ZAPAD JEDNO, PUTIN DRUGO Kako je ruska ekonomija nikad jača, a rublja sve slabija

Tamara Đurđević | 16:52 | 15.08.23 Biz info

Samo od početka godine Rublja je oslabila oko 25 odsto,

Foto: Aynur Mammadov / Shutterstock.com

Banka Rusije je na današnjem, vanrednom, zasedanju upravnog odbora podigao referentnu kamatu sa 8,5 na čak 12 odsto, kao odgovor na nagli pad vrednosti rublje od kraja jula. Stvar je dodatno začuđujuća kada uzmemo u obzir da u izveštajima međunarodnih institucija, na papiru, ruska ekonomija ne pati od visoke inflacije, već i po više osnova beleži rast.

Šta je tačno oborilo vrednost rublje na nivoe iz marta 2022. godine, tamošnji stručnjaci nisu uspeli da usaglase. Iz centralne banke više puta je poslat signal da je novonastali disbalans u trgovini Rusije i ostatka sveta oborio rublju, dok se iz centra centra (čitaj Putin) centralna banka pritiska zbog „labave“ monetarne politike, koja vuče rublju dole.

Juče je vrednost nacionalne valute Rusije u odnosu na dolar premašila 101, a u odnosu na evro 110. Rublja se poslednjih dana kretala na nivoima od marta 2022. godine. Nakon odluke centralne banke Rusije, čini se da se stvar relativno rešila, naime trenutno se za 1 dolar dobija oko 98,1 rublju.

Samo od početka godine Rublja je oslabila oko 25 odsto, i u odnosu na dolar, i u odnosu na evro, a sa rastom stope devalvacije u polednjih mesec dana postavilo se i pitanje budućnosti inflatornih stopa u ruskoj ekonomiji.

Mišljenja o uzroku pada rublje podeljena

Kako je Putinov savetnik za ekonomiju, Maksim S. Oreškin napisao u kolumni za ruski TASS istakao u ponedeljak, glavni razlog naglog slabljenja rublje i rasta inflacije je „labava“ monetarna politika i da ruska centralna banka ima sve „neophodne resurse da normalizuje situaciju“.

– Slaba rublja trenutno komplikuje restrukturiranje ekonomije i negativno utiče na primanja stanovništva, dok je jaka rublja u interesu cele ruske ekonomije, napisao je Oreškin.

Ipak iz centralne banke istakli su dan ranije da je stvar trgovine, i za njih na dugom štapu sankcija Zapada.

– Uporedo sa značajnim padom vrednosti izvoza, imamo i rast potražnje za uvozom, što je u skladu sa rastom potražnje na unutrašnjem tržištu u uslovima visokih kamata na pozajmice, a istovremeno beležimo i povećanu potražnju na nivou Vlade, istakli su iz Banke Rusije.

Prošlog petka, jedan od čelnika Banke Rusije, Aleksey Zabotkin istakao je predstavnicima medija da je glavni razlog slabljenja rublje od kraja jula promene u trgovinskom balansu Rusije.

– Što se dinamike kursa tiče, i dalje verujemo da je odlučujući faktor tu šta se desi sa izvozom i uvozom dobara i usluga, naveo je Zabotkin.

Ipak, već juče ujutro Banka Rusije se približila stavu Putinovog savetnika za ekonomiju, između redova šaljući poruku da će ipak biti podizanja kamata pre redovne sednice 15. septembra. Sa jutrašnjim podizanjem kamate izgleda da je Putinov savetnik (akcenat na Putinov), ipak „bio upravu“.

„Pitanje referentne kamate je uvek kontroverza“

Da li će ovaj instrument centralne banke prava mera za rusku ekonomiju, uzimajući u obzir višestruke setove sankcija, preorijentaciju tamošnje ekonomije sa Zapada na Istok, ograničenja cena nafte, pa i samih diskontnih cena za energente koje nude partnerima, nije baš najjasnije, pošto se za isti banke hvataju da bi se oborila infalcija, a ona je u Rusiji sada oko 4,4 odsto.

Kako za „Blic Biznis“ ističe Ljubodrag Savić, profesor i ekonomista, pšitanje referentne kamate je uvek kontroverza.

– Osnovna ideja je da se boriš sa inflacijom. Ti se boriš protiv visoke inflacije, sa povećanjem cena novca, tj. kamate. Što je viša referentna kamata to je tražnja manja, a to sa druge strane znači da može doći do problema za privredni rast, objašnjava Savić ali i ističe da u ovom konkretnom slučaju nije tako.

– Kod Rusa ipak nije to. To je sada ipak zatvorena ekonomija koja nema trgovinu kakvu je nekada imala. Oni pokušavaju da održe rublju u nekom pristojnom stanju, ne samo iz ekonomskih već i psiholoških razloga. Kada krene da puca ekonomija, prvo puca valuta. Kretanje rublje je suštinski, sada nepovoljno, ali stabino. A to je izuzetan uspeh mereći u odnosu na stanje kada je počeo rat. To je iznenađenje za Zapad da oni uspevaju da obuzdaju sve uprkos sankcijama, kaže Savić odgovarajući na pitanje šta je zapravo razlog jutrašnjeg skoka kamata u Rusiji.

Ruska ekonomija i dalje na nogama?!

I pored svih ovih talasanja u ruskoj ekonomiji, makroekonomski podaci su i dalje pozitivni, na čuđenje svih.

Prema poslednjem izveštaju centralne banke, inflacija u Rusiji je trenutno oko 4,4 odsto. Od januara do juna uspeli su da ostvare privredni rast od 4,9 odsto. Takođe Svetska banka je nedavno objavila podatak da je Rusija 5. zemlja u svetu ove godine na osnovu odnosa BDP i pariteta kupovne moći stanovništva.

Prema procenama MMF, ruska ekonomija će ostvariti ove godine ukupan rast od 1,5 odsto, nasuprot padu BDP od 2,2 odsto u 2022. godini. Ipak, kako ističu BDP Rusije najviše podiže državno trošenje na rat u Ukrajini, ali ovo je stvorilo velike deficite u budžetu Rusije.

Ipak nije sve tako sjajno i na primeru pada profita na nafti, pored proklizavanja rublje, polako vidimo da ruska ekonomija pokazuje znake slabosti.

Samim tim ni ne čudi da je centralna banka Rusije najavila i da će prestati sa intervencijama na međunarodnom monetarnom tržištu, tj. da će prestati da kupuje strane valute do kraja godine.

Kako je ruska ekonomija ovo sve izdržala?

Kada se postavi pitanje kako je Rusija uspela da izdrži godinu i kusur dana sankcija, većina će upreti prstom u pravcu Elvire Nabiuline, guvernerke Banke Rusije. Ona je, složiće se i ruska i Zapadna javnost, odgovorna za poteze koji su održali ekonomiju u komadu: višestruke intervencije sa kamatama i do nivoa od 20 odsto, ali i kontrole tokova kapitala u i iz zemlje.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.