RUSKI „HLADNI UDAR“ NA EVROPU Nemačka ima još tri meseca da spreči katastrofu – formiraju se „oaze topline“ dok je privreda na izdisaju

BizPortal | 15:18 | 01.08.22 Biz info

Zbog nedostatka ruskog gasa Nemačkoj preti čak i deindustrijalizacija pojedinih oblasti.

Pixabay/Robzor

Nemačka predsednička palata u Berlinu više nije osvetljena noću, grad Hanover isključuje toplu vodu u tuševima svojih bazena i teretana, a opštine širom zemlje pripremaju utočišta za grejanje kako bi zaštitili ljude od hladnoće. I to je samo početak krize koja će se talasati širom Evrope.

Možda je još uvek vrhunac leta, ali Nemačka ima još malo vremena kako bi sprečila nestašicu energije ove zime koja bi bila bez presedana za najjaču privredu evrozone. Veliki deo Evrope oseća posledice zbog pritiska Rusije na isporuku prirodnog gasa, ali nijedna druga zemlja nije toliko izložena kao Nemačka, gde se skoro polovina domova oslanja na ovo gorivo za grejanje.

Administracija kancelara Olafa Šolca sporo je rešavala ranjivost Nemačke, tek nedavno je postavila ciljeve za smanjenje potražnje jer napori da se obezbede alternativne zalihe ne uspevaju. S obzirom da Moskva nastavlja da pooštrava isporuke i da se Francuska bori da izvozi struju svojim susedima, očekuje se malo predaha, a rizici ove zime postaju sve veći, izveštava Blumberg.

– Izazovi sa kojima se suočavamo su ogromni i utiču na značajne oblasti privrede i društva – rekao je Robert Habek, nemački vicekancelar i ministar ekonomije, nakon što je predstavio plan za prenošenje povećanja troškova sa energetskih kompanija na potrošače.

– Ali mi smo jaka zemlja i jaka demokratija. To su dobri preduslovi za prevazilaženje ove krize – zaključio je on.

Kako sada stvari stoje, Kremlj će verovatno zadržati vitalne tokove gasa za Evropu na minimalnim nivoima sve dok traje sukob oko Ukrajine, kažu ljudi upoznati sa razmišljanjem ruskog rukovodstva. To znači da će nestašice u regionu verovatno i dalje trajati, dok u međuvremenu cene gasa iznova obaraju rekorde.

Sa druge strane, racionalizovanj i recesija se naziru Nemačkoj, a vlasti su izrazile zabrinutost zbog socijalnih nemira ako nestašica energije izmakne kontroli. Zemlja ne može da računa ni na Francusku, gde neispravni nuklearni reaktori pogoršavaju gasnu krizu. Cene električne energije u dve najveće evropske ekonomije prošle nedelje oborile su rekord što samo pogoršava nestabilnu situaciju.

Bez gasa ugroženi građani i privreda

Rusija — istorijski najveći dobavljač gasa Evropskoj uniji, koja pokriva oko 40 odsto potražnje, postepeno je smanjivala isporuke kao očiglednu odmazdu na sankcije. Ovog trenutka veliki izazov EU je da održi protok energije preko granica u testu jedinstva bloka i njegove odlučnosti da se odupre snažnoj politici Vladimira Putina.

– Ruska politika je uvek bila da se deli jer su tada jači – rekao je Martins Kazaks, guverner centralne banke Letonije, bivše sovjetske republike koja je sada deo evrozone.

– Ako dozvolimo da budemo podeljeni, onda ćemo postati slabiji – rekao je on u jednom intervjuu.

Poslednji potez Rusije usledio je prošle nedelje, kada je Gazprom zbog problema sa turbinama, smanjio protok na ključnom gasovodu Severni tok 1 na samo 20 odsto kapaciteta. Posledice, cene gasa su prošle nedelje skočile preko 30 odsto, a cene struje su oborile jedan rekord za drugim.

Habek, koji nadgleda energetsku politiku, nazvao je Gaspromovo obrazloženje „farsom“, ali je priznao da je situacija ozbiljna i obnovio svoju molbu kompanijama i potrošačima da pojačaju napore za štednju. Da bi se premostio jaz, njegovo ministarstvo je dozvolilo oživljavanje elektrana na ugalj koje se gase zbog klimatskih promena i očuvanja životne sredine, i preporučuje Nemcima da instaliraju efikasne tuševe i peru odeću na nižim temperaturama.

