TRAGEDIJA I ZVECKANJE ORUŽJEM Ili – zašto je u zemlji zemljotresa važna građevinska inspekcija

BizPortal/S. Stamenković | 14:32 | 10.02.23 Biz info

Ako ništa drugo, zapadna vojna industrija sveta.

Foto: Shutterstock

Kad narod izlazi na referendum, uvek je u pitanju veoma važna stvar, koja može da promeni čitav sistem, istorijski momenat koji će uticati na budućnost i razvoj i sudbinu države. To jest, pod uslovom da ta država nije Švajcarska.

Oni su ovih dana prikupili dovoljno potpisa da se održi referendum, a pitanje na koje bi građani trebalo da odgovore sa „Da” ili „Ne” glasiće: „Da li ste za to da se potpuno ukine gotovina (keš)?”. Koga je, aman, briga? Gotovina je na zalasku svakako, imate li pametnije posla? Očigledno ne, i blago njima.

Naravno, daleko od toga da je ovo najvažnija vest protekle nedelje, ali služi kao dobra ilustracija koliko su razlike među državama velike i da svako ima svoju muku. Nažalost. Dok se Švajcarci brinu o tome da li će se osloboditi keša (koji već jedva i da se koristi tamo), Turska i delimično Sirija prolaze kroz jednu od najvećih nacionalnih tragedija. U vreme pisanja ovog teksta, broj stradalih u zemljotresu je dostigao 20.000, a povređenih ima bar duplo više.
Turska, prelepa zemlja, ima i svoju tamnu stranu, a to je trusno zemljište na kojem je sazdana. Slično je bilo i 1999. godine, kada je zemljotres kod grada Izmita, na severozapadu zemlje, progutao 17.000 života.
Sada se slično dogodilo na jugu zemlje, i neko će morati da objasni zašto su zgrade u Turskoj, jednoj od imućnijih zemalja (ne računajući trenutnu inflaciju), tako nekvalitetno pravljene, da padaju kao da su od karata, a ne betona.

Štaviše, jedan izveštaj turskog Ministarstva životne sredine i urbanizacije navodi da je više od 50 odsto, što je gotovo 13 miliona zgrada, izgrađeno uz kršenje bezbednosnih propisa, javio je BBC. I to u zemlji u kojoj je zemljotres kao „dobar dan”…

Dakle, neko će, što kaže srpski, a i verovatno i turski narod, morati da odgovara. A za to vreme, Turcima treba poželeti da se što pre oporave od užasa koji ih je zadesio. Pomoć im je potrebna, i ako je nekad među narodima potrebna bar najosnovnija solidarnost, to je u vreme velikih tragedija.

A za to vreme, kao što smo već više puta pisali, Evropa se koprca u sankcijama protiv Rusije, da postaje malo smešno. Dakle, u okviru poslednjeg ograničenja cene na ruske naftne derivate, napravili su izuzetak. Kažu iz Brisela, „ako se naftni proizvod prerađuje u trećoj zemlji, mešanjem sa drugim proizvodom porekla iz druge zemlje, onda se ruski naftni proizvod više ne smatra proizvodom ruskog porekla!” I onda može da se prodaje po tržišnoj ceni, mimo ograničenja.

Pa, genijalno! Ako smo dobro razumeli, sve što dobavljači treba da urade jeste da „krste” (žargon dilera droge), rusku naftu sa, recimo, kazahstanskom, pa od toga naprave benzin, onda mogu da je prodaju normalno, kao da ruska nikad nije ni bila.
Usput, na delu je i proporod nemačke vojne industrije, koja je, verovatno da bi pokrila troškove pomoći Ukrajini, počela da prodaje svoje oružje zemljama poput Nigera, Indije i Kipra. A sa njima, SAD prodaju svoje protivvazdušne raketne sisteme Poljskoj, i to po ceni od 10 milijardi dolara. Kao i u slučaju energenata, Amerikanci traže rupe u tržištu, gde god više ne ide ruska roba.

Ma, naravno. Svetu je u ovom trenutku prirodnih kataklizmi i zveckanja oružjem, potrebno samo još oružja. Važno je da se para vrti, nema te krvi koja više vredi. Neka nam je bog u pomoći.
Inače, trgovina između SAD i Kine je u 2022. godini imala vrednost od 642 milijarde evra, što predstavlja novi, istorijski rekord dve zemlje. Ko se seća, američki predsednik Džo Bajden je pretio Kini zbog Tajvana, ali izgleda da je sve to bio samo nastup za javnost. Kina i SAD u stvari, saveznici!
Jasno – samo korist, korist, i korist. Takvo je vreme. Zar nije oduvek? Srbijo, znaš šta ti je činiti.