STRAH DA NE OSTANU GLADNI Nekada velesila, a Nemci danas moraju da paze šta i koliko kupuju

BizPortal | 11:24 | 26.10.22 Biz info

Posrće najjača evropska ekonomija.

Shutterstock/1000 Words

Inflacija sve više nagriza kupovnu moć nemačkih građana, sada čak i onih iz srednje klase. Vidljivo je to i po sve praznijoj potrošačkoj korpi i po odabiru proizvoda koje ljudi u nju stavljaju, pokazalo je istraživanje objavljeno u utorak.

U studiji Nemačke udruženja štedionica (DSGV) 57 posto ispitanika izjavilo je da su smanjili svoju potrošnju u prethodnih 12 meseci. Godinu ranije to je moralo učiniti njih 42 posto.

DSVG objavljuje rezultate istraživanja uoči Međunarodnog dana štednje 31. oktobra.

Strah od inflacije, koja je u Nemačkoj u septembru porasla na 10 posto prvi put u poslednjih sedamdeset godina, sada je zaživio. Oko 90 posto ispitanika reklo je da ih brine inflacija, rekao je predsednik DSVG-a Helmut Schleweis (Schleweis).

Stanovništvo stoga nerado troši novac: manje je spremno kupovati nego ikad u poslednjih 16 godina, a gotovo polovina, 46 posto, namerava dodatno da smanji ionako ograničene izdatke. Godinu dana ranije na to se spremalo 26 posto ispitanika.

Istodobno, anketiranje 4600 građana provedeno je u nekoliko valova od ovog leta. U poslednjem, oktobarskom krugu istraživanja, 54 posto ispitanika izjasnilo se da namerava dodatno suzbiti potrošnju.

Jaka inflacija posebno pogađa one s nižim primanjima, jer oni proporcionalno veći deo proračuna moraju trošiti na puko preživljavanje – najbrže rastu hrana i grejanje.

Ogromnih 83 posto domaćinstava s neto prihodom manjim od 1000 evra moralo se poslednjih meseci početi odricati nekih osnovnih životnih potreba, a 40 posto je to odricanje opisalo kao „veliko“.

Zabrinuti su i oni s boljim primanjima. Pritisak je takođe povećan u srednjoj ekonomskoj klasi, koja se do sada relativno dobro nosila s troškovima i nije zavisila o državnim potporama, rekao je Schleweis.

Tako sada 58 posto domaćinstava s neto prihodom većim od 2.500 evra mora, barem u manjoj meri, ograničiti svoje izdatke.

Sveukupno, dve trećine svih ispitanika (65 posto) izjavilo je da su se odrekli nečega što inače konzumiraju svakodnevno.

Nadalje, njih 61 posto počelo je birati jeftinije alternative uobičajenim proizvodima, 54 posto kupovine manje stvari nego pre, a gotovo polovina, 49 posto, manje gre stan i štedi energiju negde drugde.