RAZORNI ZEMLJOTRES UNIŠTIO JE I EKONOMIJU TURSKE Trošak obnove premašiće 5,5 odsto BDP-a
Foto: Shutterstock
Zastrašujući ekonomski izgledi u Turskoj pogoršaće humanitarnu katastrofu koju su izazvali par zemljotresa u Turskoj jer rane procene štete ukazuju na rastuću inflaciju i budžetske rizike.
Turska je obustavila trgovinu na svojoj glavnoj berzi nakon oštrog pada, a lira je i dalje podržana merama podrške. U međuvremenu, turska finansijska imovina čije kretanje ostaje neograničeno uglavnom je stabilizovano, a neki su čak i poskupeli u četvrtak.
Analitičari pokušavaju da procene tačan uticaj potresa od ponedeljka na tursku ekonomiju vrednu 819 milijardi dolara, koja je doživela ogromne neravnoteže usred neortodoksnih politika usmerenih na obuzdavanje inflacije, a istovremeno i smanjenje kamatnih stopa. Pad cena akcija i skok prinosa na obveznice posle zemljotresa ukazali su na strahove od ekonomskog rasta i prekomerne potrošnje.
– Troškovi ove katastrofe pogađaju tursku ekonomiju u vreme kada je raspoloženje već bilo krhko – rekao je Nik Stadmiller, šef proizvoda u Medley Global Advisors u Njujorku. To takođe „povećava rizik od novog kolapsa tržišta s obzirom na postojeće ranjivosti u valuti i spoljnom računu.
Dok je Istanbulska berza bila zatvorena drugi dan, iShares MSCI Turkey UCITS ETF, fond kojim se trguje na berzi koji prati tursku imovinu u Evropi i kojom se još trguje, oporavio se nakon trodnevnog pada. Bio je 0,5 odsto veći u 10:08 u Londonu nakon gubitka od 14 odsto u prethodna tri dana.
Prinos na nove turske dolarske obveznice sa dospećem 2033. opao je za 2 bazna poena na 9,80 odsto u četvrtak, u poređenju sa prošlonedeljnim zatvaranjem od 9,61 odsto.
Broj mrtvih širom Turske i susedne Sirije premašio je 16.000 od četvrtka ujutru, a hiljade drugih zarobljenih unutar zgrada oštećenih u oluji koja je pogodila tri dana ranije. Dok je neposredan fokus na spasilačkim operacijama, potreba da se naprave planovi za obnovu pre izbora u maju će verovatno staviti vladu predsednika Redžepa Tajipa Erdogana pod još veći pritisak da otkrije poboljšane planove potrošnje.
Znaci promena ekonomske politike i onoga što će verovatno biti ogromno povećanje potrošnje već su bili očigledni u sredu kada je Erdogan posetio pogođena područja. Rekao je da će obnova u 10 provincija biti završena u roku od godinu dana, najavio je dodelu od 10.000 lira (531 dolar) svakoj pogođenoj porodici i rekao da bi preživeli smešteni u šatorima mogli da budu prebačeni u hotele na obali.
– Napravili smo početnu grubu procenu da bi javna potrošnja na zemljotrese u ponedeljak mogla biti ekvivalentna 5,5 odsto BDP-a – napisala je ekonomistkinja Blumberga Selva Bahar Baziki.
Verovatna kreditna šema koju podržava vlada mogla bi rezultirati većim brojem što bi rezultiralo kršenjem budžetskih ciljeva. Zadatak procene tačnog uticaja potresa je komplikovan ulogom regiona u turskoj ekonomiji. Na površini, 10 provincija koje su najviše pogođene zemljotresima same po sebi čine relativno mali deo BDP-a.
Međutim, oni takođe čine industrijski i poljoprivredni koridor koji igra ključnu ulogu u prosperitetu Istanbula i drugih većih gradova. Okford Economics kaže da će samo kratkoročni poremećaji aktivnosti u 10 provincija smanjiti 0,3 odsto do 0,4 odsto BDP-a.
– Relevantni nedavni presedan prirodne katastrofe mogle bi biti poplave u Pakistanu, koje su možda izbrisale 5-10 odsto BDP-a i, očigledno, imale negativan uticaj na ranjivost spoljnih računa – rekao je Hasnain Malik, strateg u Telimer u Dubaiju.
Šteta u poljoprivredno produktivnim oblastima mogla bi da dovede do nestašice hrane i povećanja inflacije u zemlji u kojoj se indeks potrošačkih cena kreće nešto ispod 60 odsto. Erdoganova dobro poznata podrška labavijoj monetarnoj politici ostavila je cene neusidrenim, a Turskoj dala jednu od najviših stopa inflacije u svetu.
Uticaj potresa na liru je do sada bio prigušen, a trgovinom valutom u uskom rasponu uglavnom upravljaju vlasti. Ugradili su mere podrške i niz propisa kako bi se suprotstavili uticaju Erdoganove politike niskih kamatnih stopa na valutu.
– Lira nije najtačniji barometar tržišnog raspoloženja prema Turskoj, s obzirom na to da je i dalje podržana intervencijama u pozadini – rekao je Piotr Matis, viši analitičar u In Touch Capital Markets. On je dodao da će centralna banka verovatno biti pod još jačim pritiskom Erdoganove administracije da smanji stope kako bi finansirala oporavak.
Kratkoročno, zemlja će morati da vidi hitne mere fiskalne i monetarne politike, uz međunarodnu podršku koja je neophodna kako bi se obezbedila stabilnost u širem regionu.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
