SIROVINE SVE SKUPLJE I SKUPLJE Kako se naši privrednici bore sa skokom cene metala

Materijal je poskupeo, pa su obezbedili zalihe za samo nekoliko meseci. Posla ima, ali ne i radnika, uprkos dnevnicama od 50 do 80 evra.

– Bavimo se i poljoprivredom, imamo i lepe maline, bavimo se svime da bi nadomestili. Mnogočlana smo porodica, hvala bogu. Pa nema zime. U ovoj zemlji može da se zaradi ko hoće da radi, ali ko hoće da radi. A ima nažalost onih koji samo kukaju na sistem, sede u kafićima, piju jednu kafu ceo dan -rekao je Rade Rakić, privatni preduzetnik.

Porodica Rajević prevalila je put od male radnje do fabrike za proizvodnju bojlera, ali ona zavisi najviše od prohroma koji uvoze sa Dalekog istoka.

– I ovde nešto iz domaćih kapaciteta, smederevske Železare. Zatim se plasira na domaće i strano tržište. Jedno od stranih tržišta jeste bilo ukrajinsko, koje nažalost u ovom momentu ne funkcioniše. Mi posedujemo tu sposobnost snalaženja u vanrednim uslovima, tako da ćemo mislim preživeti i ovu krizu, koja nije prva – naveo je Vlade Rajević, zamenik direktora fabrike za proizvodnju bojlera iz Požege.

Dok se proizvođači dovijaju da amortizuju poskupljenje uvoznog metala, a ceo svet je uzdrmao rat u Ukrajini, jedina valjaonica u srpskom vlasništvu u ovom mesecu beleži rekordan izvoz bakra u poslednjih 15 godina.

– Što se tiče tržišne pozicije mi tu imamo dosta dobre vesti, a što se tiče cene metala činjenica je da te cene mnogo rastu, da su nestabilne, da treba mnogo veća količina obrtnih sredstava za poslovanje – rekao je Desko Nikitović, vlasnik Valjaonice bakra Sevojno.

U tome olakšicama i merama država može pomoći domaćim privrednicima, koji su uspevali da posluju i kada je Srbija bila u ratu. A bogato iskustvo poslovanja u kriznim situacijama ih je naučilo da za nove izazove možda budu spremniji i efikasniji od kolega iz razvijenijih zemalja.