UŠTEDELI PA NE MORAJU DA RADE Masovni otkazi širom sveta, pandemija pomogla ljudima da lakše napuštaju posao

BizPortal | 10:35 | 09.05.22 Biz info

Koji su razlozi masovnog napuštanja posla?

pixabay.com/StartupStockPhotos

Sve je više znakova usporavanja svetske ekonomije, uključujući i SAD, ali se tržište rada ponaša kao da se dešava ekonomski rast. Traži se sve više radnika, broj slobodnih radnih mesta u SAD je na rekordnom nivou, a sve više ljudi dobrovoljno daje otkaz.

U martu je bilo traženo 11,5 miliona radnika, što je najveći nivo od kada se ove brojke prate, odnosno od 2000. Poređenja radi, oko 7 miliona radnika je bilo traženo širom Sjedinjenih Država pre pandemije. Zanimljivo je da je broj novootvorenih radnih mesta porastao prvenstveno u kompanijama sa 50 do 999 zaposlenih, a smanjen u preduzećima sa manje od 50 zaposlenih, pokazuju podaci američkog Zavoda za statistiku.

Istovremeno, rekordan broj zaposlenih, koji je porastao na 6,7 miliona u martu 2022, bio je 6 miliona pre pandemije.

Ljudi masovno odlaze

Ono što posebno iznenađuje je rekordan broj ljudi koji su samoinicijativno podneli ostavke, 4,54 miliona u martu. Ovo su istorijski nivoi, čak i viši od druge polovine prošle godine, kada je fenomen nazvan „Veliko otkazivanje“.

Sve više radnika odlučuje se na promenu posla. Očekivano, na ovaj potez se najmanje odlučuju radnici u javnom sektoru, ali i ovde sve više ljudi samoinicijativno menja posao.

Otvorenih radnih mesta ima 70 odsto više od ukupnog broja novozaposlenih, a na svakog nezaposlenog pristaju skoro dva slobodna radna mesta.

U 2021. ostavku je dalo 47,8 miliona ljudi, dok ju je primilo samo 17 miliona.

Radnici su počeli masovno da odlaze i u drugim državama. U Ujedinjenom Kraljevstvu, stopa je najveća od 2009. godine, a prema anketama, skoro trećina zaposlenih razmišlja o promeni posla. Stopa zaposlenosti je stabilna u svim starosnim grupama osim onih preko 50 godina, što znači da radnici ne odustaju od tržišta rada, već traže bolji posao. Oni stariji od pedeset godina odlaze u prevremenu penziju.

Broj otpuštanja je porastao u Nemačkoj i Italiji. U Francuskoj je broj samoinicijativnih otpuštanja u trećem kvartalu 2021. bio najveći od 2007. Prema istraživanju Nacionalne banke Australije, svaki peti radnik u toj zemlji dao je otkaz 2021. godine. Čak i mediji u Brazilu izveštavaju o sličnim dešavanjima na tamošnjem tržištu rada, a u Indiji je 2021. godine preko milion radnika u IT sektoru dalo otkaz.

Pandemija postavlja uslove za „veliko otkazivanje“

Ne postoji jednostavan odgovor zašto fenomen visokog rasta otpuštanja raste od kraja pandemije. Sve se dešava za relativno kratko vreme, pa jedan od glavnih pokretača fenomena mora biti neka vrsta šoka.

Ovaj šok je verovatno pandemija, odnosno uticaj različitih vladinih politika na privredu tokom nje. Dugo vremena je veliki deo privrede bio zatvoren po diktatu vlade, a da bi na neki način nadoknadile izgubljeni prihod radnicima i kompanijama, zemlje širom sveta uvele su novčane podsticaje.

Ovo je posebno bio slučaj u SAD, gde je ukupni fiskalni stimulans tokom pandemije iznosio više od 25 odsto godišnjeg BDP-a. Ove politike su podjednako korišćene u mandatu Donalda Trampa i Džoa Bajdena.

Država bukvalno u nekoliko navrata slala stotine dolara na račune građana. Oprošteni su dugovi, zamrznuta plaćanja kirije, povećana socijalna davanja i naknade za nezaposlene.

Rezultat toga je da ljudi nisu mogli da troše novac koji imaju, zbog zabrane rada mnogih kompanija i blokade, a dobijali su dodatni novac od države. Stopa mesečne štednje je dramatično porasla, a u nekim mesecima američko stanovništvo je moglo da uštedi čak trećinu svog mesečnog prihoda.

Ukupna lična štednja američkog stanovništva iznosila je 1,24 triliona dolara u 2019. godini, porasla je na 2,89 biliona dolara u 2020. i pala na 2,27 biliona dolara u 2021. Astronomski nivoi lične štednje sugerišu da su ljudi finansijski sigurniji i da mogu priuštiti da razmišljaju o promeni posla.

Možda traže bolju platu, možda promenu karijere, a možda neko vreme ne žele da rade, a sve to sada može da im olakša. Rekordni nivoi uštede omogućili su im da akumuliraju dovoljno novca da prežive neko vreme pre nego što pronađu novi posao i da uopšte mogu da priušte da krenu u potragu. Osim toga, veliki porast broja traženih radnika doveo je do toga da je pronalaženje posla obična trivijalnost i nije pitanje da li se može naći, već kakav posao neko želi da radi.

Radnici traže više

Na ovakve promene reaguju i poslodavci, pa su plate u 2021. najviše porasle u poslednjih 15 godina. Sve je veća potreba za radnicima, a radnika sve manje, a radnici su postali izbirljiviji u pogledu zapošljavanja.

Uslovi koje je stvorila pandemija, da radnici lakše traže nova radna mesta i da postoji nedostatak radnika, što je dovelo do rasta plata, nadoknađeni su inflacijom, koja je takođe odgovorna za istu ekspanzivnu fiskalnu i monetarnu politiku, prenosi Index.

Plate niskokvalifikovanih radnika rastu brže od onih visokokvalifikovanih, posebno u uslužnom sektoru. Mnogi makroekonomisti smatraju da su jednostavno slabo plaćeni radnici shvatili da njihov rad vredi više nego što za njega dobijaju.

Moguće je da se zbog toga procenat zaposlenosti u SAD još nije vratio na nivoe pre pandemije, uprkos rekordnom broju traženih radnika. Stopa nezaposlenosti se vratila na isti nivo kao 2019. godine, 3,6 odsto. To je signal da su neki radnici jednostavno prestali da traže posao i ne žele da rade.

Nije samo pojava traženja novog posla, mnogi stariji radnici se odlučuju za prevremenu penziju. U novembru 2021. godine, još 3,6 miliona radnika u SAD prestalo je da radi i reklo je da ne želi novi posao, navodi CNN.