OVO NIJE NAJSNAŽNIJA RECESIJA DO SAD Svet se susreo sa 5 snažnih udaraca, pretposlednji ipak bio najgori

BizPortal | 11:47 | 30.11.22 Biz info

Reč koja je u poslednjih nekoliko meseci toliko puta izgovorena - recesija.

Foto: Shutterstock

Pretnja neposredne i duboke recesije baca tamnu senku na celu Evropu, dok globalna energetska kriza pravi katastrofu, manje više, svuda po svetu.

Teoretski, recesija je kada duže vreme vrednost proizvedene robe i usluga pada. Recesija se obično definiše kada se to desi u periodima od dva tromesečja ili kvartala zaredom. Ukoliko recesija potraje duže od toga, ili je posebno teška, poznata je kao kriza, a to je onda udar i na ekonomiju zemlje i na standard građana.

Osim što je neophodno da prođe neko vreme da bi nezavidna ekonomska situacija nazvala recesijom, postoje i drugi ključni faktori koje je neophodno uzeti u obzir – industrijska proizvodnja, zapošljavanje i trgovina.

Sjedinjene Države su ove godine registrovale pad BDP-a za dve četvrtine, ali taj period nisu zvanično okarakterisale kao recesijski.

Razlog? Drugi aspekti ekonomije su bili sasvim u redu: radna mesta su se povećavala, plate su rasle, a strane investicije su nastavile da pristižu u zemlju.

Evropska unija, koja je geografski više izložena talasastim efektima krize u Ukrajini i poremećajima na energetskom tržištu, pokazuje više pomešanu sliku.

S jedne strane, zaposlenost ostaje zdrava na vrhunskom nivou. Slobodna radna mesta su i dalje dostupna za kandidate, a plate su porasle natprosečnom stopom.

Ali s druge strane, pojavljuju se zabrinjavajući znaci.

Stalno visoke cene energije podstakle su rekordnu inflaciju, stavljajući mnoga domaćinstva i kompanije u neodrživ finansijski stres. Porodice se suočavaju sa mogućnošću energetskog siromaštva kada dođe zima, dok se preduzeća muče da sastave kraj s krajem i izbegnu nelikvidnost.

Na međunarodnom nivou, EU, koja je dugo navikla na udobne trgovinske viškove, sada se bori sa rastućim deficitom, pošto skupi uvoz energije okreće ravnotežu naglavačke.

Recesije kroz istoriju

Od 1970. godine svet je iskusio pet recesija. Prva je bila 1973. godine, kada su arapski proizvođači nafte, u znak protesta protiv američke vojne podrške Izraelu u sukobu protiv Egipta i Sirije, uveli embargo na izvoz nafte u SAD, Veliku Britaniju, Kanadu, Japan i Holandiju. Usledila je nestabilnost u snabdevanju, nestašice, a zatim i rast inflacije. Američka centralna banka (FED) bila je prinuđena da podigne kamate na 13 odsto u prvoj polovini 1974, a nezaposlenost je u maju 1975. dostigla devet procenata. Kriza se pretvorila u globalnu recesiju koja je trajala do 1975. godine (oko 16 meseci). Zatim je 1982. agresivna restriktivna monetarna politika SAD kao reakcija na snažnu inflatornu spiralu (sa inflacijom do 11 odsto na mesečnom nivou), uzrokovanu delimično Iranskom revolucijom, a delimično strukturnim problemima SAD, dovela do jake recesije obeležene rastom kamatnih stopa i nezaposlenosti u SAD i mnogim zapadnim zemljama. Istovremeno, kolaps cena berzanskih proizvoda i svetske trgovine izazvao je jak finansijski stres rastućih ekonomija i dužničku krizu u Latinskoj Americi i Severnoj Africi.

Treća svetska recesija započela je 1991. u SAD nekoliko meseci pre invazije Iraka na Kuvajt, što je dovelo do rasta cena nafte i novog inflatornog udara u SAD i svetu. Usledila je intervencija FED-a i pooštravanje finansijskih uslova. Nastala je monetarno-bankarska kriza i u Evropi, uz istovremenu geopolitičku krizu iniciranu tranzicijom zemalja Istočnoevropskog bloka ka tržišno orijentisanoj ekonomiji. Još jedna recesija započela je 2009. u SAD pucanjem balona nekretnina, ali je u suštini bila rezultat ogromne i nekontrolisane kreditne ekspanzije i brojnim neregularnostima u bankarskoj sferi. Budući da je finansijski sistem globalno integrisan i međuzavisan, kriza se prelila na Evropu i ceo svet. Peta recesija izazvana je epidemijom virusa korona 2020. i dovela je do najsnažnijeg pada od završetka Drugog svetskog rata.