SAHALIN-2 JE U RUKAMA MOSKVE Šta, posle odlaska Šela, za Putina znači naftno-gasno postrojenje na dalekom istoku

BizPortal/S. Stamenković | 15:03 | 04.04.23 Biz info

Tržište koje mu niko ne može oduzeti.

Foto: Shutterstock

Rusija, po svoj prilici, u potpunosti preuzima veliki projekat koji je sama pokrenula sada već davne 1992. godine. Vladimir Putin, predsednik Rusije je, prema pisanju ruskih medija, juče dao saglasnost za transfer 1,21 milijarde dolara kompaniji Šel, za njen udeo u gasnom projektu Daleki istok Sahalin-2.

Ruska gasna kompanija Novatek dobila je Putinovu saglasnost da prebaci novac Šelu. Podsetimo, Šel je još prošle godine najavio da će izaći iz projekta Sahalin-2, i to pre nego Putin preuzeo punu kontrolu nad projektom.

A kako je, uopšte, nastao projekat Sahalin-2, kojim trenutno upravlja Sakhalin Energy Investment Company Ltd? Na čelu kompanije je izvršni direktor Roman Daškov od 2013. godine. U okviru Sahalina-2 radi i prva ruska fabrika za proizvodnju tečnog prirodnog gasa. Originalni konzorcijum pod imenom te kompanije formiran je 1992. godine, a u njemu se bile kompanije Marathon Oil, McDermott i Mitsubishi, da bi im se kasnije pridružio i holandski Šel, koji je sada poslednji koji se povukao iz konzorcijuma.

Planovi za razvijanje gasnog projekta nastavljeni su 2003. godine. Prema Vikipediji, deo projekta koji je podrazumevao gradnju gasovoda naišao je na oštru kritiku zbog ugrožavanja prirode i živog sveta ostrva Sahalin, a time su se bavile i ruske vlasti zadužene za zaštitu prirodne sredine. Sve je to dovelo do prvog velikog problema – ruska vlada je naredila prekid projekta u septembru 2006. godine. Većina kompanije je tada prešla u ruke Gasproma. I već krajem decembra, Gasprom je preuzeo 51 odsto akcija kompanije, a ugovor je potpisao sa Šelom.

Fabrika tečnog prirodnog gasa (LNG), otvorena je u februar 2009. godine, a prvi tanker sa gasom krenuo je na plovidbu u martu 2009. godine. Što se tehničke strane tiče, dva polja u Ohotskom moru pored Sahalina sadrže 1,2 milijarde barela sirove nafte i 500 milijardi kubnih metara prirodnog gasa. Sama fabrika može da proizvede 9,6 miliona tona tečnog prirodnog gasa godišnje, i oko 180.000 barela nafte dnevno. Novac koji je utrošen u izgradnju impozantnog postrojenja je, prema računici Šela, i to samo do 2014. godine, koštao između 9 i 11 milijardi dolara, mada se kasnije pominjalo i to da su troškovi bili bar duplo veći.

Samo postrojenje najvažnije je Japanu, inače poslovično siromašnog ba kada su u pitanju energenti, koji najviše tečnog prirodnog gasa, oko 9 odsto, kupuje i dobija upravo preko Sahalina-2. U svetlu stava japanske vlade oko ruskog rata u Ukrajini, mnoge kompanije u Japanu da li da nastave saradnju sa Rusijom, ali većina njih i dalje ima potpisane dugoročne ugovore za snabdevanje plinom. I još važnije japanske kompanije su i dalje akcionari u konzorcijumu – u pitanju su Micui sa 12,5 odsto i Micubiši sa 10 odsto.

Iz Sahalina-2 snabdevaju se i Južna Koreja i Kina, i jedno je sigurno – Novatekovim preuzimanjem Šelovog udela u Saharinu-2, Putin i zvanična Moskva neće morati da brinu da će ugovori koji su potpisali sa kupcima nastaviti da teku nesmetano, jer je plan Rusije još od početka rata u Ukrajini snažan zaokret ka Istoku, daleko od Evrope.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.