SUKOB U UKRAJINI I SVETSKA EKONOMIJA Da li je Evropa najosetljivija?

BizPortal | 09:49 | 24.02.22 Biz info

Kriza u Ukrajini pre svega utiče na cene nafte i gasa, što se posledično odražava i na svetske lance snabdevanja hranom.

Youtube.com/E-Military/Printscreen

Akcije na globalnim tržištima nezaustavljivo padaju, a cene nafte i zlata rastu, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin priznao dve republike u Donbasu, kao nezavisne republike. Danas je zvanično započela i invazija sa kopna, iz vazduha i s mora, ciljanjem ukrajinskih vojnih ciljeva. Ukrajina je prekinula diplomatske odnose s Rusijom Sve ovo izaziva razne globalne potrese, koji umnogome utiču na svetsku privredu. Osim ljudskih žrtava, te oštećenja ukrajinske infrastrukture, konflikt dveju država potresa i tržišta širom sveta.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da je napad Rusije na Ukrajinu najtužniji trenutak u njegovom petogodišnjem mandatu. On je kasnije pozvao ruskog predsednika da povuče svoje trupe i dodao da u ime čovečanstva, ne dozvoli da se u Evropi započne ono što bi mogao biti najgori rat od početka veka, sa posledicama ne samo razornim za Ukrajinu, ne samo tragičnim za Rusku Federaciju, već sa uticajem koji ne možemo ni da predvidimo u odnosu na posledice po globalnu ekonomiju.

Zapadni lideri su odlučili da upotrebom modernog ratnog oružja – ekonomskih sankcija, izvrše pritisak na Rusiju i tako je priovole da radi u njihovom ineteresu. Lideri se nadaju da će pritiscima na rusku privredu, zasnovanim pre svega na naftu i gas, naterati Rusiju da ustukne. Međutim, ovi pritisci će se nesumnjivo odraziti na globalnu ekonomiju. Pre svega će imati veliki uticaj na privrede Evrope i Severne Amerike, kao i na industrije kojima je potrebna ruska petrohemija. Prva reakcija tržišta na krizu u Ukrajini je bila skok cene nafte.

Sukob u Ukrajini i američka privreda

Iako bi mnogi Amerikanci više voleli da se SAD ne mešaju u sukob između Rusije i Ukrajine, krizu u Ukrajini već poprilično osećaju u svojim novčanicima. Cena nafte, koja je rasla tokom prošle godine, je dostigla je osmogodišnji maksimum, a cene gasa će verovatno još više porasti ako sukobi eskaliraju, smatraju stručnjaci. Rusija je glavni izvoznik sirove nafte, sa oko 12% svetske ponude. Eksperti kažu da će svaki poremećaj tog izvoza verovatno dovesti do povećanja cena na benzinskim stanicama.

-Problem nije nužno u tome što dobijamo malo nafte iz Rusije, već u tome što je ovo globalno tržište. Od 20 miliona barela nafte koje SAD uvoze dnevno, samo oko 20.000 barela koje dolaze iz Rusije. Zamislite to kao jedan veliki bazen koji se puni naftom, a svaki proizvođač nafte ga stavlja u isti bazen, a sve zemlje koje kupuju naftu je izvlače. Ako Rusija naglo prestane da stavlja naftu u bazen, biće je manje za sve, a bazen se mnogo brže ispušta – rekao je Patrik De Han, šef analize nafte u Gas Buddi-u.

-Usled sukoba u Ukrajini cena nafte ce narasti preko 100 dolara po barelu, a prosečne cene gasa širom SAD će verovatno dostići 4 dolara po barelu u nedeljama ili mesecima pred nama. Poskupljenje gasa od 4 dolara je nešto što nismo videli tako dugo i moglo bi izazvati krizu u celoj zemlji – rekao je on.

Ključni faktor u tome koliko će sukob teško pogoditi ekonomiju biće način na koji Rusija odgovara na američke sankcije koje je predsednik Bajden izneo u utorak popodne. Bajden je odlučio da dve ruske banke i državni dug odvoji od zapadnog finansiranja, a na meti će biti i pojedinci. De Han smatra da Bajdenova administracija nema mnogo alata na raspolaganju. Strateške rezerve nafte su ograničene, tako da bi druge zemlje morale da povećaju snabdevanje da bi nadoknadile razlike.

-Predsednik Bajden je već dva puta tražio od Saudijske Arabije da poveća proizvodnju, a oni nisu popustili pod tim pritiskom, kazao je Patrik De Han.

Iako je nafta najvažniji izvoz Rusije, Rusija i Ukrajina su takođe veliki poljoprivredni dobavljači, koji šalju pšenicu, raž, ječam i druge žitarice u Centralnu Aziju i Bliski istok. Poremećaji u robi bi mogli da povećaju globalne cene hrane, vršeći pritisak na potrošače u SAD.

