SVET NAD AMBISOM EKONOMSKE PROVALIJE Cene energenata dostigle svoj maksimum, hrana bespovratno poskupela

BizPortal/Euronews | 09:38 | 21.06.22 Biz info

SAD je posebno ugrožena zbog moguće recesije u narednom periodu.

pixabay.com/Squirrel_photos

Nivo inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama premašio je sva očekivanja stručnjaka i nije viđen četiri decenije, a poslednji podaci o stanju najveće svetske ekonomije uneli su pesimizam i među pojedine ekonomiste. Neki od njih sada procenjuju da SAD preti recesija, od koje strepe i sve druge privrede, koje bi mogle biti gurnute u inflatornu spiralu koja se „zahuktava“.

Povećanje kamate od 0,75 posto predstavlja snažno zaoštravanje monetarne politike, a sve veći broj eksperata zaključuje da se mora očekivati pad privredne aktivnosti. S prvim najavama recesije u drugoj polovini ove godine prvi su izašli lideri Goldman Sachs, JPMorgan i Tesle, a najava velike ekonomske krize postala je dominantni javni narativ s tim što se razlikuju samo procene početka i dubine krize.

Američke federalne rezerve (FED) podigle su kratkoročnu referentnu kamatnu stopu za tri četvrtine procenta i prognozirale usporenu ekonomiju i rast nezaposlenosti narednih meseci. To je najveće povećanje kamata za američku centralnu banku od 1994. godine, a odluka je doneta nakon što su nedavni podaci pokazali da nije ostvaren veći napredak u borbi protiv rasta inflacije. Zvaničnici Centralne banke su zato odlučili da usklade monetarnu politiku sa promenama na finasijskim tržištima.

Ove godine Američka centralna banka već je dva puta dizala kamatu kako bi zaustavila inflaciju, koja je prema poslednjim podacima dostigla 8,6 posto. Taj poslednji podatak o inflaciji bio je šok za stručnu javnost koja je očekivala usporavanje stope rasta cena, pa sada dominira stav kako će inflatorna spirala biti mnogo jači protivnik nego što su svetski ekonomisti očekivali.

Ovaj potez FED-a je izazvao promenu pogleda na Volstritu o izgledima za rast SAD, a analitičari iz celog sveta kažu da rizici od recesije rastu. Zvaničnici FED-a su rekli da, kako stvari trenutno stoje, predviđaju podizanje stopa na oko 3,8 odsto 2023. godine.

Vels Fargo je izjavio da će naglo povećanje kamatnih stopa, koje će povećati troškove zaduživanja širom privrede, verovatno izazvati „blagu recesiju“ sredinom 2023. Sema Shah, glavni strateg u kompaniji Principal Global Investors, rekla je da ažurirane ekonomske prognoze FED-а sugerišu da bi recesija mogla biti na putu, iako je predsednik Džerom Pauel rekao novinarima da se takva sudbina ipak može izbeći.

Zvaničnici projektuju da će se kamata do kraja godine povećati na 3,4, i 3,8 odsto 2023. godine. U saopštenju se rat u Ukrajini i kineska politika uvođenja karantina navode kao izvori dodatnog pritiska inflacije.

Federalne rezerve predviđaju da će se ekonomski rast ove godine usporiti na 1,7 odsto, dok će nezaposlenost do kraja godine porasti na 3,7 odsto. Posle objavljivanja odluke Centralne banke vrednost akcija na berzi je pala, dok je vrednost američkog dolara porasla u odnosu na više valuta. Prethodno je cena bitkoina naglo pala pošto je glavni zajmodavac kriptovaluta doživeo neuspeh i zaustavio sva povlačenja sa svoje platforme, navodeći „ekstremne tržišne uslove“. Bitkoin je pao za više od 14 porcenata, na vrednost nižu od 23.400 dolara. To je stanje na nivou kraja 2020. godine, što je znatno niže u odnosu na vrhunac od 68.990 dolara koliko je iznosio krajem prošle godine.

Bajden: Recesija nije neizbežna

Američki predsednik Džozef Bajden je reagujući na upozorenja ekonomista da SAD možda idu ka recesiji izjavio da recesija u SAD nije neizbežna i da ima razloga za optimizam.

– Kao prvo, recesija nije neizbežna, a kao drugo mi smo u jačoj poziciji nego bilo koja nacija na svetu da prevladamo ovu inflaciju – rekao je Bajden u intervjuu za AP.

On je dodao da vidi razloge za optimizam u relativnoj snazi Amerike u svetu. Bajden je naglasio da je američki narod „veoma, veoma utučen“ nakon dve burne godine pandemije korona virusa, ekonomske nestabilnosti, a sada i rastućih cena goriva koje pogađaju porodične budžete.

Svetska ekonomija se još nije oporavila od pandemije koronavirusa, a već je doživela jak udarac napadom Rusije na Ukrajinu. Rat je usporio globalnu ekonomiju koja se suočava sa rastom inflacije, kamatnih stopa i visokih cena energenata. Izgledi nisu svetli, upozoravaju stručnjaci, a zima se približava.

Berzanski analitičar i dugogodišnji broker Branislav Jorgić, kaže da odluka FED, kao i Narodne banke Srbije o podizanju kamatnih stopa dovodi do poskupljenja novca sa ciljem da dođe do njegovog racionalnijeg trošenja, jer „kada je novac jeftin, onda imate razbuktane investicije i često neracionalno trošenje“. On ističe da je nije realno očekivati visoku stopu inflacije i niske kamatne stope i napominje da kamate moraju da rastu da bi došlo do ravnoteže.

