PUTIN RASKIDA POSLEDNJU VEZU SA VELIKOM BRITANIJOM A za to vreme, NATO mu pokazuje zube

Stanko Stamenković | 15:15 | 22.01.24 Biz info

Tenzije rastu bez prekida.

Foto: Alexandros Michailidis / Shutterstock.com

Rusija je poslednjim spoljnopolitičkim potezima, očigledno, odlučila da više ne gleda skrštenih ruku na sankcije koje trpi još od početka rata u Ukrajini, kojem će za dva dana (24. februar) biti tačno dve godine od starta.

Jedan potez je nedavna odluka ruske Dume da poništi sporazum sa Velikom Britanijom o pravu na bavljenje ribolovom u vodama Barencovog mora što je britanske brodova, do sada stavljalo u povlašćeni položaj. Zanimljivo je da ugovor između oko ribolova Britanaca i Rusa datira još od 1956. godine, i dopuštao je britanskim ribolovcima da love u Barencovom moru, u delu koji pripada Rusiji. Osmišljen je, tada, kao vid boljeg povezivanja i smanjenja tenzija između Rusije i Zapada. Jasno je da ovim potezom Rusija šalje poruku Londonu, da su tenzije sada veće nego posle Drugog svetskog rata. A Velika Britanija je, inače, jedan od najvernijijh saveznika Ukrajine, a to je pokazala sa 12 milijardi funti direktne pomoći Kijevu, uz niz sankcija koje je paralelno nametnula Vladimiru Putinu.

Drugi potez, koji može da ima i dalekosežnije posledice, tiče obustave rada terminala za izvoz goriva u Baltičkom moru, posle sumnje da je Ukrajina izvela napad na to važno strateško mesto. U pitanju je kompleks Ust-Luga, na oko 170 kilometara zapadno od Sankt Petersburga. Služi za slanje velikih količina nafte i gasa na međunarodno tržište.

Kompleks ima i pogon za preradu nafte, a zatim se, posle prerade, gorivo tankerima otprema širom sveta. Za sada nije poznato kakav efekat takva odluka može da ima na globalno tržište energenata. Uz situaciju u Crvenom moru i tamošnje napade jemenskih Huta na brodove, pogoršanje na ionako poljuljanom tržištu je neminovno.

Situacija je, dakle, više nego ozbiljna, što je pre dva dana na svoj način potvrdio i Boris Pistorijus, nemački ministar odbrane, koji je izneo tvrdnju da bi Vladimir Putin u roku od pet do osam godina mogao da napadne neku od zemalja članica NATO-a.

– Čujemo pretnje iz Kremlja gotovo svaki dan. Zato moramo da uzmemo u obzir da će Putin možda jednog dana napasti neku NATO zemlju – rekao je Pistorijus u intervjuu za berlinski list De Tagešpigl.

Otprilike u isto vreme njegov kolega iz Švedske, Karl-Oskar Bohlin, izjavio je da bi „rat mogao da dođe u Švedsku“ i da vojska trebalo da bude u pripravnosti. Osim toga, oko 90.000 vojnika učestvovaće u najvećoj vežbi NATO-a poslednjih decenija, koja će, kako prenosi mediji, početi sledeće nedelje i trajaće do maja, prema najavi vrhovnog komandanta Alijanse Krisa Kavolija, što je svojevrsno „pokazivanje zuba“ Putinu.

Takođe, Rusija povećava broj svojih trupa u Beolorusiji, što mnogi na Zapadu vide kao pritisak na granicu sa Poljskom.

Ipak, treba imati na umu da su procene nemačkog i švedskog ministra odbrane u domenu pretpostavke, jer Putin do sada nijednom nije pominjao proširivanje rata na zemlje mimo Ukrajine.

Sa druge strane, iz pomenutih novih poteza Kremlja, jasno je i da predsednika Rusije svakako planira jačanje tenzija sa Zapadom, a to može da znači samo produbljivanje ekonomske i vojne krize u svetu, koji je sve dalje od boljitka standarda i u ovoj, 2024. godini.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.