STIŽE I DESETI PAKET SANKCIJA PROTIV RUSIJE Mađarska će se opet usprotiviti – Evropa je ušla u začarani krug sopstvenih odluka

BizPortal/S. Stamenković | 15:37 | 13.02.23 Biz info

Da li će smeti da stavi embargo na rusku nuklearnu energiju?

Foto: Shutterstock

U susret godišnjici početka rata u Ukrajini (24. februar), Evropska unija sprema i jubilarni, deseti paket sankcija protiv Rusije, koji bi trebalo da dodatno oslabi Moskvu u vojnom pohodu koji je pokrenula. Međutim, kako vreme protiče, sve je više glasova, upravo sa Zapada, koji smatraju da je sama suština embarga (kažnjavanje) daleko promašila cilj.

Baš tim rečima je Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske, koji je ovih dana posetio i Srbiju, opisao dosadašnji učinak sankcija, i saopštio nameru svoje zemlje da ni ovoga puta ne učestvuje u najnovijem sankcionisanju Rusa.

– Sankcije su potpuno promašile poentu – izjavio je Sijarto, i ponovio da će, kao i u prethodnih devet slučajeva, posledice embarga najviše trpeti Evropljani. Rusija je finansijski i dalje stabilna, što je nedavno izjavio i Vladimir Putin, predsednik Rusije, i to se posebno odnosi na proteklu godinu, kada je bilo planirano da im se nanese najviše štete. Sa druge strane, Evropa se za to vreme borila i bori se još uvek, sa inflacijom i prilivom izbeglica, o čemu je i Sijarto govorio.

Na dnevnom redu u Briselu novi predlozi sankcija bi trebalo da se nađu u sredu, a po prvi put se pominje i sankcionisanje ruske nuklearne energije, koju je do sada Zapad mudro prećutkivao, o čemu je Bizportal već pisao. Ukoliko i ona dođe na red, to bi sigurno značilo dodatne probleme upravo za Evropu, jer se Rusija već uveliko sprema za saradnju sa drugim zemljama u oblasti nuklearne energije, a mnoge projekte je uveliko već i započela. Štaviše, Aleksandar Novak, potredsednik vlade Rusije, pohvalio se da Moskva u tom domenu sarađuje sa 11 zemalja, i da nuklearna industrija odlično funkcioniše. Među zemljama koje grade svoje prve nuklearne reaktore uz pomoć Rusije i njihove tehnologije su, između ostalih i Egipat, Bangladeš i Turska.

Zato bi trebalo očekivati da se od tih sankcija (opet) odustane, dok se, prema pisanju Sputnjika i drugih medija, očekuje embargo na još četiri ruske banke, uključujući i onu najveću privatnu, Alfa banku. Takođe, Brisel navodno planira da proširi spisak sankcionisanih osoba, njih još 130, među kojima će se naći i za sada neimenovane ruske vojne vođe.

U planu su, prema pisanju medija, još i: zabrana uvoza gume i asfalta iz Rusije u EU, zabrana izvoza kamiona i drugih teških vozila, a ruskim stručnjacima biće zabranjen ulazak u odbore kompanija Evropske unije, koje se bave ključnim sektorima, kao što su struja i gas. Na spisku bi trebalo da se nađu i novinari koji rade za državne medije Rusije, kao što je Raša tudej.

Da podsetimo, ukratko, i na neke od ključnih paketa sankcija protiv Rusije. Tu je, među glavnima, isključene iz Svifta, međunarodnog platnog sistema, kako bi odložila priliv novca Rusiji od izvoza nafte i gasa, što je samo pogoršalo situaciju sa isporukom ruskih energenata Evropi. A Rusiju je navelo da se okrene drugim tržištima i isplati preko drugih platnih sistema, među kojima je i prijateljski, kineski.

Zatim, zatvaranje vazdušnog prostora članica EU za ruske avione, zamrzavanje imovine velikih ruskih banaka (odluka Velike Britanije), zamrzavanje imovine preko stotinu ruskih pojedinaca i firmi, zaplena jahti ruskih oligarha, ograničenje cene ruske nafte, zabrana izvoza nafte putem mora… sve u svemu, kako je to u svom saopštenju formulisala sama EU, „sankcije su usmerene na sektor finansija, energetike, i transporta, kontrolu i finansiranje izvoza, izdavanje viza i pojedince.”

Na sve to, Rusija je rekla da je Zapad samo pokazao apsolutnu nemoć, kada je u pitanju spoljna politika. Tako da ni u sredu, kada se najviši evropski zvaničnici budu sastali, ne bi trebalo očekivati epohalni udarac na rusku ekonomiju.

Za to vreme, inflacija raste, kao i kamatne stope najvećih svetskih centralnih banaka. Evropa, kao i SAD, za sada, jedino imaju koristi od prodaje oružja i širenja saradnju u oblasti vojne industrije, u čemu prednjači Nemačka, koja planira da proizvodi svoju vojnu opremu upravo u Ukrajini.