TRAŽE SE PRAVI LJUDI ZA EPS Đedović: Trudimo se da poskupljenja budu minimalna i da maksimalno zaštitimo građane i privredu

Bizportal/Blic | 09:21 | 10.04.23 Biz info

Ministarka rudarstva i energetike se oglasila nakon promene statusa EPS iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo.

Printscreen/Instagram

-Očekujem da, ako u EPS-u budu pravi ljudi na pravim mestima, koje tražimo i na međunarodnom tržištu rada, da će se efekti promena videti za 12 meseci. Od uspešnosti kompanije zavisiće i visina poskupljenja struje u novembru, a mi se trudimo da to bude minimalno kako bi maksimalno zaštitili građane i privredu, ali i omogućimo energetskim preduzećima preduslove da uspešno posluju.

Ovako je započela intervju Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike nakon usvajanja Statuta ove kompanije i promene statusa iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo i dodaje da je to tek prvi korak ka efikasnijem, snažnijem EPS-u koji treba da ostane regionalni lider u proizvodnji električne energije.

Čini se da je bilo podmetanja nogu ka tom prvom koraku jer je Statut usvojen iz drugog puta?

Bilo je potrebno devet godina da se sprovede obaveza iz Zakona o energetici iz 2014. U prvih šest meseci od formiranja novog ministarstva smo napravili prvi, ali veoma važan korak ka reformisanju EPS-a, uz podršku Vlade RS i predsednika Vučića. Naredni korak, koji će uslediti uskoro, jeste uspostavljanje nove upravljačke strukture i profesionalnog menadžmenta. Suština promena nije u promeni nekih imena, već načina rada i veće odgovornosti u jednom od najvažnijih preduzeća u državi u kome pre svega treba da se zna ko i šta radi, i kome za to odgovora. Pripremamo i plan prioritetnih investicija u energetici kojima ćemo definisati projekte koji su ključni za sigurnost snabdevanja i dalji napredak u energetskoj tranziciji.

Koliko na sigurnost može da utiče mogući štrajk, koji najavljuje deo Sindikata radnika EPS-a, jer su nezadovoljni Statutom, iako ste neke njihove primedbe uvažili?

U unutrašnje sukobe delova sindikata ne bih ulazila, iako sam i lično trpela pretnje na tim sednicama, ali ne hajem za to. Nikom nije potreban štrajk u EPS-u u trenutku kad se još borimo sa energetskom krizom i tek što smo ga postavili na svoje noge. To nije samo zasluga poslovodstva jer EPS sve vreme krize ima snažnu podršku države, bez koje kompanija se ne bi izborila sama sa visokim troškovima uvoza struje i sa nedovoljnom sopstvenom proizvodnjom uglja kao glavnim problemima u ovom trenutku.

Neko je to morao da plati, plaćeno je kroz republički budžet iz koga ne može samo da se uzima, već treba i da se daje. Verujem da su sindikati razumeli svoju odgovornost u procesu donošenju statuta. Kroz dijalog smo uspeli da dođemo do rešenja koja će da zaštiti interese zaposlenih, koji će imati i svog predstavnika u Nadzornom odboru umesto blokade procesa insistiranjem na pitanjima koje su u nadležnosti Vlade, i nemaju nikakve veze sa interesima zaposlenih, niti sa ulogom sindikata. Pitanja zaposlenih se rešavaju kroz Kolektivni ugovor, a ne kroz Statut.

Da li kroz usta dela ovog sindikata nezadovoljstvo izražava i menadžment i kako komentarišete da pravna služba EPS-a tvrdi da je Statut suprotan Zakonu o energetici?

– Podrazumeva se da promene mnogima ne prijaju jer se boje za fotelje i privilegije, zato se i manipulisalo lažnim informacijama u javnosti. Da objasnim vašim čitaocima; Odluke koje Vlada usvaja podležu proceduri davanja mišljenja drugih ministarstava, pa i Sekretarijata za zakonodavstvo gde se između ostalog proverava i da li su one u skladu sa zakonima i Ustavom. To se odnosi i na one koje se vezuju za Statut EPS. Nisam primetila da je neko postavio pitanje kako nikom u EPS-u nije smetalo da se devet godina čeka promena pravne forme. Jasno definisanim odgovornostima ćemo i to rešiti – da više ne bismo čekali godinama da se sprovedu određene odluke.

