STANOVI I DO 3.000 DOLARA, HLEB SKORO 700 DINARA Srbi u Čikagu zarađuju oko 4.000 dolara, a jedan biznis donosi mnogo više

Tamara Đurđević | 14:36 | 08.08.23 Biz info

Svi uglavnom biraju periferiju.

Shutterstock

Oko milion Srba živi u SAD, a Čikago je grad u kojem živi najveći procenat nji, a oni koji dugo godina žive tu su se dobro snašli, razvili su svoje poslove i obezbedili kuće, a najveći broj mladih koji sada dolaze žele brzu i dobru zaradu, pa se odlučuju za vožnju kamiona i fizičke poslove, a cenjeni su i visokoobrazovani kadrovi.

Evo kako žive Srbi u trećem po veličini gradu u Americi!

– Najpoznatiji biznis mladih Srba je vožnja kamiona, odnosno „track driving“, Čikago je po tome prepoznatljiv. Tako se najbrže može doći do novca. Na taj način mnogi kupuju kamione i razvijaju svoje biznise – rekla je sagovornica Lj. D. koja već 5 godina živi i radi u gradiću Krovnpoint, u blizini Čikaga.

– Većina naših ljudi ovde solidno živi jer su mnogi od onih koji dugo ovde živi pokrenuli nešto svoje – kaže ona.

Naglašava da pored fizičkih poslova, ima mnogo naših visokoobrazovanih ljudi koji rade i se zapošljavaju u Čikagu.

– U pitanju su studenti koji su došli na razmenu i ostali, zatim tu su starije generacije doktora, sudija, advokata, profesora, dakle, intelektualaca iz svih branši jer su naši ljudi izuzetno snalažljivi – rekla je ona.

Prosečne plate

Srpkinja iz Čikaga navela je i podatak da je kod njih minimalna satnica od 15 do 18 dolara, što je od 1.598 dinara do 1.918 dinara.

– Mi ovde gde živimo je granica Indijane i Ilinoisa, a sam Čikago pripada Ilinoisu. Kod nas su prosečne plate oko 4.000 dolara (3.637 evra). Naravno, ima manjih i mnogo većih, kao i svuda – objasnila je.

Gorivo Cena goriva u SAD je varirala zbog pandemije koronavirusa i krize, takođe. U jednom momentu je galon bio 4 dolara (426 dinara), a sada je pao ispod tog iznosa i na tom nivou se drži već duže vreme, rekla je Lj. D.

– U zavisnosti od pumpe do pumpe, cena goriva je oko 3.80-3.90 dolara (oko 410 dinara) za galon – kaže ona, objašnjavajući da galon označava oko 3 litre goriva.

Kako kaže, kada se prebaci u dinare, jeftinije je nego kod nas. Dakle, gorivo je jedna od stavki koje su jeftinije u SAD nego u Srbiji.

Cena hleba u Čikagu

Hleb je jedna od osnovnih prehrambnih namirnica, a u Čikagu košta i do 10 dolara ( 1.065 dinara).

– Najjeftiniji hleb je oko 2 dolara (213 dinara), ali on je jako lošeg kvaliteta. Malo bolji, kvalitetniji poput integralnog je oko 6 dolara (639 dinara), dok je onaj sa čistim zrnom, od heljdinog brašna i slično oko 10 dolara (1.065 dinara).

Cena kirije u Čikagu

Kao i u većini gradova u svetu, i ovde je kirija skuplja u centru nego na periferiji.

– Kao i u Beogradu, rentiranje stana u centru grada je skuplje i iznosi oko 3.000 dolara (2728 evra) i više, kako sam čula. Cene su podivljale posle pandemije koronavirusa, ali i zbog trenutne krize u svetu – objašnjava sagovornica.

– U ovom gradiću Krovnpoint najeftinija kirija koja može da se nađe je oko 1.200 dolara (1.091 evra) mesečno, bez režija…

Cena nekretnina u Čikagu

Poput Srba u Australiji o kojima smo ranije pisali, i u Čikagu naši ljudi uglavnom kupuju kuće, a to je potvrdila i Lj.D.

