„TELEFON JE MRTAV, GREJANJA I TOPLE VODE NEMA“ Evropa priprema stanovništvo na najgori scenario

-Evropsko energetsko snabdevanje tokom zime biće sigurno- istakla je predsednica Evropske komisije (EK), uz istovremeno, prvo javno upozorenje Brisela da se „EU u 2023. može suočiti sa energetskim manjkom od 30 milijardi kubnih metara gasa“, preneo je Rojters.

Objava „mogućeg manjka gasa“ u EU je na berzama smesta aktivirala delikatnu pitalicu. Naime: ako ova zima bude, „arktički hladna“ širom EU, kojom brzinom će se tamo potrošiti tekuće rezerve gasa (zbirno skladišta su 88 odsto napunjena). Odnosno koliko će Evropljani biti spremni da plaćaju prirodni gas ( juče oko 135 evra po megavat satu), najpre u eventualnim „vanrednim situacijama“, a potom i dogodine kada budu obnavljali u međuvremenu iscrpljena skladišta?

Odgovor na ovo pitanje uveliko deli članice EU u dva tabora, inače složna oko samo jedne stvari. A to je da su svi dosadašnji predlozi Brisela za obuzdavanje cene gasa loši, naime „gotovo na ivici šale“ (Španija i Poljska), odnosno „manjkavi“ (Holandija).

Takve ocene zaradio je prvi, oktobarski predlog EK da se uvede „rampa“ za cenu prirodnog gasa koji se kupuje mesec dana unapred na ključnoj energoberzi TTF u Holandiji. I to, uz dva uslova. Najpre, u slučaju ako cena tog gasa na TTF berzi tokom dve nedelje trgovanja u kontinuitetu bude viša od 275 evra po megavat satu. I, ako cene tog gasa na TTF berzi budu za 58 evra više od referentnih cena tečnog gasa (LNG) na „spot –tržištu“ (kupovina „na licu mesta“) tokom 10 uzastopnih dana trgovanja. Nakon izraženog opšteg nezadovoljstva članica (za jedne „rampa“ je neozbiljno visoko postavljena, za druge ona je „kruta i antitržišna“), krenulo je prerađivanje predloga „275“, a potom i licitacije.

Tako je Češka, predsedavajući EU procenila da „rampa“ treba da iznosi 220 evra po megavat satu, uz duplo kraći rok važenja razlike u odnosu na referentnu cenu LNG na „spot tržištu“. Koliko juče, Bugarska je ponovila da 12 članica EU smatra privredno maksimalno prihvatljivom „rampu ceni gasa ispod 200 evra“ . Ovaj tabor inače čine pored Bugarske još i Grčka, Italija, Belgija, Poljska, Litvanija, Letonija, Slovačka, Rumunija, Hrvatska, Slovenija i Malta. Na drugoj strani, daleko fluidniju „rampu“ (još bez numeričke kvantifikacije skale) zagovaraju Nemačka, Holandija, Danska i uz njih Mađarska, Austrija i Estonija. Ostale članice EU još nisu javno zauzele konačan stav.

Problem je što oba energotabora mogu da formiraju „kvalifikovanu većinu“ sa kojom će prema najavama iz Sofije i Berlina blokirati bilo kakvu odluku suprotnu njihovom stavu.

Tako su ambasadori članica EU nastavili juče sednicu iza zatvorenih vrata, započetu u subotu, radi „peglanja razlika“ kako bi za današnju vanrednu sednicu ministara energetike pripremili opšte prihvatljivu platformu. Prema briselskoj satnici, ukoliko ministri energetike ne postignu danas dogovor, tema „rešenja gasne krize“ ide na dnevni red samita lidera EU u četvrtak, a ako i tamo ostane atmosfera „rogova u vreći“, u subotu sledi novi vanredni sastanak ministara energetike.