ODLUKA BUGARSKE O CARINJENJU RUSKOG GASA JE I DALJE SPORNA Da li razgovor Vučića i Radeva može da pomogne?
Foto: Shutterstock
Odluka bugarskih vlasti da uvedu carinu na tranzit ruskog gasa mnogima se učinila čudnom i iznenadnom, ali i izrazito političkom. Takođe, iako tako deluje na prvi pogled, ona uopšte nije iznenadna.
Problem je, naravno, u tome što će to dovesti do novog rasta cene „plavog goriva“, pre svega u Srbiji i u Mađarskoj, što će dodatno otežati situaciju sa ionako skupim plinom.
Šta se tačno dogodilo da Bugarska, jednostavno rečeno, bar delimično „obrne ćurak“? Prema rečima Jovana Kneževića, stručnjaka za geopolitiku i ekonomsku diplomatiju, nema sumnje da je to odluka koju je Evropska unija sugerisala Bugarskoj.
– A što se bugarske strane tiče, ona je tu prepoznala svoj ekonomski potencijal, na osnovu kojeg može dobro da profitira. U pitanju je suma od 100 evra na hiljadu kubika, pa kada se to sabere, dolazimo do ogromne količine novca – objašnjava Knežević.
Naš sagovornik napominje da je odluka da se na Bugarsku izvrši pritisak najverovatnije doneta kako bi se posredno poslala poruka Mađarskoj, posebno posle susreta Viktora Orbana, predsednika Mađarske sa ruskom predsednikom Vladimirom Putinom. Taj susret se odigrao tokom nedavne konferencije „Pojas i put“ u Kini, na kojem, podsetimo, Srbija potpisala neku vrstu istorijskog sporazuma sa Pekingom.
– Evropa i SAD, jasno, ne gledaju blagonaklono na to što jedna članica EU (Mađarska) tako direktno i blisko sarađuje sa Putinom – kaže Knežević i napominje da je Bugarska dobro poslužila kao nova opomena Orbanu. Posebno zato što Bugarsku najlakše kontrolisati, jer je jako zavisna od evropskih subvencija, napominje Knežević.
On kaže i da će to nesumnjivo uticati na cenu gasa u Srbiji, a posebno zbog toga kakva će biti predstojeća zima, koja će, za razliku od prošle, biti mnogo hladnija.
Očigledno je, dakle, da je Evropska unija sve manje želi da toleriše stav Mađarske prema Rusiji, koji je dijametralno suprotan od briselskog.
Ipak, sve to malo znači Srbiji, ali i Severnoj Makedoniji, pa i Austriji, do kojih gasovodom preko „Balkanskog toka“, to jest Bugarske, stiže ruski gas. Aleksandar Vučić je nedavno najavio da će o tome razgovarati sa bugarskim kolegom Rumenom Radevim. Vučić je takođe rekao da bi povećanje cene gasa zbog novih bugarskih dažbina bilo „zastrašujuće“.
Sa druge strane, Bugari imaju solidnu računicu na svojoj strani, i veliko je pitanje da li će promeniti odluku. Kako su naveli mediji, Bugarska očekuje da će od nove tranzitne naknade generisati dodatne prihode od čak 1,2 milijarde evra.
I ministar spoljnih poslova Mađarske, Peter Sijarto, oštro je osudio potez bugarskih vlasti, rekavši da takva odluka „narušava evropsku solidarnost“. Što se Bugara tiče, i tamo ima glasova koji osporavaju celu inicijativu, a među njima je naveden i jedan poseban razlog. Stručnjaci kažu da je naknada izvodljiva kada je u pitanju tečni gas koji se prevozi tankerima, dok je, sa druge strane, praktično nemoguće dobiti sertifikat porekla gasa koji putuje gasovodom, jer je u pitanju mešavina sa više izvora.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