Preti li opasnost da ovom transformacijom neki od zaposlenih ostanu bez posla, kako tvrdi deo Sindikata zaposlenih EPS-a?

Promena pravne forme nema nikakve veze ni sa privatizacijom, niti sa viškom zaposlenih. Privatizacije neće biti! Suština promena je da pokažemo da država može biti vlasnik EPS-a, ali da to istovremeno bude kompanija koja je efikasna, profitabilna i sposobna da realizuje velike investicije koje planiramo i koje su važne da bismo kao država bili energetski bezbedni. Promene u Statutu koje se odnose na to koja je delatnost pretežna, a koje su ostale, ni na koji način ne utiču na zaposlene u EPS-u koji rade u delovima koja se bave jednom ili drugom delatnošću. Neće biti ni promena za građane kao potrošače, što je, takođe, jedna od netačnih teza koje smo mogli čuti u medijima. EPS će nastaviti da snabdeva građane, kao i do sada.

Zašto se onda menjao Statut?

– Transformacija u AD može samo da pomogne da EPS bude efikasniji, što je važno da bismo imali pouzdano snabdevanje i održive cene, kao i da se uspostavi sistem u kojem će rad i znanje biti adekvatno nagrađeni. Nadamo se da će EPS u budućnosti biti sličniji uspešnim stranim kompanijama u energetici, sa mnogo više odgovornosti menadžmenta za ostvarene rezultate. EPS će biti i bez ograničenja zapošljavanja i plata zbog kojih sada možda ne možemo da zaposlimo naše najbolje inženjere, jer smo nedovoljno konkurentni na tržištu rada pa oni odlaze u privatne kompanije.

Rekli ste da privatizacije neće biti! Da li je ulazak stranog kapitala ipak deo scenarija norveških stručnjaka?

– Na početku svog mandata rekla sam da država ne namerava da ne bude vlasnik EPS i proces reformi to i potvrđuje i potvrđivaće i u budućnosti. Norveška je primer zemlje u kojoj je država vlasnik svojih energetskih preduzeća i resursa, kojima efikasno upravlja u korist građana. To je ono čemu teži i Srbija pa je norveško iskustvo i znanje za nas dragoceno. Želimo da učimo od najboljih i da na kraju našeg reformskog puta imamo efikasne i profitabilne kompanije, a da ključni resursi, a EPS je jedan od najvrednijih naših resursa, budu u rukama države, odnosno svih njenih građana.

Može li sve te reforme da se obavi sa konceptom gde skupštinu čini jedan član i gde se menadžment bira bez javnog konkursa?

Koncept jednog člana Skupštine nije nepoznat u svetu, ni u energetskim kompanijama, pa i u našem okruženju. EPS je u svojoj istoriji imao skupštinu sa jednim članom. Sastav skupštine odražava vlasničku strukturu, a u EPS-u je država 100 odsto vlasnik. Skupština imenuje NO i prenosi najveći deo nadležnosti na njega, a on određuje strategiju i poslovne cilјeve i odgovoran je za ostvarivanje. To se prenosi na članove IO koje imenuje NO, među kojima je i generalni direktor koji je odgovorni za upravljanje poslovnim procesima i sprovođenje planova NO. Ovo možda zvuči kao previše dobro da bi bilo istinito i ne veruju da će tako biti i na delu. Ni moji najbliži saradnici nisu verovali da ćemo i ovo postići i kritikovali me što sam promene najavila u martu ili aprilu i to na početku svog mandata. Ali kad ovaj sistem zaživi u praksi itekako ćete videti razliku između starog i novog načina upravljanja koji će vrlo brzo dovesti do drugačijeg EPS od onog kakav smo poznavali decenijama.

Može li na čelu tog drugačijeg EPS-a opet da bude partijski čovek, a ne stručnjak i da li će te vi biti na čelu Skupštine?

Ko će biti na čelu Skupštine odrediće Vlada. Ima logike i argumenata da to bude resorni ministar, kao što je to slučaj u nekim drugim zemljama. Kod ove odluke presudni su interesi države, a ne politički. Da se hteo zadržati politički uticaj, napravila bi se Skupština sa dosta članova, ali to nije bio cilj. Dodatno, za većinu strateških odluka koje donosi Skupština, potrebna je saglasnost Osnivača, odnosno Vlade.

Koliko na te odluke može da utiče i to što je kapital procenjen na samo 370 milijardi dinara i šta je uticalo da se on smanji za 10 godina?

