NIKO NEĆE DA NALJUTI PAORE Žestoka svađa zbog jeftinog ukrajinskog žita

Tamara Đurđević | 10:38 | 21.09.23 Biz info

Ukrajina je jedan od najvećih proizvođača žitarica i uljarica na svetu.

Foto: Shutterstock

Četiri istočne države EU zabranili su uvoz jeftinijih ukrajinskih žitarica – to je učinila čak i Poljska, koja inače vatreno podržava Kijev. Jer, nijedna vlast neće da razljuti domaće paore, posebno kad se bliže izbori, piše Dojče vele.

Istočne članice EU, sa izuzetkom Mađarske, do sada su bile dosledni podržavaoci Ukrajine koju je napala Rusija. Međutim, sada postoje ozbiljni nesporazumi između Ukrajine i nekih srednjeevropskih država.

Spor je potpiren time što je EU prošlog petka (15. septembar) ukinula privremena ograničenja trgovine ukrajinskim žitaricama i uljaricama. Tome se protive Poljska, Slovačka i Mađarska. One hoće da zadrže ograničenja uvoza, iako bi time kršile propise EU. A Ukrajina – želi da tuži ove tri države.

Ukrajina je jedan od najvećih proizvođača žitarica i uljarica na svetu. Pre rata, izvoz se uglavnom odvijao prema regionima izvan EU.

Međutim, zbog ruske blokade Crnog mora, tradicionalna izvozna ruta je presečena pa se Ukrajina oslanja na kopnene puteve prema zapadnim susedima, Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Rumuniji. Te zemlje bi trebalo da budu samo tranzitne.

Ali, to očito nije baš tako. Deo ukrajinske robe je završio na poljskom tržištu što je snizilo cene domaćih žitarica ili zauzelo silose. Nakon protesta poljoprivrednika, Poljska i Mađarska su sredinom aprila zaustavile uvoz ukrajinskih žitarica i prisilile EU na privremenu zabranu uvoza za celo područje Unije.

Ta zabrana je istekla prošlog petka. Time što nije produžila zabranu, većina članica EU htela je da pokaže solidarnost prema Ukrajini. Ali, na istoku Unije, ova tema je pitanje unutrašnje politike i nadmetanja sa Briselom.

Poljska: Nezgodno pred izbore

Za vladajuću stranku Pravo i Pravda (PiS), izbori za parlament, koji će se održati 15. oktobra, predstavljaju bitku za očuvanje vlasti.

Poljoprivrednici su igrali važnu ulogu na prethodnim izborima 2015. i 2019. godine, koji su bili uspešni za PiS. Stranka Jaroslava Kačinjskog je ovog proleća doživela šok kada su ljutiti paori širom zemlje izašli na ulice da protestuju protiv agrarne politike i uvoza ukrajinskih žitarica.

Pod pritiskom protesta, premijer Mateuš Moravjecki je smenio ministra poljoprivrede i pokrenuo proceduru za uvođenje embarga koji je istekao prošle sedmice.

S obzirom na izbore, Moravjecki ne želi da rizikuje nove proteste. Zato je doneta brza nacionalna odluka da se zabrani uvoz ukrajinskih žitarica.

-Želimo da podržimo Ukrajinu u ratu i obnovi, ali istovremeno moramo misliti na svoje državljane, na našu poljoprivredu, na naša sela-rekao je Kačinjski prošle sedmice. Naši ukrajinski prijatelji to treba da razumeju -dodao je.

Ipak, vratanca za kompromis ostaju otvorena. Poljski embargo naime ne vredi za tranzit žitarica, već samo za uvoz na domaće tržište.

Slovačka: Povratak desnih nacionalista?

I u Slovačkoj se spor oko žitarica odvija u kontekstu prevremenih izbora koji će se održati 30. septembra. I ovde se izbori smatraju maltene sudbonosnim.

Nakon tri i po godine vlasti prozapadne reformističke koalicije, koja je uglavnom haotično vodila državu, bivši premijer Robert Fico bi mogao ponovno doći na vlast. On je nominalno socijaldemokrata, ali u praksi je nacionalista blizak mađarskom premijeru Viktoru Orbanu.

Fico se često ističe antiukrajinskim i proruskim porukama i obećava da će potpuno prekinuti slovačku vojnu podršku Ukrajini.

