Nemačku nazivaju „bolesnim čovekom Evrope“ – izgleda stvarno postoje razlozi za to

Tamara Đurđević | 16:26 | 05.01.24 Biz info

"Upozoravamo vas, to još niste iskusili"

Foto: Pixabay/Bru-nO

Osoblje železnice, vozači kamiona i poljoprivrednici su među onima koji od ponedeljka prete štrajkom širom Nemačke zbog pritužbi koje se kreću od plata i uslova do smanjenja poljoprivrednih subvencija i viših putarina, preneo je Gardijan. Nemačka se bori sa mešavinom kratkoročnih i dubljih strukturalnih problema koji su, zajedno sa podeljenom i naizgled neefikasnom vladom, naveli ekonomiste da govore o „bolesnom čoveku Evrope“.

Sveobuhvatne reforme rada u kasnim 1990-im, praćene porastom potražnje u Kini i tržištima u razvoju, pomogle su da se otvore milioni radnih mesta i podstakne snažan ekonomski rast u Nemačkoj više od dve decenije. Sada, međutim, čini se da čuveni ekonomski model zemlje posustaje. MMF predviđa da će Nemačka biti jedina ekonomija G7 koja se smanjila 2023. Delimično, problemi su posredni i stoga, svi se nadaju u toj zemlji, privremeni!

Od slabije kineske ekonomije do uticaja rata u Ukrajini, piše Mondo.

Potražnja za robom koju nemački izvozni sektor uglavnom proizvodi – mašine, automobili, alati, hemikalije – varira u skladu sa stanjem šire ekonomije. Ali trenutni pad je takođe razotkrio dugoročne probleme koji utiču na ekonomsku efikasnost zemlje. Ekonomisti ukazuju na brzo starenje stanovništva zemlje, nedostatak nedavnih velikih ulaganja u infrastrukturu i visoke stope poreza na dobit.

Očekuje se da će proizvodnja opasti za 0,5% u 2024. Dugoročno, pretnje uključuju kinesku konkurenciju na tržištu električnih automobila i cenu dostizanja neto nule, više u Nemačkoj zbog njene ogromne, energetski intenzivne industrijske baze i odbijanja nuklearne energije.

Kretanje brzim ekonomskim, društvenim i geopolitičkim promenama generalno zahteva otvorenost, prilagodljivost i brzo donošenje odluka od strane državnih institucija – što teško da je karakteristika nemačke birokratije. Digitalizacija zaostaje za velikim delom ostatka Evrope. Nemačka se i dalje u velikoj meri oslanja na gotovinu, koja je činila oko 40% plaćanja na prodajnom mestu prošle godine naspram 8% u Švedskoj. Brza širokopojasna povezanost se poboljšava, ali je i dalje neujednačena.

Šef nemačkog udruženja za digitalnu industriju, Bitkom, nazvao je zemlju „propalom državom“ u pogledu usluga digitalne vlade. Obrada građevinskih dozvola, dozvola za rad i registracije preduzeća traje mnogo duže od proseka EU. Sve ovo ima strukturalni uticaj na produktivnost, kao i administracija koja se često kritikuje kao preterano spora, previše legalistička, nepotrebno oprezna i potrebna joj je dalekosežna reforma. Nemačka birokratija je, kao posledica toga, legendarna.

Više od polovine svog četvorogodišnjeg mandata, 82% nemačkih glasača je manje nego srećno ili uopšte nije zadovoljno učinkom zaraćene i podeljene koalicije Olafa Šolca, koju čine SPD levog centra, Zeleni i neoliberalni FDP. Šolcov SPD je pao na treće mesto iza opozicije desnog centra CDU/CSU i krajnje desnice Alternative fur Deutschland (AfD), dok je rejting za Zelene najniži u poslednjih pet godina, a FDP je izgubio trećinu svoje podrške.

Koalicija je nasledila mnoge trenutne probleme u zemlji i obećala velike reforme – ali Covid, podrška Ukrajini i energetska kriza stavili su ogroman pritisak na njeno obećanje da će se modernizovati bez štete po pojedine sektore. Već naširoko smatrana neefikasnom, vladi je nanet još jedan gorak udarac krajem prošle godine kada je ustavni sud presudio da je njen budžet za 2024. prekršio fiskalna pravila sadržana u ustavu, što je izazvalo budžetsku krizu od više milijardi evra.

Odluka je značila da vlada nije bila u mogućnosti da preusmeri 60 milijardi evra zaduživanja koje je ostalo iz svog fonda za hitne slučajeve pandemije u fond za klimu i transformaciju (KTF) namenjen za podsticanje zelene tranzicije Nemačke i modernizaciju industrije. Sastavljanje budžeta bez tog novca biće teško. Zeleni ne žele da prave kompromise po pitanju životne sredine i socijalne potrošnje, FDP odbija da ukine ustavnu dužničku kočnicu i želi velika smanjenja budžeta, a SPD je zaglavljen u sredini.

Usred niza gubitaka na državnim izborima, pada popularnosti i alarmantnog uspona AfD-a, čini se da je svaka stranka sve odlučnija da se jasno razlikuje od drugih, zbog čega je još teže naći sporazum o ključnim ekonomskim politikama.

Krive su decenije nedovoljnog ulaganja, smatraju sindikati. Sindikat mašinovođa (GDL) pozvao je na „neograničene štrajkove“ od 8. januara, što bi izazvalo potencijalno velike poremećaje, uglavnom zbog zahteva za 35-časovnom, a ne 38-časovnom radnom nedeljom.

Uprkos delimičnom zaokretu vlade u četvrtak, farmeri nastavljaju sa svojim protestom protiv planova za smanjenje subvencija za dizel i poreskih olakšica za poljoprivredna vozila kao deo planiranih smanjenja za podršku poljoprivrednom sektoru od 900 miliona evra. Poljoprivrednici kažu da će planirana smanjenja ugroziti njihov život i konkurentnost nemačke poljoprivrede, i upozorili su da će od 8. januara biti „prisutni svuda na način koji zemlja nikada ranije nije iskusila“.

Autoprevoznici su na udaru zbog viših putarina, dok bi neki lekari mogli da odluče da zatvore operacijske sale u znak podrške zahtevima medicinske profesije za većom državnom podrškom preopterećenom sistemu, preneo je Gardijan.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.