ŠUNKA I KOBASICE – LUKSUZNI ARTIKLI Mađarska ima problem sa visokim cenama hrane

BizPortal | 12:24 | 22.04.23 Biz info

Sličan problem širom Evrope, ali je kod njih dupliran.

Shutterstock/1000 Words

Mađarska je pogođena najvećim poskupljenjem cena hrane u Evropskoj uniji.

Cene hrane su dramatično porasle širom Evrope poslednjih meseci sa skokom od 19,6 odsto u martu u odnosu na godinu ranije i postale glavni pokretač inflacije pošto su opale cene energenata.

Međutim, u Mađarskoj su cene hrane porasle više od 45 odsto za godinu dana, prema podacima Evrostata, što je daleko iznad sledeće najviše cifre od 29 odsto u Slovačkoj.

Agencija AP piše da takva poskupljenja teško pogađaju mađarske potrošače i primoravaju ih da menjanju navike kada je u pitanju izbor hrane, a vodeće kompanije da razmišljanju o promeni ponude, prenose Vijesti.

– Ne kupujem voće. Krompir dobijamo od opštine tako da njega ne moramo da kupujemo, ali je luk postao skup – kazala je za AP penzionerka Magodolna Gozon (83) iz Budimpešte. Ona je dodala da retko kupuje meso.

Silvija Bukta, menadžerka mesare u Centralnoj pijaci u Budimpešti, kazala je da su se navike promenile da građani zaista razmišljaju o tome šta kupuju.

– Skoro smo došli do tačke gde se kobasica i šunka smatraju luksuznim prehrambenim artiklima – rekla je za AP.

– Takođe, moramo da kupujemo manje jer su cene veće i znamo da nema toliko kupaca i svakako pažljivije biramo – rekla je Bukta.

Neke cene hrane u Mađarskoj su se skoro udvostručile tokom prošle godine. Artikli poput jaja, mleka, maslaca i hleba poskupeli su 72 do 80 odsto, vršeći pritisak na budžete građana u zemlji gde je medijalna neto zarada malo iznad 800 evra mesečno, piše AP.

Dok se većina evropskih ekonomija suočava sa sličnim poteškoćama jer rat u Ukrajini podstiče krizu troškova života, neefikasnost mađarske poljoprivredne i prehrambene industrije i istorijska devalvacija forinte učinili su „ekstremnu inflaciju“ u toj zemlji gorom nego bilo gde drugo u EU, kaže Peter Virovac, glavni ekonomista u ING Hungary.

– Svuda ima suša, cene energenata su svuda skočile, troškovi nabavke su svuda povećani. Ali ako proizvodnja nije dovoljno efikasna, domaćim proizvođačima će biti puno teže da plaćaju te troškove – rekao je.

Da bi opstali, nisu samo poljoprivrednici, nego i restorani, pekare i druga preduzeća, povećali cene za mušterije i promenili ponudu kako bi izbegli najskuplje sastojke.

„Kafe Čiga“, restoran i bar na trgu u centru Budimpešte, prošle godine je skinuo hamburgere i pomfrit sa menija zbog poskupljenja sastojaka poput mesa i ulja, rekao je glavni menadžer Andras Keleman.

– Sirovine su znatno poskupele. Neke za oko sto odsto. Povrće, posebno u zimskom periodu, i neke vrste mesa i mesnih prerađevine su neverovatno poskupele – izjavio je za AP.

To je dovelo do skoka ukupne stope inflacije u Mađarskoj na 25,6 odsto, takođe najveća u EU, gde je prosečna usporila na 8,3 odsto prošlog mjeseca. AP navodi da je porast troškova života doveo do brzog povećanja zarada, što su dodatni troškovi koje kompanije delimično svaljuju na mušterije.

– Svi naši troškovi stalno rastu i u međuvremenu moramo da povećavamo zarade – kaže Kelemen – Postoji određena tačka iznad koje ne želimo ili se ne usuđujemo da povećamo prodajne cene, ali je porast od 30 odsto tipičan.“

Iako je Mađarska glavni proizvođač pšenice, kukuruza, uljarica i mesa, oko 30 odsto prehrambenih artikala u njenim lancima proizvoda se uvozi, prema studiji nacionalne uprave za bezbednost hrane iz 2022. Forinta je prošle godine oslabila za više od 40 odsto u odnosu na američki dolar i preko 20 odsto u odnosu na evro, što je dovelo do toga da su troškovi uvoza, a samim tim i cene u prodavnicama, mnogo viši, rekao je Virovac.

– To jednostavno znači dodatne troškove za dobavljače, koje oni na kraju pokušavaju da prebace na potrošače – kaže mađarski ekonomista.

AP ističe da cene hrane u Mađarskoj blago opadaju u odnosu na vrhunac od skoro 50 odsto u decembru. Međutim, zabrana uvoza žitarica iz Ukrajine koju su Mađarska, Poljska, Slovačka i Bugarska nedavno uvele zbog prezasićenosti koja, kako kažu, šteti lokalnim poljoprivrednicima, mogla bi dodatno povećati inflaciju hrane, kaže Jan Mičel, ekonomista i jedan od direktora programa za Evropu u Centru za globalni razvoj.

Virovac, međutim, ističe da ljudi troše manje jer se smanjuju njihova kupovna moć i ušteđevina, tako da verovatno neće hteti da plate više za hleb i drugu hranu koja se proizvodi lokalno, sprečavajući dobavljače da prebacuju dodatne troškove.

– Došli smo do tačke gde postoji toliki porast cena i takvo iscrpljivanje rezervi domaćinstava da su ljudi zapravo počeli da stežu kaiš i da troše mnogo manje – rekao je Mičel.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.