VISOKI TROŠKOVI I OGROMNA INFLACIJA Neujednačena ekonomija stvara opasnost od još ozbiljnije recesije

BizPortal/Blic | 11:59 | 04.09.22 Biz info

"Fed mora da uspori da bi smanjio inflaciju"

Shutterstock

Narušena i neujednačena ekonomija regiona je opterećena krizom snabdevanja energijom, posledično istorijskim šokom inflacije i predstojećom opasnošću od naknadne recesije. Ti izazovi su postali akutniji kasno u petak kada je ruski Gazprom PJSC rekao da će njegov ključni gasovod ostati zatvoren na neodređeno vreme.

Više od 40 centralnih banaka povećalo je troškove zaduživanja za tri četvrtine poena ili više u jednom potezu ove godine — da li će ECB biti sledeća?

Zvaničnici se takođe bore sa slabošću evra, podstaknutom posledicama agresivnog zaoštravanja u SAD i znaju da svaki potez ECB da to nadoknadi povećanjem troškova zaduživanja narušava fiskalnu stabilnost slabijih članica kao što je Italija, piše Bloomberg.

Dok posao predsednika Federalnih rezervi Džeroma Pauela (Jerome Powell) da ukroti beskrajnu inflaciju u najvećoj svetskoj ekonomiji teško da je jednostavan, teškoće sa kojima se suočava njegova evropska koleginica znače da ona može da tvrdi da je povukla kraću slamku.

„ECB ide veoma, veoma finom linijom“ rekao je za Blumberg televiziju Emmanuel Cau, šef strategije kapitala u Barclais Bank Plc. „Fed mora da uspori ekonomiju da bi smanjio inflaciju. Mislim da je posao ECB mnogo složeniji jer očigledno ne mogu mnogo da urade protiv energetske krize“.

Odluka od četvrtka je manje komplikovana od julske, ali ništa manje posledična. Zatim je ECB okončala osam godina ispod nulte stope iznenađujućim potezom od pola poena i novim alatom za zaštitu zadužene Italije od rasta troškova zaduživanja. Povećanje od 75 baznih poena ovog puta bi investitorima javilo sve veću hitnost u borbi sa rastućim cenama.

Povećanje od 75 baznih poena je daleko od gotove stvari i zabrinutost za finansijsku stabilnost će zadržati neke kreatore politike neodlučnima. Da bi se ublažio deo tog rizika, preveliko planinarenje bi verovatno bilo povezano sa naglaskom na učitavanje ispred.

Inflacija je na rekordnih 9,1 odsto a osnovni pritisci takođe rastu. A posle leta koje je doživelo najgori talas toplote u Evropi od renesanse, zima preti da zaustavi isporuku ruske energije koja bi mogla da osakati ekonomiju i ostavi porodice da se smrzavaju.

Nemačka zatvara radnje

„Nemački proizvođači već zatvaraju radnje zbog visokih troškova“, rekla je Sarah Hewin šef odeljenja za istraživanje Evrope i Amerike u Standard Chartered Bank Plc. Za ECB, ovaj veliki sukob između suočavanja sa sve većom inflacijom suočeni sa neizbežnom recesijom je veoma težak.

Dok glavni ekonomista Filip Lejn kaže da će takav kompromis biti „glavno pitanje“, neke kolege se jasno zalažu za odlučno suzbijanje inflacije. Nekoliko njih je nedavno predložilo agresivnije povećanje od 75 baznih poena umesto jednostavnog ponavljanja julskog poteza za pola poena.

Podaci o inflaciji prošle srede dodatno su ih ohrabrili, a predsednik Bundesbanke Joakim Nagel (Joachim Nagel) reagovao je u roku od nekoliko minuta i podstakao „snažan rast“ stopa. Austrijski guverner Robert Holcman (Robert Holzmann) rekao je za Blumberg da „nema razloga da se pokaže bilo kakva popustljivost“.

Ekonomisti u bankama od Goldman Sachs Group Inc. do JPMorgan Chase & Co. su zatim promenili pogled da predvide veći potez, kao i Bloomberg Economics. Sada samo nekolicina prognostičara, uključujući Reinhard Cluse iz UBS Group AG, predviđaju manji porast.

Korak od 75 baznih poena odgovarao bi najnovijem tempu Fed-a, ali priroda evropskog šoka je drugačija. Uprkos sličnim stopama povećanja cena, smanjenje ponude je dominantni pokretač kontinenta, dok je potražnja jača u SAD.

Od januara 2021. godine, više od 6 procentnih poena u skoku inflacije u evrozoni odražava energiju i hranu. U SAD je to nešto više od polovine toga, prema proračunima Ane Luis Andrade iz Bloomberg Economicsa.

Centralni bankari znaju da je suprotstavljanje šoku potražnje višim stopama daleko jednostavnije nego kada je ponuda pokretač. Dodatno na glavobolju ECB-a, pooštravanje Fed-a koji ohrabruje investitore da kupuju dolar gurnulo je evro ispod pariteta sa američkom valutom – što je i sam podstakao inflaciju kroz veće troškove uvoza.

„Postoji kratak rok za povećanje ECB-a, a u velikoj meri se radi o pokušaju da se zadrži kredibilitet i da se možda stavi pod na valutu“ rekao je Cau at Barclays, koji smatra da će ekonomska slabost na kraju obuzdati napore da se povećaju kamatne stope.

Integritet valutnog područja takođe zabrinjava. Zabrinutost je usredsređena na Italiju, gde bi ovomesečni izbori mogli da postave vladu koju predvodi Giorgia Meloni, čije su postfašistički koreni stranke uznemirili investitore.

Prinosi na desetogodišnje obveznice tamo idu ka 4 odsto. Ali čak i to implicira daleko zdraviji kreditni rejting od nivoa Italije od jednog stepena iznad smeća, prema proceni agencije Moodi’s Investors Service, prema Kolinu Elisu, njegovom glavnom kreditnom službeniku za Evropu, Bliski istok i Afriku.

Uprkos tome što je Lagardova bila u mogućnosti da primeni svoj novorazvijeni alat za krizu da zadrži troškove pozajmljivanja pod kontrolom, „ostaje značajna neizvesnost o tome kako će se to koristiti, a posebno kako će ECB proceniti dinamiku tržišta“, rekao je on.

Bilo koju odluku o njenom raspoređivanju io tome koliko će stope rasti, doneće 25-člani Upravni savet, na čelu sa Lagardom. Sama glomazna veličina tog tela, više nego dvostruko veća od veličine Saveznog komiteta za otvoreno tržište ukazuje na još jedan teret.

Ironija je u tome što je monetarna politika trenutno relativno nemoćna, uprkos svim očekivanjima ECB da se bavi inflacijom, kao i njenom potencijalu da ugrozi rast.

Umesto toga, Grupa sedam se složila da primeni gornju granicu za globalnu kupovinu ruske nafte u pokušaju da ublaži pritiske na energetskom tržištu, dok bi Evropska unija mogla da postavi gornju granicu na račune potrošača. Ministri finansija i ekonomije EU trebalo bi da se sastanu u petak, uz prisustvo Lagard, dok će se ministri energetike okupiti istog dana.

„Ono što, na primer, EU sada odluči o otključavanju cena struje, prirodnog gasa, verovatno će imati mnogo veći uticaj na inflaciju u narednih šest meseci“, – rekao je Holger Šmiding (Holger Schmieding) ekonomista Berenberga u Londonu. „Kamatne stope su važne. U normalnim vremenima oni su mnogo važni, ali trenutno nisu baš ključna stvar“.