Procenu kapitala je radila nezavisna revizorska kuća. Verujem da je na procenu uticalo i izdvajanje cele distributivne mreže iz EPS-a, u odnosu na procene kapitala koje se pominju od pre 10 godine. Na procenu vrednosti kapitala uticale su i havarije, elementarne nepogode, podsetiću na poplave,amortizacija… Stiče se utisak da neko namerno snižava vrednost kapitala EPS-a, što nema veze sa istinom. U interesu države je jak i nezavisan EPS, regionalni gigant, jer je energetska bezbednost jednaka nacionalnoj bezbednosti.

Da li EPS kao AD gubi pravo korišćenja javnog dobra, odnosno vode i eksproprijaciju zemljišta, i može li to da poveća troškove proizvodnje, pa i cenu struje?

– Zakonom o eksproprijaciji propisano je da privredna društva čiji je osnivač Republika sa većinskim kapitalom u tom preduzeću, mogu da budu korisnici javnog dobra. Građani ne treba da brinu, jer će država kao vlasnik EPSa zaštititi njegove interese, kad god to bude bilo zakonom moguće.

Kada se može očekivati konstituisanje organa i izbor direktora kompanije i može li se u nekom od njih naći i stranci?

U organima upravljanja će se naći najveći stručnjaci do kojih budemo mogli da dođemo na međunarodnom tržištu rada. Vlada je usvojila Statut, sada treba da se on i osnivački akt registruju u APR-u i nakon toga sledi imenovanje predstavnika osnivača u Skupštini. To je prvi korak, pa onda sledi formiranje NO, a moram da kažem da EPS-u najviše nedostaju menadžeri sa iskustvom upravljanja velikim sistemima.

Da li će posle ovih promene statusa dobiti bolji EPS i da li je dovoljno 30 milijardi evra da bi se sistem oporavio nakon silnih propusta?

Listu prioritetnih investicija u energetici Vlada treba da usvoji do kraja maja. Reč je o strateškim prioritetima koje ćemo realizovati u narednim godinama. To ne uključujemo samo EPS, već i EMS, EDS, Srbijagas, Transnaftu… Svuda imamo nekoliko ključnih investicija, za EPS to su – TE Kostolac B3, koji treba da se nađe na mreži ove godine. Radićemo i na otvaranju novih kopova da bi povećali proizvodnju uglja, u hidro sektoru to je izgradnja RHE Bistrica, obezbeđivanje redovnih kapitalnih remonta i revitalizacija Đerdapa 2. U sektoru OIE je vetropark Kostolac, i izgradnja samobalansiranih solarnih elektrana visokog kapaciteta. To su samo neki projekti koji treba da obezbede da EPS ostane regionalni lider u proizvodnji električne enegije.

Kako bi ste vi opisali stanje u EPS-u u jednoj rečenici i koliko je vremena potrebno da on postane uređena i kredibilna kompanija?

“Mnogo babica, kilava dečica”. Nadam se da će promena upravljanja dati rezultate vrlo brzo. EPS-u malo treba da bude profitabilan. Pravi ljudi na pravim mestima, jasne odgovornost i jako brzo će se videti efekti, očekujem u prvih 12 meseci.

A šta očekujete za pet meseci odnosno u novembru, da li će opet poskupeti struja najmanje za osam posto kako traži MMF?

To će zavisiti od uspešnosti EPS-a, trudimo se da poskupljenja budu minimalna i da maksimalno zaštitimo građane i privredu, ali i omogućimo našim energetskim preduzećima preduslove da uspešno posluju. Najpe treba zaštititi najugroženije građane, to je i urađeno novom uredbom o energetski ugroženom kupcu, kojom je povećan budžet tri i po puta pa popust na električnu energiju, gas ili toplotnu energiju ima 191.000 domaćinstava, umesto nekadašnjih 68.000

Po kom modelu Norvežana će ići transformacija Srbijagasa?

Tamo je u toku proces reformisanja, u skladu sa akcionim planom koji je usvojila Vlada. To je i naša obaveza i prema EU i međunarodnim partnerima. Svakako da ćemo i sa norveškim konsultantima razmatrati kako da ovo preduzeće učinimo efikasnijim i uspešnijim. EDS i Srbijagas su javna preduzeća kojima je svakako potrebno restruktuiranje jer i oni moraju da postanu efikasniji i profitabilniji. Konačna rešenja će zavisiti i od Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu RS čije je usvajanje planirano uskoro.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.