Ako mere za ponovno uspostavljanje ravnoteže ponude i potražnje ne uspeju, vlada ima moć da proglasi „vanrednu situaciju“ za gas, što bi podrazumevalo da država preuzme kontrolu nad distribucijom i odluči ko dobija gorivo, a ko ne.

Dok su domaćinstva i kritična infrastruktura poput bolnica zaštićeni od isključenja, nema garancije da će sobne temperature biti tako udobne. Najveći nemački stanodavac već je najavio planove za smanjenje grejanja tokom noći, a javne zgrade, uključujući Rajhstag u Berlinu, isključuju termostate.

Povećanje troškova, koja će ove jeseni početi ozbiljno da ugrožavaju opstanak domaćinstva, povećavaju pritisak na siromašne. Već oko jedan od četiri Nemaca je pao u energetsko siromaštvo, što znači da troškovi za grejanje i osvetljenje utiču na mogućnost pokrivanja drugih troškova, navodi Institut za ekonomska istraživanja u Kelnu. Vlada zbog toga sada radi na programima pomoći za domaćinstva sa niskim prihodima kako bi se izbeglo produbljenje krize.

Istraživačka analitičarka u kući Wood Mackenzie Peni Lik kaće da bi hladni udari širom Evrope i Azije mogli naterati energetske kompanije da se bore za ionako ograničene isporuke tečnog prirodnog gasa. Rast cena iz takvog scenarija mogao bi da navede kompanije da zaustave postrojenja ove zime i unište oko 17 odsto industrijske potražnje za gorivom.

– Ako tokovi Severnog toka ostanu na 20 odsto, približavamo se opasnoj zoni – upozorila je ona.

Sa kapacitetima za skladištenjem koji su puni 68% i stopama dopune koje će verovatno pasti nakon preseka tokova, Nemačka rizikuje da do 1. novembra ne postigne cilj vlade od 95odsto snabdevenosti gasom. Državni regulator mreže kaže da je dostizanje tog nivoa jako teško ostvarivo bez dodatnih mera.

U uslovima nadolazeće krize, korporativni sektor već reaguje. Istraživanje poslovnog lobija DIHK-a na 3.500 kompanija pokazalo je da 16 odsto industrijskih firmi razmišlja o smanjenju proizvodnje ili odustajanju od određenih poslova zbog energetske krize.

BASF je jedan od njih. Hemijski gigant planira da smanji proizvodnju amonijaka koji zahteva intenzivnu upotrebu gasa, šro je inače ključna komponenta za đubrivo, nakon što su rastući troškovi učinili posao neisplativim. Takođe, u ovoj kompaniji planiraju da svoju proizvodnju delimično prebace na druge energente – u svom glavnom pogonu planira se proizvodnja na struju i paru; u Ludvigshafenu na lož ulje; a ceo ovaj poduhvat preduzima se kako bi se obezbedio gas koji bi nazad mogao da se prodaje u distributivnu mrežu.

Međutim, nije samo Nemačka ugrožena. Visoke cene energije navele su proizvođača đubriva CF Industries Holdings da objavi da će trajno zatvoriti jednu od svojih fabrika u Velikoj Britaniji. Cargill, najveći svetski trgovac i proizvođač hrane, takođe je zatvorio britansku fabriku za preradu uljarica, dok su se u Francuskoj supermarketi, uključujući Carrefour i Monoprix, složili da smanje potrošnju energije.

Zbog energetske krize preti deindustrijalizacija

Međunarodni monetarni fond procenjuje da je Nemačka u riziku da izgubi 4,8 odsto ekonomske proizvodnje ako Rusija obustavi isporuke gasa, a Bundesbanka je procenila potencijalnu štetu na 220 milijardi evra (225 milijardi dolara). Iako je sigurno da će to biti bolan pogodak, u Nemačkoj postoji strah da će uskoro uslediti strukturalni gubitak konkurentnosti.

