PITALI SU GRAĐANE „DA ILI NE“ Mađari moraju da se izjasne o sankcijama Rusiji

Premijer Orban već nedeljama u javnim istupima tvrdi da su za krizu i inflaciju krive sankcije, a ne sukob Rusije sa Ukrajinom, a sada tvrdi da će ovim upitnikom Mađarska biti prva zemlja u Evropi koja pita svoje građane o mišljenju o sankcijama protiv Rusije.

Orban smatra da zemlje članice EU treba da pristanu na ukidanje sankcija, ali nije jasno na koju masu zemalja članica EU računa, koja bi mogla da stvori prvo većinu, a potom i konsenzus (jednoglasnost) za takav zaokret u evropskoj politici.

Ovo su sedam pitanja sa Orbanovih najnovijih nacionalnih konsultacija. Svako pitanje sadrži naslov, rezime, samo pitanje i ponuđene odgovore „da“ i „ne“. Punoletni građani Mađarske treba da vrate popunjen upitnik do 9. decembra 2022. godine.

1. Brisel je odlučio da uvede naftne sankcije.

Nakon što je izbio rat, dogovoreno je da sankcije Rusiji neće uključivati energiju. Uprkos tome, Brisel je u junu odlučio da zabrani uvoz nafte i naftnih derivata iz Rusije. Mađarska se uspešno borila za izuzeće od ovoga, jer bi zamena ruske sirove nafte trajala nekoliko godina i koštala stotine milijardi forinti ulaganja. Embargo na naftu koji utiče na našu zemlju doveo bi do ozbiljnih problema u snabdevanju Mađarske i bio bi težak teret za našu ekonomiju.

Da li se slažete sa naftnim sankcijama Brisela?

Da. Ne.

2. Sankcije bi bile proširene i na snabdevanje prirodnim gasom.

Briselski lideri žele da produže sankcije na isporuku prirodnog gasa. Evropska ekonomija je u velikoj meri zavisna od ruskog gasa (koji predstavlja 85 procenata mađarske ponude). Nagoveštaj uvođenja gasnih sankcija bio je veći uzrok visokih cena energenata od samog rata. Posledice su već teške. Kao odgovor na sankcije, Rusija preti da će prekinuti isporuke gasa. Ovo ugrožava snabdevanje za grejanje domaćinstava i održivost evropske privrede.

Da li se slažete sa sankcijama za snabdevanje prirodnim gasom?

Da. Ne.

3. Briselske sankcije se odnose i na sirovine.

Brisel je takođe zabranio uvoz goriva iz Rusije (kao što je ugalj). Zabrana se odnosi i na gvožđe i drvo, a žele da je prošire i na druge sirovine. Ova mera je dovela do velikih poskupljenja, dodatno povećavajući opterećenja za porodice. Kao rezultat energetske krize, Evropi je potrebno više čvrstih goriva nego ikada, ali njen sopstveni proizvodni kapacitet nije u stanju da zadovolji ovu potražnju.

Da li se slažete sa sankcijama za sirovine?

Da. Ne.

4. Sankcije bi bile proširene i na nuklearno gorivo.

Evropski parlament i neke države članice žele da produže sankcije na nuklearno gorivo. Nuklearne elektrane igraju preko potrebnu ulogu u snabdevanju Evrope električnom energijom. Značajan deo njih pokreće rusko gorivo, koje je zbog tehničkih faktora nemoguće zameniti u kratkom roku. Proširenje sankcija na nuklearno gorivo bi stoga ugrozilo stabilnost snabdevanja električnom energijom i povećalo cene.

Da li se slažete sa sankcijama za nuklearno gorivo?

Da. Ne.

5. Proširenje nuklearne elektrane Paks takođe je na meti politike sankcija.

Nuklearna elektrana Paks je garant jeftine struje u Mađarskoj. Njeno proširenje se vrši u saradnji sa ruskim kompanijama. Mnogo je onih koji žele da se nuklearne sankcije prošire na projekat proširenja kapaciteta nuklearne elektrane Paks. Evropski parlament i neke opozicione partije u Mađarskoj takođe kažu da treba obustaviti razvojnu saradnju sa ruskim kompanijama. Prekid tog projekta mogao bi dovesti do dodatnog poskupljenja i poremećaja u snabdevanju.

Da li se slažete da ulaganje u Paks treba da bude pokriveno sankcijama?

Da. Ne.

6. Turizam nije izuzet od politike sankcija.

Sankcije su naštetile i evropskom turizmu, koji je već nakon pandemije u teškoj situaciji. Zbog ograničenja ulaska značajno je opao broj turista iz Rusije. Ova mera utiče i na Mađarsku, posebno zato što je broj stranih posetilaca i dalje ispod nivoa pre pandemije. Ovaj sektor u našoj zemlji zapošljava stotine hiljada ljudi.

Da li se slažete sa sankcijama koje ograničavaju turizam?

Da. Ne.

7. Sankcije dovode do povećanja cena hrane i mogu dovesti do novog talasa migracija.

Sankcije takođe imaju veliki uticaj na snabdevanje hranom. Povećanje cena prirodnog gasa će u velikoj meri poskupeti poljoprivrednu proizvodnju, a sankcije se odnose i na neke sastojke veštačkih đubriva. Rastuće cene hrane u zemljama u razvoju povećavaju rizik od gladi. To će dovesti do talasa migracija još većih nego što smo do sada videli, i do povećanog pritiska na evropske granice.

Da li se slažete sa sankcijama koje uzrokuju rast cena hrane?