SEVER EVROPE SE CEPA KAO JUGOSLAVIJA Ili – zašto Srbija ima priliku da dokaže da južnije nije obavezno i tužnije

BizPortal/S. Stamenković | 15:45 | 07.04.23 Biz info

Svakom svoja muka, zar ne?

Foto: Shutterstock

Svaka politička odluka koja nije doneta da bi bila u korist naroda može da bude opasna, ili bar štetna, to je valjda jasno. I uvek treba da bude vođena idejom koristi za građanina pokornog, poreskog obveznika, raju, što bi rekli Turci. Sve ostalo je puko mlaćenje slame, koje može da ima dalekosežne posledice. Jedna od takvih odluka odigrala se sredinom ove nedelje, mada je odavno u planu – Finska je ušlu NATO, najveću i najmoćniju vojnu alijansu na svetu.

Kakve to veze ima sa ekonomijom? Ima, i te kako, upravo iz gorenavedenih razloga. Ulaskom Finske u NATO, koja je tako postala njihova 31. članica, duplirana je dužina granica zemalja alijanse koje NATO deli sa Rusijom. Kuda to vodi? Ako znamo da je Vladimir Putin, predsednik Rusije, praktično i pokrenuo rat protiv Ukrajine delom i iz besa zbog širenja NATO-a sa istoka, nije teško proceniti da isto to misli i u slučaju Finske.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, odmah je prokomentarisao da širenje NATO-a Rusija vidi kao kršenje ruske bezbednosti i nacionalnih interesa. Finska deli 1.340 kilometara granice sa Rusijom, i malo je reći da je jako važno da ostanu u dobrim odnosima. Za sada, tako bi trebalo i da ostane, jer Moskva, to jest Putin, nema neki realan problem sa Finskom, ni što se teritorije, ni što se tiče ruske manjine u toj zemlji tiče, jer Rusa praktično u Finskoj i nema. Haos bi mogao da nastane jedino kada bi Rusija ušla u direktan konflikt sa alijansom, daleko bilo.

Dakle, kako će reagovati Rusija? Brojke dosta govore. Rusija u proseku izvozi robu u Finsku u vrednosti 9 milijardi dolara, dok sa druge strane, Finci izvoze 4,3 milijarde dolara u Rusiju, što je duplo manje. Očekivano, Rusi najviše izvoze sirovu naftu Fincima, uz nikl i gorivo. Opet se vraćamo na problem koji već uveliko ima Evropa – manjak energenata, posebno onog koji stiže tankerima sa pečatom Moskve. Za to vreme, prema statističkim podacima uglednog sajta OEC, Finska u Rusiju izvozi bakar, nešto malo goriva i papir, kao i usluge iz oblasti informatike. Nije teško proceniti ko bi u tom najavljenom razvodu država lošije prošao finansijski. Treba na to dodati i da, prema podacima finske carine, oko 2.000 firmi ima jake poslovne veze u Rusiji.

Finska jeste okrenuta Evropi što se tiče trgovinske saradnje, ali nemoguće je da na sopstvenom džepu ne oseti pokidanu vezu sa Rusijom.

Ostaje još da i Švedska priđe NATO-u (Turska je jedina članica EU koja im to ne dozvoljava), pa je i sada već sasvim jasno da će Putin imati pune ruke posla. Za sada, na geopolitičkom planu, Zapad može da ubeleži dva boda protiv Kremlja.

Nekako je i bilo očekivano da se Finci i Rusi mimoiđu, na to se čeka još od ruske aneksije Krima 2014. godine, kada je Finska bila na korak ulaska u NATO, pa su se predomislili.

A sada i logično pitanje, šta se to nas Srba ovde južnije, tiče? Na sreću, ne previše. Mi treba da brinemo našu brigu, i nastavimo da radimo na spajanju političko-ekonomskih granica. Jer, to isto, recimo, radi i Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, koja se juče sastala sa Si Đinpingom, predsednikom Kine. Ona je izrazila jaku želju da Brisel i Peking rade zajedno, jer to jedino garantuje ekonomski prosperitet.

– Mi smo veliki ekonomski partneri. Kina i Evropska unija moraju da sarađuju usko na ključnim pitanjima, kao što je globalna ekonomska stabilnost – rekla je Lajen, dok je Đinping pažljivo i sa odobravanjem slušao. Sastanku je prisustvovao i Emanuel Makron, predsednik Francuske. On tek ima problema, ali to je za neku sledeću priču.

Da zaključimo – ako svet sve više liči na Jugoslaviju devedesetih godina prošlog veka, tu lekciju smo naučili. Neprijatelji nam više ne trebaju. Neka se na hladnom severu malo bave gradnjom simboličnih zidova, a mi ćemo da gledamo da li možemo da im prodamo maline i šljive, i stručnjake iz IT sektora, recimo.

Ako se već svet pocepao na dva dela, otkad je počeo rat u Ukrajini, i promenio i podelio, zašto onda da mi, bar jednom u burnoj istoriji, ne dokažemo da južnije ne znači obavezno i tužnije.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.