Energetski intenzivne industrije će verovatno gravitirati regionima sa pouzdanim resursima obnovljive energije kao što su nemačka vetrovita obala ili područja bogata sunčevim zracima na Mediteranu, potencijalno otvarajući industrijske regione duž Rajne i na jugu Nemačke, kaže viši izvršni direktor jedne velike nemačke proizvođačke kompanije. Neki rukovodioci hemijske industrije kažu da bi proizvodnja mogla da se preseli u Tursku, gde postoji pristup azerbejdžanskim gasovodima.

– Naš ekonomski sistem je u opasnosti od kolapsa – rekao je Mihael Krečmer, premijer pokrajine Saksonije iz redova opozicionih konzervativaca.

– Ako ne budemo oprezni, Nemačka bi mogla da se deindustrijalizuje – rekao je on za novine Die Zeit, ponavljajući svoj poziv da se „zamrzne“ rat u Ukrajini i efektivno prihvati Putinovo vojno napredovanje – dodao je on.

Ali, politička situacija u Nemačkoj je vrlo napeta. Prema anketi Policy Mattersa za Die Zeit, većina Nemaca podržava Ukrajinu, oko polovina njih kaže da bi vlada trebalo da nastavi da podržava Kijev uprkos rastućim troškovima energije. Ovakvi stavovi gra]ana prave još veći pritisak na Šolca što bi moglo da ga natera da drži politički kurs koji puno košta Nemačku.

Uprkos tome što je nekoliko meseci u krizi, njegova administracija je upravo počela javno da saopštava cilj da smanji potražnju za čak 20 odsto. I u znak sve veće hitnosti, nedavno je podigao svoj minimalni cilj za skladištenje gasa — sada on iznosi 15 procentnih poena više od nivoa u celoj Evropskoj uniji.

podnaslov

Ubrzo nakon što je Šolcova vlada preuzela vlast u decembru, desetine novoizabranih političara u njegovoj koaliciji socijaldemokrata, zelenih i slobodnih demokrata smatralo je da je priča o opasnostima od nemačkog gasa teorija zavere, ali su onda videli činjenice: rezerve gasa kada bi nastupilo hladno vreme trajale bi samo 10 dana.

Bio je to početak provere realnosti. Decenijama je nemačko rukovodstvo pod Gerhardom Šrederom i Angelom Merkel tvrdilo da su dobri energetski odnosi sa Rusijom prednost, a ne obaveza. Šolc je zbog toga u prošlogodišnjoj kampanji nazvao američku kritiku nemačke politike „lažnom“ jer nije uzela u obzir ceo energetski miks. Razmišljanje u velikom delu političkog spektra zemlje tada je bilo da ako Rusija nije smanjila snabdevanje tokom Hladnog rata, neće ni tokom sukoba sa Ukrajinom.

Ali s obzirom da se Evropa pomerala ka obnovljivim izvorima energije i udaljila se od fosilnih goriva koja obezbeđuje Rusija, zvaničnici su potcenili Putinovu spremnost da iskoristi prednost dok je još ima i tu je došlo do velike greške – promašena je crvena linija Rusije.

Rusko „oružje“ odavno bilo spremno

Pre rata, Gasprom je kontrolisao oko 20 odsto nemačkih kapaciteta za skladištenje gasa, imala je značajan udeo u austrijskoj lokaciji i držala je pravo na skladištenje velikih količina goriva u Holandiji. Ali državni gasni gigant nije obnovio zalihe još od prošle zime, što je znak da su se pripreme za stvaranje novog oružja odvijale pred nosom Evrope.

– Ako pogledamo unazad, vidimo da je mesecima pre izbijanja rata Rusija namerno održavala isporuke gasa što je moguće niže – rekla je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije i bivša nemačka ministarka odbrane.

Šolc je shvatio da Nemačka ima pravi problem u napetim danima pre ruske vojne operacije 24. februara, kažu ljudi upoznati sa njegovim razmišljanjem. Tokom putovanja u Moskvu 15. februara, kancelarka je sedela za Putinovim čuvenim dugačkim belim stolom, stavljajući ga na oko 6 metara od ruskog lidera tokom razgovora koji su za cilj imali smirivanje sukoba.

