POTPUNI ZAOKRET Evropa se probudila i želi da ima dovoljno oružja da može sama da se brani

Stanko Stamenković | 15:41 | 05.03.24 Biz info

Pitanje je - da li je to opasno i da li će u tome uspeti.

Foto: Shutterstock

Evropska komisija je, možda i prvi put od početka rata u Ukrajini, pa i od svog nastanka, odlučila da oformi jasnu i precizniju strategiju svoje odbrambene industrije. Ono što zvuči zastrašujuće jeste da će evropske fabrike za proizvodnju naoružanja preći u, kako su mediji preneli, „režim ekonomije u periodu rata“.

U program odbrane biće, prema najavama, uloženo 1,5 milijardi evra, koji će biti obezbeđeni iz budžeta Evropske unije između 2025. i 2027. godine.

– Industrijskom strategijom za evropsku odbranu (EDIS) utvrđuje se jasna, dugoročna vizija za postizanje industrijske spremnosti u području odbrane u Evropskoj uniji – saopšteno je iz Evropske komisije.

Pored očiglednog, a to je da je to odavno trebalo uraditi, postoje još dva razloga zbog kojih su zvaničnici Evropske unije odlučili da se konkretno pozabave tim problemom. Jedan je što Evropa pokušava da pruži bolji odgovor na rusku invaziju u Ukrajini, što je i neka vrsta posrednog priznanja da dosadašnja politika sankcija protiv zvanične Moskve nije urodila plodom. Drugi je taj što prema mnogim pokazateljima, Donald Tramp ima dobru šansu da bude izabran za predsednika SAD-u na izborima te zemlje u novembru ove godine. Na taj način, preti opasnost da glavni evropski saveznik, SAD, radikalno promeni stav po pitanju rata u Ukrajini. Uz to, Tramp je nedavno i otvoreno kritikovao neke članice NATO-a. Podsetimo, on je u njegovom prepoznatljivom maniru, a tokom predizbornog mitinga, rekao da bi dao podršku Rusiji da napadne članice NATO-a koje ne plaćaju svoje obaveze prema vojnoj alijansi.

Prema podacima NATO-a, 19 od 30 država troše manje od 2 odsto godišnjeg BDP-a na odbranu u okviru alijanse, a među njima su Francuska, Nemačka i Norveška. Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO alijanse, istakao je da takve izjave „potkopavaju bezbednost svih nas“.

Što se Evrope tiče, predlog zakona za jačanje odbrane podrazumeva i poziv da za zemlje članice EU da zajedno nabave najmanje 40 odsto svoje odbrambene opreme do 2030. godine. Takođe, do te godine vrednost odbrambene trgovine u Evropskoj uniji treba da čini najmanje 35 odsto vrednosti celog odbrambenog tržišta Evropske unije. Što znači da je deo plana da Evropa samu sebe i iz sopstvenih resursa naoružava, oslanjajući se znatno manje na uvoz, što je bila dosadašnja praksa.

Evropska unija je do sada bila prilično uspavana povodom sopstvene bezbednosti, a rat u Ukrajini je dodatno doprineo slabljenju ionako slabog sistema odbrane. Na to je još prošlog oktobra upozorio i Rob Bauer, šef vojnog komiteta NATO-a.

– Šaljemo sisteme naoružanja Ukrajini, što je odlično, i municiju, ali ne iz punih magacina, već iz polupraznih. I zato se sada vidi dno bureta, zbog čega nam je potrebna industrija koja će da poveća proizvodnju mnogo bržim tempom. Potrebne su nam velike količine – rekao je Bauer.

Dakle, Evropska komisija je to odlučila da promeni, što može da bude pozitivna inicijativa, pod uslovom da ne zategne situaciju do tačke pucanja, to jest, rata između Rusije i Evrope.

Danas je, inače, slična vest stigla i iz Kine, koja planira da poveća svoj vojni budžet za odbranu za 7,2 odsto, na oko 232 milijarde dolara. To je nastavak politike vlade Si Đinpinga, jer su isti procenat povećanja imali i prošle godine.

Ukratko, svi se naoružavaju, samo što se Evropa, fokusirana na pomaganje Ukrajini i ispunjavanje direktiva iz Vašingtona, toga poslednja setila. A i sada je tek u fazi predloga zakona.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.