„Ne znam da li je trajno prošlo vreme jeftinog novca, ali ga za izvesno vreme neće biti. Prognozirana stopa inflacije za 2022. godinu u SAD je bila 5,2 odsto, a trenutno je veća od 7 odsto. U Nemačkoj je blizu 8 odsto, u Srbiji je bila 9,6 odsto, a kamate na depozite od 2 do 3 odsto. Imamo negativne kamatne stope, a to je na duži rok neodrživo i dovodi u pitanje opstanak bankarskog sistema. Ovo je jedna od mera koje pokušava da reši taj problem“, objašnjava Jorgić.

On napominje da su pale akcije globalnih giganata poput Gugla, Majkrosofta i Tesle, ali da se to moglo i očekivati s obzirom da smo izašli iz pandemije korona virusa koja je trajala dve godine i ukazuje da je došlo do prekida u lancima snabdevanja, do prekida kretanja robe, ljudi i kapitala. Podseća da smo iz toga prešli u ratnu krizu, s kojom smo dobili otežano ili prekinuto snabdevanje sa energentima i sa hranom.

– Kao posledicu toga praktično imamo destabilizaciju svetskog tržišta, a to se preslikava i kod nas. Političari upozoravaju na krizu gladi, kada je u pitanju naše tržište, dve nedelje su bile na istorijskom maksimumu, žito do 44, kukuruz do 35, ovih dana je cena malo pala imajući u vidu da nam predstoji žetva za dve nedelje. Imaćemo dovoljno hrane, a tržište će diktirati po kojoj ceni. Gladi u Evropi verovatno neće biti, ali će biti racionalnije potrošnje. Problem će imati zemlje podstaharske i saharske Afrike koje su i sa nižim cenama jedva prehtanjivale svoje stanovništvo – rekao je Jorgić.

„Cene hrane su bespovratno otišle gore“

On je objasnio i da u ratnim situacijama postoje pravila ponašanja, odnsono kretanja na tržištu – cene akcija padaju, energenata i nafte rastu, dok dolar i zlato rastu, ali ukazuje da sve to ima svoje maksimume.

– Mislim da smo maksimalne nivoe za cene energenata dostigli, a teško je reći u kom pravcu će to dalje ići. Ono što bi moglo da se nasluti je da će EU pokušati da napravi supstituciju za ruski gas i da aktivira prethodne izvore snabdevanja sa energetntima – termo i atomske elektrane. Zavisiće i od količine koja će moći da se dostavi Evropi u pogledu tečnog gasa, i naravno cene. Verovatno će energenata biti, ali će morati da dođe do žestoke racionalizacije i većih cena – kaže broker.

On napominje da je teško prognozirati dubinu i trajanje krize, ali ističe da je prva mera koja je i najvažnija za dalji globalni rast inflacije i pad privrede da se zaustavi rat u Ukrajini i da prvo dođe do političke stabilizacije.

Što se tiče hrane, mislim da će se lakše rešiti kada su u pitanju količine, ali cene hrane su bespovratno otišle gore“, rekao je Jorgić za Euronews Srbija.

Advokat Milan Parivodić, bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom kaže da se svet menja, da je vreme jeftinog novca dugo trajalo od 2008. godine, ali da je prošlo. Podseća da je cilj bio da se posle te ekonomske krize podigne ekonomija, ali da je sada „došlo do pregrevanja“.

– Ovo je velika geostrateška prekompozicija sveta. Rusija koja je sa 40 odsto snabedavla Evropu gasom skida se sa dnevnog reda, ti tokovi će se sada preseći i verovatno se dugo neće vratiti. Katar, Alžir, Maroko, Kanada su novi izvori i nafte i gasa, ka kojima se zapadne zemlje reorijentišu. S druge strane, Kina i Indija kupuju naftu sa 30 odsto popusta i oni dobro prolaze i profitiraju iz ove situacije. Rusija na taj način supstituiše naftu koju ne prodaje u Evropi – rekao je Parivodić.

On je napomenuo da pad akcija govori o tome da kupovna moć opada, zbog opšte krize, jer novac manje vredi, a cene rastu. Dodaje da je to bazičan razvoj situacije u smislu osnovnih ekonomskih pokazatelja.

Parivodić kaže da će odluka kompletno uticati na ekonomiju Amerike, kao što će i najavljeno podizanje kamitnih stopa Evropske centralne banke uticati na celu evrozonu.

– Podizanje kamatne stope ima za cilj da poskupi novac, da kamate budu više i da samim tim ljudi manje uzimaju kredite. Time se smanjuje globalna potražnja u jednom privrednom sistemu. Na taj način se pokušava sa smanjenom tražnjom uticati na korekciju cene, da se smanji inflacija koja je očigledno zaista najviša u poseldnjih 30 godina. To je globalni fenomen koji je očigledno uzrokovan kombinacijom dramatičnim skokom cena energenata, gasa i nafte, hrane i još nekih metala. To je sinergetski efekat skoka svih tih cena, koji dolazi posle korone, kojom je svetska, a naročito evropska ekonomija bila oštećena. Na to dolazi i geostrateška kriza sa invazijom na Ukrajinu i to sve dovodi do jednog temeljnog poremećaja ekonomskog sistema sveta – ukazuje Parivodić.