Verovatno je Vlada u Bratislavi prevashodno računala da će otupeti Ficovu oštricu ako uvede zabranu uvoza ukrajinskih proizvoda.

Mađarska: Izlazak iz izolacije

U Mađarskoj je premijer Viktor Orban najavio „ozbiljnu borbu“ istočnih članica EU sa Briselom, pre nego što je EU uopšte donela odluku o ukidanju ograničenja uvoza.

Orban je optužio EU da ne zastupa evropske, već „američke interese, jer ono što mi nazivamo ukrajinskim žitom, naravno da nije ukrajinsko žito, to je trgovački proizvod koji potiče iz područja koje je već dugo u vlasništvu Amerikanaca“.

Dok Orban takvim kontroverznim izjavama želi da privuče domaće pristalice, odluka Mađarske da zadrži zabranu uvoza ukrajinskih žitarica verovatno ima za cilj da se ponovo skuje savez protiv Brisela.

Jer, pored Češke i Slovačke, Orban je zbog prijateljskog odnosa sa Putinom i antiukrajinskog stava u poslednjih godinu i po dana došao u sukob i sa Poljskom te je uglavnom izolovan u ovoj četvorci poznatoj kao „Višegradska grupa“.

Rumunija: Još se premišljaju

Za razliku od tri srednjoevropske susedne države Ukrajine, Rumunija se još koleba po pitanju žitarica. Želi da produžiti zabranu uvoza ukrajinskih žitarica, ali za sada samo za 30 dana.

U ponedeljak (18. septembar) je rumunski premijer Marsel Čolaku izjavio da je njegova zemlja postavila rok Ukrajini da predstavi koncept kojim će se zaštititi rumunski poljoprivrednici od nekontrolisanog izvoza žitarica iz susedne zemlje. Onda će vlada u Bukureštu reći svoje.

U Rumuniji će parlamentarni i predsednički izbori biti održani tek krajem sledeće godine tako da trenutno tema nije toliko aktuelna kao u Poljskoj ili Slovačkoj.

Međutim, u Rumuniji dobija na poprajinsko žito i hrvatske luke: rešenje za glad u svetu? Poularnosti ekstremno desna nacionalistička stranka AUR, koja zastupa proruske stavove i čiji program uključuje ideju ujedinjenja svih Rumuna u jednoj državi, uključujući i one u Severnoj Bukovini, koja pripada Ukrajini.

Bugarska: Ispitivanje terena

U Bugarskoj bi pitanje ukrajinskih žitarica moglo izazvati ozbiljnu političku krizu. Bugarska je jedina istočna članica EU koja je krajem prošle sedmice ukinula ograničenja uvoza.

Protiv te odluke proevropske vladajuće koalicije sada se održavaju masovni protesti bugarskih poljoprivrednika. Proteste potpiruje proruska kampanja širenja glasina i dezinformacija na društvenim mrežama, prema kojoj su navodno ukrajinski prehrambeni proizvodi kontaminirani i štetni za zdravlje.

Bugarska je upravo prošla pete parlamentarne izbore u roku od dve godine – i prvi put posle mnogo vremena ima stabilnu većinu u vladi. Pitanje je da li će protesti ugroziti tu stabilnost.

Brisel: Oprezne reakcije

Evropska komisija u Briselu za sada reaguje s oprezom. „Iako je Evropska komisija odgovorna za trgovinsku politiku i zabrane uvoza, a ne pojedine države, želimo prvo da proverimo šta Poljska, Mađarska, Slovačka i Rumunija zaista praktično preduzimaju“, rekla je jedna portparolka Evropske komisije.

Kako je dodala, Komisija „ne vidi potrebu za zabranama uvoza jer više nema poremećaja na tržištu“. Najavljeno je da će Brisel „proceniti situaciju“ ponovo za mesec dana.

Nakon toga bi tek mogli da se preduzmu pravni koraci protiv Poljske, Slovačke, Mađarske i eventualno Rumunije.

Poznavaoci prilika veruju da Brisel smišljeno čeka da prođu izbori u Slovačkoj pa Poljskoj, kako ne bi tamošnjim nacionalistima davala novu municiju pred glasanje.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.