SVET NA IVICI GLADI Zbog zastoja u snabdevanju žitaricama sprema se prehrambena katastrofa

Opšteprihvaćena ideja krize troškova života ne počinje da shvata ozbiljnost onoga što može da predstoji. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je 18. maja da u narednim mesecima postoji pretnja od „duha globalne nestašice hrane“ koja bi mogla da traje godinama. Visoka cena osnovne hrane već je povećala broj ljudi koji ne mogu da budu sigurni da će dobiti dovoljno hrane sa 440 miliona na 1,6 milijardi. Skoro 250 miliona je na ivici gladi. Ako se, kao što je verovatno, rat nastavi i zalihe iz Rusije i Ukrajine budu ograničene, stotine miliona drugih bi moglo pasti u siromaštvo. Politički nemiri će se širiti, deca će patiti, a ljudi će gladovati.

Rat remeti snabdevanje žitom

Putin ne sme da koristi hranu kao oružje. Nestašice nisu neizbežan ishod rata. Svetski lideri bi trebalo da posmatraju glad kao globalni problem koji hitno zahteva globalno rešenje.

Nestašice nisu neizbežan ishod rata. Svetski lideri bi trebalo da na glad posmatraju kao globalni problem koji zahteva isto tako globalno rešenje. Britanski list  The Economist smatra da Putin ne sme da koristi hranu kao „oružje“.

Rusija i Ukrajina snabdevaju 28 odsto pšenice kojom se globalno trguje, 29 odsto ječma, 15 odsto kukuruza i 75 odsto suncokretovog ulja. Rusija i Ukrajina doprinose oko polovine žitarica koje uvoze Liban i Tunis; za Libiju i Egipat cifra je dve trećine. Ukrajinski izvoz hrane obezbeđuje kalorije za ishranu 400 miliona ljudi. Rat remeti to snabdevanje jer je Ukrajina minirala svoje vode da bi sprečila napad, a Rusija je blokirala luku Odesa.

I pre početka ratnih operacija u Ukrajini , Svetski program za hranu je upozorio da će 2022. biti strašna godina zbog klimatskih promena.

Sve će to teško uticati na siromašne. Domaćinstva u privredama u razvoju troše 25 odsto svog budžeta na hranu – a u podsaharskoj Africi čak 40 odsto. U Egiptu, hleb daje 30 odsto svih kalorija. U mnogim zemljama uvoznicama, vlade ne mogu sebi priuštiti subvencije za povećanje pomoći siromašnima, posebno ako uvoze i energiju – još jedno tržište u previranju.

Kriza preti da se pogorša

Ukrajina je već isporučila veći deo prošlonedeljne predratne žetve. Rusija i dalje uspeva da proda svoje žito, uprkos dodatnim troškovima i rizicima za kupce. Međutim, oni ukrajinski silosi koji nisu oštećeni u borbama puni su kukuruza i ječma. Poljoprivrednici nemaju gde da skladište svoju sledeću žetvu, koja bi trebalo da počne krajem juna i zbog toga bi mogla da istrune. Rusiji, sa svoje strane, možda nedostaju neke od zaliha semena i pesticida koje obično kupuje od Evropske unije.

Uprkos rastu cena žitarica, farmeri u drugim delovima sveta možda neće moći da nadoknade nedostatak. Jedan od razloga je što su cene promenljive. Što je još gore, profitne marže opadaju zbog rasta cena đubriva i energenata. Ovo su glavni troškovi za poljoprivrednike i oba tržišta su poremećena sankcijama i borbom za prirodni gas. Ako farmeri smanje đubrivo, globalni prinosi će biti niži u pogrešno vreme.

Odgovor zabrinutih političara mogao bi pogoršati lošu situaciju. Od početka rata, 23 zemlje od Kazahstana do Kuvajta proglasile su stroga ograničenja na izvoz hrane koja pokrivaju 10 odsto kalorija kojima se trguje na globalnom nivou. Više od jedne petine izvoza đubriva je ograničeno. Ako trgovina prestane, biće gladi.

Međusobne optužbe

Umesto toga, države moraju delovati zajedno, počevši od održavanja tržišta otvorenim. Ove nedelje, Indonezija, izvor 60 odsto svetskog palminog ulja, ukinula je privremenu zabranu izvoza. Evropa bi trebalo da pomogne Ukrajini da svoje žito isporučuje železnicom i drumom do luka u Rumuniji ili na Baltiku, iako čak i najoptimističnije prognoze govore da bi samo 20 odsto žetve moglo da dođe na taj način. Podrška je potrebna i zemljama uvoznicama da im ne prete ogromni računi. Hitne zalihe žita treba da idu samo najsiromašnijim. Za druge, finansiranje uvoza pod povoljnim uslovima, možda obezbeđeno preko MMF-a, omogućilo bi donatorskim dolarima da idu dalje. Oslobađanje dugova takođe može pomoći u oslobađanju vitalnih resursa.

Zaustavite blokadu Crnog mora

Ima mesta za zamenu. Oko 10 procenata svih žitarica se koristi za proizvodnju biogoriva; a 18 odsto biljnih ulja odlazi na biodizel. Finska i Hrvatska su oslabile mandate koji zahtevaju da benzin uključuje gorivo iz useva. Drugi treba da slede njihov primer. Ogromna količina žitarica se koristi za ishranu životinja. Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu, žito čini 13 odsto suve stočne hrane. Kina je 2021. uvezla 28 miliona tona kukuruza za ishranu svinja, više nego što je Ukrajina izvezla za godinu dana.

Probijanje blokade Crnog mora doneće trenutno olakšanje. U Ukrajini trenutno stoji približno 25 miliona tona kukuruza i pšenice, što je jednako godišnjoj potrošnji svih najnerazvijenijih ekonomija sveta. Analitičari navode da sve tri zemlje moraju biti uključene kako bi se prevazišla kriza. Rusija bi trebala da dozvoli ukrajinsku providbu.