Rusija proizvodi skoro 50 odsto paladijuma na svetu

Rusija takođe proizvodi nešto manje od polovine svetskog paladijuma i manje porcije platine i nikla — ključnih elemenata u složenim mikročipovima koji se koriste u svemu, od električnih brojila do sofisticiranih BMV-a, rekao je glavni ekonomista RSM Džo Brusuelas.

-Nestašica ovih dragocenih metala mogla bi da pogoršaju trenutni nedostatak poluprovodnika i dodatno podignu cene automobila, elektronike i drugih velikih artikala. Zajedno sa rastućim troškovima robe i energije preti da sadašnje povećanje cena učini još gorim za mnoge potrošače – kazao je Bruselas i dodao, da koliko god bi još jedan evropski rat bio skup u ljudskom i ekonomskom smislu, njegov ekonomski teret u Sjedinjenim Državama bi najteže pao srednjoj i radničkoj klasi.

Takođe, prepreke u lancu snabdevanja muče potrošače u SAD od početka pandemije koronavirusa, što je dovelo do dugog čekanja na robu poput automobila, elektronike i nameštaja, što je povećalo njihove cene. Ono o čemu govorimo je još jedan krug šokova u snabdevanju u razvijenim ekonomijama – istakao je Brusuelas.

Konflikt takođe potresa tržišta širom sveta. Analitičari Volstrita očekuju da će američki berzanski indeksi, koji su nedavno dostigli rekordne vrednosti prošlog meseca, ostati nestabilni tokom sukoba.

-Kao što se današnji zaokret na globalnim tržištima naglašava, percepcija sukoba u Ukrajini postala je sve važniji faktor u poslednjih nekoliko nedelja – rekao je u izveštaju Džonatan Petersen, tržišni ekonomista u Capital Economics i dodao, da je od početka februara nafti i zlatu porasla vrednost, dok su akcije i neke valute (npr. ruske akcije i rublja) gubile na vrednosti.

Stručnjaci se slažu oko toga da je ruska ekonomija snažna ali i ukazuju na to, da bi snažna zavisnost Evrope od ruskog gasa mogla dovesti do toga da zapadni lideri priguše trgovinske sankcije, kako bi održali svoju ekonomiju.

Evropa zavisi od ruske nafte i gasa

Kada se radi o Evropi, ona je posebno osetljiva po pitanju snabdevanja jer se veoma oslanja na rusku naftu i gas. Na primer, više od 20 odsto nemačkog gasa potiče iz Rusije, pa je stoga nemački kancelar Olaf Šolc doneo vrlo smelu odluku o “stavljanju na led“ gasovoda Severni tok 2. Prethodni kancelari Gerhard Šreder i Angela Merkel godinama su bili u dobrim odnosima sa Rusijom zbog gasnih interesa. Ovo bi bio veliki problem, ne samo što bi izazvao duboko zamrzavanje za Nemce, već i zbog centralne uloge nemačke proizvodnje u evropskom lancu snabdevanja, što bi imalo velike globalne ekonomske posledice. Treba imati u vidu da je Ukrajina glavni izvoznik pšenice, tako da bi svaki sukob na njenoj teritoriji mogo da izazove skok svetske cene pšenice kao tokom krize na Krimu 2014. godine.

-Žitnica koja je hranila hlebom Sovjetski savez, ima najplodnije zemljište na svetu i 70 procenata svetske zalihe crnice, najplodnije zemlje. Dakle, kriza bi mogla da utiče i na globalne lance snabdevanja hranom, pored nafte i gasa – ocenio je Tim Harkort, profesor industrije i glavni ekonomista na UTS Institutu za javnu politiku i upravljanje.

Na Australiju, kriza u Ukrajini utiče posredno

Kriza u Ukrajini se ne prelama na australijsku privredu direktno, premda je Australija takmac Rusiji u izvozu gasa i konkurent Rusiji i Ukrajini, kada je pšenica u pitanju. Više cene bi mogle da podstaknu neke izvoznike u kratkom roku, ali će uskoro biti preplavljene negativnim uticajem globalnih ekonomskih poremećaja. Postoji takođe i opasnost da Australija bude na meti Rusije, jer se smatra previše bliskom ostatku Zapada iz razloga što je među prvima uvela sankcije Rusiji. Najveći rizik za Australiju bi bio ako Kina odluči da sledi rusko vođstvo – kazao je Harkort.

-Uprkos sankcijama protiv Rusije, rešenje ove ratne krize možda leži u primanju Ukrajine u Evropsku Uniju, preferencijalnom trgovinskom statusu ili u zaključivanju Sporazuma o zakupu zemljišta sa Ukrajinom. Nalik onom što je Ruzvelt sklopio s Ujedinjenim Kraljevstvom, pre nego što su SAD mogle da uđu u Drugi svetski rat. Na kraju, možda neće biti trenutnog vojnog rešenja ili urednog diplomatskog rešenja, ali ekonomske dimenzije krize možda budu više u korist Ukrajine, nego što se na prvi pogled čini – podvukao je profesor Harkort.