– Što se tiče kupovine kuća u ovom delu Amerike, kao što sam rekla i za biznise, Srbi koji odluče da žive duži vremenski period, posebno mladi ljudi koji stvaraju porodice uglavnom kupuju svoje kuće. Retko ko ostane da živi 10-15 godina kao podstanar. Posle 5-6 godina uzimaju kuće. Upoznala sam dosta ljudi koji žive u Čikagu 20 godina i više i niko od njih nije podstanar. Stanove iznajmljuju uglavnom mlađe generacija koje dolaze na kratko, nekoliko godina da zarade pare i da se vrate u Srbiju. Sada su možda najjeftinije kuće oko 250.000 dolara (227.355 evra) do milion dolara u području severozapne Indijane. Nravno, ima i onih višemilionskih vila, o tome da ne pričam – kaže Lj. D.

– Proces kupovine kuće je sličan kao i svuda u svetu, a to je pomoću stambenog kredita. Ovde najmanje 2 godine moraš da budeš u radnom odnosu pre podnošenja zahteva za kredit. Na osnovu tvoje zarade se gleda koju kuću možeš da otplaćuješ mesečno. Najmanje možeš da otplaćuješ 5 godina, pa do 30 godina u zavisnosti koliko si tu prihodi i koliko možeš da odvajaš ‘mortgejdž’, odnosno ratu za hipoteku.

– Jako su rigorozni, rigorozniji nego kod nas jer vrlo lako možeš da ostaneš bez te kuće. Iako je otplaćuješ 15 godina, ako nešto zakažeš sa ratama, vrlo lako možeš da ostaneš na ulici. Toga je bilo mnogo kad je počela pandemija koronavirusa. Mnogi su ljudi ostali na ulici koji su u tom periodu izgubili posao. Nemilosrdni su prema ljudima, nema moljenja, kumljena. Ako ne platiš jednu ili dve rate, to je to – objašnjava Lj. D.

Ista je situacija, kaže, i za automobile.

– Da bi ušao u priču oko kredita, svejedno da li za auto ili kuću, ono što se razlikuje od evropskog sistema jeste da moraš da gradiš taj ‘kredit skor’. Moraš da imaš dosta poena da bi mogao da dobiješ kreditnu karticu i da bi uopšte mogao da se zadužiš za bilo šta, a posebno za velike kredite.

– To nije neizvodljivo jer svako ko radi, može to sebi da priušti. Zato većina naših ljudi ovde i ima kuće.

Godišnje takse su još jedan veliki izdatak:

– Jako su velike takse u Indijani, što je još jedna razlika u odnosu na Evropu. Pored rate, imaš i godišnju taksu za kuću. Ta taksa zavisi od kvadrature kuće, i u Indijani je oko jedan posto po kvadratu, a u Čikagu je dosta viša – objašnjava naša sagovornica.

– Kako je kriza nastupila, mnogo ljudi se preseljava iz Čikaga ovde na periferiju jer je velika razlika u tim taksama. Zato ima slučajeva da ljudi zbog tih taksi neće da kupuju kuće, čak i naši imućniji biznismeni iako su više godina ovde – kaže Lj.D. – Oni verovatno ulažu u Srbiju i imaju cilj da se vrate.

„Kaca sa kupusom u garaži obavezna“

U Čikagu ima oko milion Srba, a posebno u severozapadnoj Indijani, gde naša sagovornica živi već pet godina, stacioniran je značajan broj zato što ima dosta naših crkava i manastira i to ih povezuje. Redovno se održavaju naši festivali sa domaćom muzikom i hranom. Folklor je važan deo održavanja tradicije i jako su zastupljene folklorne grupe. Deca idu u nedeljnu školu gde uče srpski jezik, istoriju i kulturu.

– Ovde ljudi više ističu i zadržavaju naše običaje. U našoj kući je kaca sa kupusom u garaži obavezna svake godine, sušimo i meso kao i naši prijatelji. Nema svinjokolja kao u Srbiji, nego se meso za to kupuje od Amiša. Kod njih, možda još na nekim farmama, jedino još može da se nađe organsko svinjsko meso i hranu. Zato imamo kobasice, slaninu, suva rebra…

Lj. D. je naglasila da se naši praznici poštuju, za Božić se pali badnjak isto kao i kod nas. Većina slavi slavu, sveštenik dolazi da sveti vodicu. Spremaju se tradicionalna jela, razmenjuju ljudi između sebe sušene proizvode.

– Nije sve idealno, ima raznih odnosa, ali su u suštini su naši ljudi povezani i sarađuju dosta – zaključuje Lj. D.

Ukazala je da je na to da su u Ameriku naši ljudi uglavnom emigrirali posle ratova, tražeći stalni boravak, nisu išli samo na kratko „trbuhom za kruhom“, kao u Nemačkoj na primer.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.