SVE PREKO NJIHOVIH LEĐA Farmeri su žrtve sankcija uperenim protiv Rusije

BizPortal/Novosti | 14:55 | 31.05.22 Biz info

U aprilu je EU usvojila još jedan paket sankcija Moskvi koji je uključivao zabranu uvoza đubriva.

shutterstock/oticki

Žurba za uvođenjem sankcija Rusiji i odlazak brojnih kompanija iz zemlje, nakon pokretanja vojne operacije u Ukrajini, učinjeni su sa specifičnom računicom: da se devastira ruska ekonomija. Međutim, u globalizovanom svetu gde je sve povezano, sve akcije imaju posledice, prenosi Raša Tudej.

Rusija je jedan od vodećih svetskih izvoznika đubriva. Prema Institutu za đubrivo u SAD-u, u pogledu globalnog izvoznog tržišta, Rusija čini 23 odsto amonijaka, 14 procenata uree i 21 odsto potaše, kao i 10% izvoza prerađenih fosfata.

Indeks cena đubriva Svetske banke porastao je za skoro 10 odsto u prvom kvartalu 2022. godine, na najviši nivo u istoriji u nominalnom smislu. Povećanje prati prošlogodišnji porast od 80 procenata. Prema projekcijama, cene će ove godine porasti za skoro 70 odsto pre nego što će pasti – verovatno – za dvanaest meseci.

Cene rastu više nego ikad

U aprilu je EU usvojila još jedan paket sankcija Moskvi koji je uključivao zabranu uvoza đubriva – plus, plovilima registrovanim pod ruskom zastavom zabranjeno je ulazak u luke EU.

– Odstupanja se odobravaju za poljoprivredne i prehrambene proizvode, humanitarnu pomoć i energetiku – navodi blok.

Još u martu, EU je sankcionisala još jednog važnog izvoznika đubriva zbog njegove uloge u ukrajinskom sukobu – Belorusiju. Potaš, jedan od glavnih sektora za trgovinu ove zemlje, već je bio pod sankcijama od 2021. godine, kada je EU odlučila da kazni Belorusiju zbog navodnih kršenja ljudskih prava i veštačkog stvaranja migrantske krize – navode koje je Minsk negirao.

Uz poremećaj isporuke, od početka sukoba u Ukrajini, nekoliko velikih brodarskih kompanija, uključujući najveće svetske operatere kontejnerskih brodova – A.P. Moller-Maersk A/S i Mediterranean Shipping Co. – obustavilo je usluge ruskim lukama. Kao odgovor, rusko ministarstvo industrije i trgovine savetovalo je proizvođače đubriva da zaustave izvoz, navodeći kao razlog „sabotažu“ transporta.

inflacija — shutterstock/Deemerwha studio

Sve ovo je ozbiljno uticalo na cenu đubriva. Dr Brajan Bejker, predsednik Međunarodne federacije pokreta za organsku poljoprivredu (IFOAM) Severne Amerike, objasnio je tržišni mehanizam za RT.

– Manji broj dobavljača u industriji dao im je veću tržišnu moć da određuju cene. Manje proizvodnih pogona udaljenih od polja na kojima je primenjeno đubrivo učinilo je tržište đubriva podložnijim poremećajima u lancu snabdevanja. Pandemija Kovid-19 je već izazvala velike poremećaje u lancu snabdevanja pre sukoba između Rusije i Ukrajine – rekao je Brejker.

Srbija protiv uvođenja sanckija

Profesor Aleksandar Đikić sa Međunarodnog poslovnog koledža u Kosovskoj Mitrovici u kaže da je problem tek počeo.

– Već se oseća na tržištu, da cene nekih osnovnih proizvoda rastu, ali ovo je samo početak, jer su Ukrajina i Rusija veoma veliki proizvođači ne samo hrane već i đubriva i goriva, pa će cena đubriva očigledno brzo rasti kao i cena dizela za poljoprivredu. Tako da će ova dva inputa veoma uticati na tržišni proizvod u celoj Evropi, možda neke zemlje manje, neke više. Srbija je tradicionalno poljoprivredna zemlja, pa to može da utiče i na nas – kazao je Đikić.

Bliski saveznik Moskve, Beograd je odlučio da ne učestvuje u sankcijama – i zbog toga se našao pod ekstremnim pritiskom EU, otkrio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Protiv uvođenja sankcija Rusiji je i sam profesor Đikić.

– Ljudi žele da rade svoj posao, žele da proizvode kako se naviknu i žele tržište, žele da izvoze i u Rusiju, tako da je to jedna strana priče. Ali druga strana je da zapadni svet pritiska našu vladu da se pridruži njihovoj politici. Srbija je poslednja država na svetu koja je uvela sankcije bilo kome, ne samo Rusiji, jer smo mi patili tokom 1990-ih, mnogo smo propatili. Znamo tačno koliko obični ljudi trpe sankcije. Tako da mislim da stranke koje nameću takvu odluku našoj vladi nisu poštene, jer su to iste one koje su nam uvele sankcije 90-ih godina.

„Negativne posledice po svet“

Usred talasa sankcija Moskvi, Vašington je napravio izuzeće za ruska đubriva. Prema dokumentu koji je Ministarstvo finansija SAD objavilo u martu, transakcije sa đubrivima su dozvoljene. Godine 2021, SAD – treći najveći svetski uvoznik đubriva – kupile su od Rusije 1,28 milijardi dolara.

đubrivo skladište — shutterstock/Srinuan hiranwat

Ovaj korak, međutim, nije dovoljan da Amerikance poštedi skoka cena. Istraživači sa Univerziteta Ilinois i Državnog univerziteta u Ohaju posmatrali su efekat ukrajinskog sukoba i sledeća ograničenja koja su izazvala izvoz đubriva. Oni su istakli da SAD imaju snažnu domaću proizvodnju, tako da bi manje trpele zbog poremećaja u snabdevanju đubrivom.

– Međutim, američki farmeri će se verovatno suočiti sa višim cenama zbog globalne povezanosti globalne industrije đubriva – kaže se u istraživanju.

Ova studija je pručavala i Brazil, koji u velikoj meri zavisi od đubriva za svoju poljoprivredu i uvozi oko 85 odsto supstanci koje koristi, a Rusija je među najvećim dobavljačima. Brazilski predsednik Žair Bolsonaro je u februaru posetio Moskvu i dogovorio isporuke đubriva, koje i dalje stižu u zemlju uprkos poteškoćama u vezi sa sankcijama.

– Nećemo stati na stranu – rekao je Bolsonaro, misleći na rusku vojnu operaciju u Ukrajini, dodavši: Za nas je pitanje đubriva sveto.