TO SE BACA, NA SVE STRANE! Šta sve možeš sa 40 milijardi – samo da se vrate Rusi, i da Tviter nije tako zabavan

BizPortal/S. Stamenković | 13:59 | 04.11.22 Biz info

Život je nekom majka, nekom maćeha.

Shutterstock

Izgubiš 40 dinara u autobusu, pa ti bude krivo. Ali hajde, nekako se podnese. Pa onda, u kafani, preračunaš se malo pripit, daš 400 dinara više, kelnerica prećuti… nije ti pravo. Ipak, uvek može gore. Recimo, da izgubiš 40 milijardi evra.
Naravno, razlika je ogromna, i ne samo u novcu – taj minus se tiče i hiljada ljudi, njihovih porodica, šanse za zaradu i bar polunormalan život. U pitanju je nemački uvoznik gasa, kompanija Uniper, koja je ubeležila 40 milijardi gubitka, i to za prvih devet meseci ove godine.

Vlasti Nemačke su najavile nacionalizaciju, kao slamku spasa za svog najvećeg uvoznika gasa. A kad se neko bavi uvozom, i to isključivo iz Rusije, postavlja se više nego logično pitanje – kako? Od koga? Tu vlasti, kao i menadžment Unipera, mudro ćute. A to, kao i uvek znači dve stvari – ili već imaju keca u rukavu, ili jednostavno nemaju pojma šta i kako dalje. Vrlo često, bude ovo drugo. Stvarno treba biti mađioničar, a ne direktor, da bi se ta enigma rešila. A sa druge strane, ne treba biti doktor ekonomije, pa shvatiti da je ruski gas bio ubedljivo najjeftiniji, i najbliži za uvoz.

Kad smo već kod milijardi evra, ovih dana se sve nešto vrti oko te magične četvorke. Ili četrdesetice, ako ćemo precizno. Dok u Evropi, najpogođenijoj sopstvenim sankcijama protiv Rusije (bože, kakva kontrukcija, mada tačna), na drugoj strani Atlantika se otprilike ista suma ulaže u novi biznis. Kao što valjda već i vrapci znaju, Ilon Mask je konačno, posle niza peripetija i tužbi, kupio društvenu mrežu Tviter, i to za famoznih 44 milijarde dolara.

Šta ti je život, jel’ te, nekom majka, nekom maćeha. Dok u Nemačkoj strepe da li će im industrija uopšte funkcionisati, jer im ove zime preti kolaps kompletne hemijske industrije, i mnogih drugih, za to vreme Ilon Mask, vlasnik Tesle, pazari sebi novu igračku. I pored svih obaveza koje sigurno ima, kao najbogatiji čovek na svetu, stiže i da tvituje, svako malo. Kao da ga je u tu zabavu uputio lično Donald Tramp, bivši predsednik SAD-a i najpoznatiji tviteraš, pre nego što ga je Tviter zabranio, onomad.

Sada mnogi navijaju da se Tramp vrati na Tviter, pa da krene haos i beskrajna zabava za narod. Taman da pomrsi konce aktuelnom predsedniku SAD-a, Džozefu Bajdenu, pred kongresne izbore, zakazane za četiri dana (8. novembar).

Ipak, kad se sve sabere, utisak je prilično gorak. Bokte, 44 milijarde dolara! Šta je sve moglo da se reši s tom sumom. Ali ne, zabavnije je baktati se Tviterom, jer je šareni ekran daleko od realnih ljudskih problema. Eno ga Mask, bulazni o slobodi i otpušta šefove i radnike sa Tvitera, usput. Jupi, nova igračka!

Licemerno, tužno, cinično? Naravno, ali u godinama krize, koje nam tek predstoje, te divne ljudske osobine će tek doći do izražaja. Da ne mračimo, ali sivo je vreme, duhoviti smo koliko se može u datoj situaciji.

Dakle, nekom propast, nekom zabava, svet se i dalje vrti brzinom od oko 1.600 kilometara na čas, koga briga.

Možda je čak i pomenutih najzanimljivija prošlonedeljna vest da je Lukoil, preko Amerikanaca, uspeo da nađe rupu u sankcijama. Vol strit žurnal je otkrio da njihova rafinerija na Siciliji kupuje i prerađuje naftu iz Rusije, napiše na njoj „Mejd in Italija”, pa ga šalje u Ameriku.

Pa, genijalno! Namazano, nož u leđa Evropi, ali genijalno. I krajnje pokvareno, naravno. Taman na vreme pred zabranu uvoza ruske nafte u Evropsku uniju morskim putem, zakazanu za 5. decembar. Zaključak? Evropo (Srbijo) uči od Amerikanaca, krajnje je vreme. Odavno.