Ali znaci napetosti su bili jasni. Uprkos Putinovoj tvrdnji da je gasovod Severni tok 2 — koji je završen i čeka odobrenje za početak rada — bio „strogo komercijalni projekat“, Šolc je nagovestio da je spreman da poništi svoju podršku u slučaju napada.

Samo nekoliko dana kasnije, Šolc je stopriao projekat nakon što je Putin razbio nade za mirno rešenje priznavanjem Luganska i Donjecka na istoku Ukrajine koje podržava Rusija kao nezavisne države. Zaustavljanje Severnog toka 2 podstaklo je Putinove saveznike da najpre izdaju upozorenja, a ubrzo nakon toga otpočela je specijalna vojna operacija.

Ali čak i nakon što su izbila neprijateljstva, Nemačka se trudila da reaguje, omeđena dugogodišnjom politikom angažovanja sa Rusijom i nevoljnošću industrije da odustane od jeftinog gasa, prema zvaničnicima uključenim u rasprave o Evropskoj uniji. Kako sada stvari stoje, ta era je definitvno završena.

– Gasprom je, sa prekidima i smanjenjem snabdevanja, uništio poverenje u Rusiju kao pouzdanog snabdevača energijom za Evropu – zavapio je Mario Mehren, glavni izvršni direktor nemačke naftne kompanije Wintershall Dea, pozivajući potrošače da nose džempere, što su za njega predstavljale „depresivne vesti“.

Nemačkoj je sada potrebna podrška jer nije sledila smernice EU za diverzifikaciju izvora energije, preteći da ponovo otvori stare linije razdvajanja u bloku. Sećanja na finansijsku krizu, kada je Berlin držao lekcije južnim državama članicama o njihovom dugu, i dalje su veoma živa, rekli su zvaničnici, koji su tražili da ne budu identifikovani jer su razgovori privatni.

Kao i Nemačka, Italija se oslanjala na Rusiju za više od polovine svojih zaliha gasa, ali je brže tražila alternativne izvore iz zemalja kao što su Alžir i Katar, a njeni terminali za uvoz LNG pošiljki dali su joj fleksibilnost. Ministar za ekološku tranziciju Roberto Cingolani rekao je da Italija može da preživi zimu uz samo mala smanjenja potrošnje čak i ako Rusija potpuno zaustavi tokove.

Da li je kasno za LNG infrastrukturu

Nemačka je, naprotiv, u mnogo tešoj situaciji zbog količine grejanja i industrijske potražnje, kao i nižih nivoa skladištenja. Zemlja tek sada razvija LNG infrastrukturu, ali prvi plutajući terminal neće biti spreman na vreme da pomogne ove godine kao što se vlada nadala.

Ipak, Nemci se i dalje nadaju. Mercedes-Benz Group saopštio je da velika fabrika u Sindelfingenu, gde kompanija proizvodi luksuznu limuzinu S-Klase, sada može da funkcioniše bez prirodnog gasa, goriva koje se obično koristi u farbarama. Proizvođač automobila možda čak ima dovoljno viška da pomogne da pokrije nestašice na drugim mestima.

I evropska solidarnost je na snazi. Zemlje EU su postigle politički dogovor o smanjenju upotrebe gasa za 15 odsto tokom ove zime ako Rusija zatvori slavinu. Iako postoje određeni izuzeci, plan čini smanjenje obaveznim tek ako nastupe vanredne situacije.

U Ludvigshafenu, industrijskom čvorištu na reci Rajni, zvaničnici razmatraju koja kritična infrastruktura može ostati otvorena u najgorem slučaju. Oni takođe razmišljaju o transformaciji opštinske arene, koja obično održava događaje od koncerata do izložbi pasa, u „oazu topline“, sa prostorom za stotine ljudi da satima pobegnu od hladnoće.

– Svesni smo da su mnogi ljudi trenutno zabrinuti i ovu zabrinutost shvatamo veoma ozbiljno – rekla je Juta Štajnruk, gradonačelnica Ludvigshafena. „Svako već može da uradi nešto po svom nahođenju i da štedi energiju gde god je to moguće. Svaki kilovat sat koji sada uštedimo pomoći će nam u jesen i zimu.