tim ni naš finansijski model ne bi bio održiv, a ni korisnicko iskustvo ne bi bilo zadovoljavajuće, zaključuje on.

„System in cloud“

Jedna od kompanija koja se bavi razvojem A.I. rešenja u Srbiji je i Anari A.I. koji je zvanično pokrenut krajem pretprošle godine. Ova kompanija na osnovu svojih rešenja, koja za mnoge predstavljaju čistu naučnu fantastiku, uspela da podigne investiciju od „Early Bird-a“ i tako skalirala tim na skoro 30 ljudi.

– Imamo mlad tim developera u Srbiji, ali savetnici nam dolaze iz svetskih kompanija kao što su Nvidia, Berkley, profesor sa UCLA, i naši ljudi koji su tamo. Nedavno nam se pridružio Džo Kostelo, kao podrška našem timu eksperata, priča za „Blic Biznis“ marketing developer u Anari AI, Nataša Samac.

Što se samog proizvoda kompanije tiče, ona objašnjava da je ideja bila da se razni procesi u „cloud-u“ optimizuju.

– Anari je došao sa rešenjm u vidu tehnologije „System in Cloud“. Cilj ovog rešenja je bilo kreirati okruženje u kom će korisnici platforme svoja rešenja kreiraju koristeći se našim alatima.

– Na primer, kreiranje čipova predstavlja veliki izazov, i traži jako puno resursa. Pomenuto okruženje u „cloud-u“ koje smo kreirali i pustili u promet omogućava da se čipovi kreiraju u nekoliko klikova. Ono što predstavlja prvi testni proizvod je Thor X, „engine“ koji se bavi segmentacijom 3D point cloud-a.

Kako nam priča sagovornica, ideja je da ta platforma podrži različite potrebe klijenata i omogući im da razviju i optimizuju procese koji su specifični, da ne koriste generalni hardver, već da vrlo lako stvore sami svoja, personalizovana, rešenja, ili da koriste već postojeća.

Onda dodaje da je Thor X namenjen geospacijalnoj industriji, arhitekturi i zdravstvu, tj. tamo gde je pomenuta segmentacija najveći izazov.

– Primera radi, Thor X se bavi automatizovanom semantičkom segmentacijom, dok mnoge firme ne rade na osnovu automatizacije, već rade na osnovu ljudi, kaže ona.

Takođe i to da je kompanija razvila jezik za opis hardvera zasnovan na programskom jeziku Python, Pygears, koji je postao predmet na UCLA ovog februara.

Procena emocija

„Cinteraction“, mladi startap nastao je tako što su profesori Srđan Vukmirović i Dubravko Ćulibrk, kao svoj prvi zajednički preduzetnički poduhvat, želeli su da naprave duboko-tehnološku kompaniju koja će se baviti rešavanjem nekog od velikih tehnoloških problema današnjice, objašnjava CPO u tom startapu, Milan Marković.

– Tokom šestomesečne diskusije sa širim krugom kolega konvergirali su na emocialnu veštačku inteligenciju, ističe Marković.

Kako navodi Marković ključni deo njihovog rešenja je inovativni, polu-nadgledani pristup za automatsku estimaciju specifičnih (i kompleksnih) aspekata ljudskog ponašanja (poput toga kolika je pažnja nekoga na online sastanku ili predavanju i da li ima poteškoće sa usvajanjem informacija koje mu se prezentuju).

– Sama tehnologija se zasniva na dubokom učenju (deep-learining-u) i procenjuje parametre od značaja na osnovu onoga što kamera učesnika vidi, bez potrebe da se snima i bilo kome osim tom učesniku pokažu slike sa njegove kamere, kaže on.

– Naš proizvod je platforma za online sastanke i predavanja koja u realnom vremenu onome ko prezentuje daje indikaciju o tome koliko ga publika „sluša“, a i omogućuje naknadnu analizu zainteresovanosti publike ili studenata na nivou pojedinih sastanaka, kurseva, predavača itd. Platforma prevazilazi standardni pristup emocionalne evaluacije (tj. afektivnog računarstva) i pokušava da omogući računarima da sa minimumom ljudskog nadzora postignu razumevanje mnogo kompleksnijih aspekata ljudskog ponašanja nego što su sedam osnovnih „univerzalnih“ emocija, tvrdi on.

– Smatramo da je vrlo lako naći primere gde se ljudsko ponašanje ne može svesti na osnovne emocije. Kojim osnovnim emocijama bi neko opisao to da li je student pažljiv na predavanju, što je nešto što vam svaki profesor može reći na osnovu snimka studenta? Problem je to što nije lako dobiti generalni pregled pažnje publike, ako treba da pogledate više od nekoliko malih ekrana sa videom koji prikazuje pojedinog studenta. Proizvod „Cinteraction-a“ praktično pokušava da iskoristi veštačku inteligenciju da profesoru da povratnu informaciju kakvu bi imao na predavanju uživo, a kakvu je teško imati u online uslovima, objašnjava Marković.

Afektivno računarstvo, kako kaže Marković, ima svoju upotrebu i u auto industriji, gde se na primer procenjuje sposobnost vozača za sigurnu vožnju.