OPASAN SKANDAL Objavljena prepiska evropskih političara sa Uberom – radili su sve da unište taksi industriju u svojim zemljama

BizPortal | 09:21 | 11.07.22 Biz info

Pored svih problema koje imaju, još i ovo.

Foto: Shutterstock

Hiljade procurelih fajlova do kojih je došao britanski Gardijan razotkrile su kako su političari kao što su Emanuel Makron i bivša komesarka EU Neli Kros pomagali kompaniji Uber u nameri da se proširi u Evropi na štetu taksi industrije.

Velika količina poverljivih fajlova otkrila je kako je tehnološki gigant prekršio zakone, prevario policiju, iskoristio nasilje nad vozačima i tajno lobirao kod vlada tokom svoje agresivne globalne ekspanzije.

Podaci pokazuju kako je Uber pokušao da obezbedi podršku diskretnim udvaranjem premijerima, predsednicima, milijarderima, oligarsima i medijskim mogulima, prenosi Tanjug.

Dokumenti pokazuju kako je bivši šef Ubera lično naredio upotrebu „kil svič“ mehanizma za hitno isključivanje sistema, kako bi se sprečilo da policija pristupi računarima.

Uber fajlovi sadrže više od 124.000 zapisa, uključujući 83.000 e-poruka i 1.000 drugih fajlova sa razgovorima, koji obuhvataju period od 2013. do 2017. godine.

Oni prvi put otkrivaju kako je lobiranje vredno 90 miliona dolara godišnje i napori da se regrutuju prijateljski političari pomoglo u njenoj kampanji da naruši evropsku taksi industriju.

Dok su francuski taksisti organizovali ponekad i nasilne proteste protiv Ubera, Makron, sada predsednik, bio je u kontaktu sa Uberovim kontroverznim šefom Trevisom Kalanikom, kome je rekao da će reformisati zakone u korist te kompanije, stoji u dosijeima.

Oni pokazuju kako je bivša komesarka EU za digitalne tehnologije Neli Kros, jedan od najviših zvaničnika Brisela, bila u pregovorima da se pridruži Uberu pre nego što joj je mandat istekao, a zatim tajno lobirala za firmu, potencijalno kršeći etička pravila EU.

U to vreme Uber nije bio samo jedna od najbrže rastućih kompanija na svetu, to je bila jedna od najkontroverznijih kompanija, koju su pratili sudski sporovi, optužbe za seksualno uznemiravanje i skandali u vezi sa kršenjem podataka.

Na kraju je akcionarima bilo dosta i Trevis Kalanik je bio primoran da ode 2017. godine. Uber je naveo da je njegov zamenik, Dara Kosrovšahi, imao zadatak da transformiše svaki aspekt poslovanja Ubera i da je uveo rigorozne kontrole i uskladio je da radi kao javna kompanija. Pariz je bio poprište evropskog lansiranja Ubera i naišao je na jak otpor taksi industrije, što je kulminiralo nasilnim protestima na ulicama.

Kako se navodi u fajlovima, Makron koji je u avgustu 2014. imenovan za ministra ekonomije video je Uber kao izvor rasta i bila su mu veoma potrebna nova radna mesta, tako da je želeo da pomogne. Tog oktobra, održao je sastanak sa Kalanikom i drugim rukovodiocima i lobistima, što je označilo početak duge i kontroverzne zaštite interesa ove kompanije.

Uberov lobista Mark Mekgan opisao je sastanak kao „spektakularan“.

Prema njegovim rečima, to je bio sastanak kakav do sada nije video.

„Uskoro ćemo plesati“, dodao je Mekgan.

Dokumenta pokazuju da su se Makron i Kalanik sastali najmanje četiri puta – u Parizu, u Davosu, u Švajcarskoj – a da je prijavljen samo sastanak u Davosu.

U jednom trenutku Uber je pisao Makronu rekavši da je „izuzetno zahvalan“.

„Otvorenost i dobrodošlica koju dobijamo je neuobičajena u odnosima između vlade i industrije, stoji u dokumentima.

Francuski taksisti su se posebno razbesneli lansiranjem „UberPop“-a 2014. godine – usluge koja je omogućila nelicenciranim vozačima da ponude vožnju po mnogo nižim cenama.

Sudovi i parlament su to zabranili, ali je Uber nastavio da radi jer je osporio zakon.

Makron nije mislio da ima budućnosti za „UberPop“, ali je pristao da radi sa kompanijom na prepravljanju francuskih zakona koji regulišu druge usluge.

„Uber će dati nacrt regulatornog okvira za deljenje vožnje. Povezaćemo naše timove kako bismo počeli da radimo na izvodljivom predlogu koji bi mogao da postane formalni okvir u Francuskoj“, navodi se u mejlu Travisa Kalanika Makronu.

Protesti su postali nasilni 25. juna 2015, a nedelju dana kasnije Makron je poslao poruku Kalaniku sa, kako piše, očiglednom ponudom pomoći.

„Okupiću sve sledeće nedelje da pripremimo reformu i ispravimo zakon“, poručio je Makron.

Istog dana, Uber je najavio suspenziju „UberPop“-a u Francuskoj.

Nekoliko meseci kasnije, Makron je potpisao dekret kojim se ublažavaju uslovi za licenciranje Uberovih vozača.

Nivo odnosa sadašnjeg predsednika Francuske sa kontroverznom globalnom firmom koja je poslovala kršeći francuski zakon, do sada nije otkriven.

Nakon što su procureli faljovi oglasio se Makronov portparol.

„Njegove funkcije su ga prirodno dovele do susreta i interakcije sa mnogim kompanijama koje su bile angažovane u oštrom pomaku koji je tokom tih godina nastupio u sektoru usluga, koji je morao biti olakšan otključavanjem administrativnih i regulatornih prepreka“, stoji u mejlu Makronovog portparola.

Kada je reč o bivšoj komesarki EU za digitalne tehnologije i potpredsednice Evropske komisije Neli Kros, u njenoj domovini, Holandiji, „UberPop“ je, takođe, doneo pravne i političke probleme.

Vozači Ubera su hapšeni u oktobru 2014, a sudija u Hagu je u decembru zabranio ovu uslugu deljenja vožnje preteći kaznama do 100.000 evra.

U martu 2015. policija je upala u kancelariju Ubera u Amsterdamu. Kros je zvala ministre i druge članove vlade da ih ubedi da odustanu od racije.

Tokom sledeće racije, nedelju dana kasnije, dokumenta pokazuju da je Kros ponovo kontaktirala holandskog ministra i kako se navodi u mejlu, „maltretirala“ ga. Dosijei pokazuju i da je kompanija želela da Kros prenese poruke u kabinet holandskog premijera Marka Rutea.

U međuvremenu, bivša komesarka je negirala da je imala bilo kakvu „formalnu ili neformalnu ulogu u Uberu“ pre maja 2016. kada je istekao period „hlađenja“ po napuštanju evropske službe. Istakla je da je kao komesarka EU sarađivala sa brojnim tehnološkim kompanijama, uvek vođena onim za šta veruje da koristi javnom interesu. Fajlovi su procureli do Gardijana i podeljeni su sa Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara i brojnim medijskim organizacijama.