NERAŠČIŠĆENI RAČUNI Šolcu se drma fotelja zbog skandala koji je portresao nemački finansijski sistem
Foto: photocosmos1 / Shutterstock.com
Kraj 2023. i početak ove godine nije doneo previše dobrih vesti za Olafa Šolca, kancelara Nemačke. U decembru je Bundestag imao ozbiljan problem tokom usvajanja budžeta za 2024. godinu, zbog rupe u budžetu od celih 17 milijardi evra. Ipak, sredinom decembra budžet je usvojen, sa akcentom na štednju i subvencije, uz nezaobilaznu stavku – pomoć Ukrajini u ratu protiv Rusije.
Posle nekoliko mirnijih nedelja, danas je stigla informacija, plasirana u italijanskom listu La Repubika, da Šolc gubi poverenje građana i da će u ovoj godini morati da se povuče sa funkcije lidera svoje države. Nad glavom mu, kao su preneli, i dalje, više nego ikad, visi skandal koji datira iz 2020. godine, dok je Šolc bio na poziciji ministarstva finansija.
Šta se tada desilo? U aferu je bila uključena kompanija Vajerkard (Wirecard) sa sedištem u Minhenu, koja je klijentima nudila prvenstveno usluge elektronskog plaćanja. Vajerkard je imao i svoju banku, koja je bila povezana sa nizom međunarodnih finansijskih institucija.
Lavinu protiv Vajerkarda pokrenuo je Fajnešnel Tajms, koji se u nizu članaka bavio mutnim radnjama te kompanije, a zatim je u junu 2020. godine Vajerkard saopštio da odlazi u stečaj i da je na računu firme nedostaje celih 1,9 milijardi evra. Policija je upala u prostorije firme i uhapsila njenog izvršnog direktora, Markusa Brauna.
Inače, Braun je na čelo Vajerkarda došao 2002. godine, a sama firma je osnovana tri godine ranije. Bavila se pružanjem usluga za plaćanje preko Interneta, a glavni klijenti su im bili sajtovi za odrasle i kockarnice.
Problem je nastao kada se saznalo daje Vajerkard podmetao prenaduvane finansijske izveštaje, kako bi lažno predstavio razmere svog profita, uz propratno pranje novca koje je i dovelo do ogromne sume od 1,9 milijardi nestalih, odnosno proneverenih evra.
Na kraju, Markus Braun je negirao optužbe za prevaru i čeka suđenje, a ubrzo po izbijanju skandala, Jan Marsalek, operativni direktor Vajerkarda je pobegao iz Nemačke i još je u bekstvu. Za njega upućeni tvrde i da je uz sve to i ruski špijun.
Kakve sve to ima veze sa kancelarom Šolcom? On je u svedočenju pred Bundestagom 2021. godine negirao da je imao bilo kakve veze ili saznanja o kriminalnim radnjama Vajerkarda, ali i dalje mu malo ko veruje. Iz jednostavnog razloga što je kao ministar finansija, tada praktično bio i na čelu vrhovnog nemačkog finansijskog regulatornog tela, pod nazivom BaFin. Dakle, čak i da nije bio upoznat sa mutnim poslovanjem, njegov greh, propust da to primeti, je ravan katastrofi.
Šolc se tada branio da se većina protivzakonitih aktivosti Vajerkarda odigravala do 2018. godine, pre nego što je on postao ministar finansija. I da je BaFin delovao u okviru zakonski mogućnosti.
Šolc je, doduše, priznao da BaFin kao institucija nije bio opremljen, ili imao dovoljno stručnog znanja, da bi sprečio finansijsku prevaru tolikih razmera. Tada je i naglasio da je ključno da se, posle skandala, povrati ugled Nemačke kao globalnog finansijskog centra.
Sada, iz perspektive rata u Ukrajini, nemačka industrija će i u 2024. godini morati da se bori protiv inflacije i visokih cena energenata. Naznaka da privreda ide ka oporavku nema, i to posebno ne ide u prilog vladi Olafa Šolca.
Nemačka je, dakle i posle dve godine pod Olafom Šolcom, i dalje daleko od toga da bude finansijski centar Evrope i sveta. A sam Šolc je rekao da je to najvažnije što treba da uradi…
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
