NEMAČKOJ TEK DOLAZI LOŠE VREME Ulaze u zimsku recesiju, a sledeća godina će im biti zastrašujuće teška

BizPortal/Tanjug | 18:31 | 12.09.22 Biz info

Očekuje se da će inflacija ove godine u proseku iznositi 8,1 odsto, a sledeće 9,3 odsto.

Shutterstock/mapman

Nemački Institut za ekonomska istraživanja IFO očekuje da će se Nemačka suočiti sa recesijom i inflacijom i smanjio je svoju prognozu ekonomskog rasta te zemlje, tako da za ovu godinu predviđa rast od samo 1,6 odsto.

IFO u narednoj godini predviđa smanjenje privrednog rasta za 0,3 odsto.

Ulazimo u zimsku recesiju, kaže šef odeljenja za prognoze u IFO Timo Folmershauzer, saopštio je IFO.

Očekuje se da će inflacija ove godine u proseku iznositi 8,1 odsto, a sledeće 9,3 odsto.

– Smanjenje isporuke gasa iz Rusije tokom leta i usled toga drastično povećanje cena prave pustoš kada je reč o ekonomskom oporavku nakon korona virusa. Ne ocekujemo povratak u normalu do 2024. godine, sa rastom od 1,8 odsto i inflacijom od 2,5 odsto – rekao je on.

U poredenju sa junom, IFO je značajno snizio prognozu rasta za 2023. za 4,0 procentnih poena i naglo povećao prognozu inflacije za 6,0 procentnih poena.

– Ovo su neobično velike promene u tako kratkom vremenskom periodu – dodao je Folmershauser.

Kako je navedeno, snabdevači energentima će značajno prilagođavati cene električne energije i gasa u svetlu visokih troškova nabavke, a posebno početkom 2023. godine.

To će povećati stopu inflacije na oko 11 odsto u prvom kvartalu.

Kao rezultat toga, realni prihodi domaćinstava će naglo pasti, a primetno i kupovna moć.

Treći vladin paket pomoći verovatno će donekle usporiti ovo opadanje, ali neće moći da ga nadoknadi, navode iz IFO-a.

– Gubitak kupovne moći meren padom realnih plata po glavi stanovnika, ove i sledeće godine za oko tri procenta, veći je nego u bilo kom trenutku otkada je sadašnji sistem nacionalnih računa uveden 1970. godine – dodaje Folmershauzer.

Takođe, očekuje se da će porast cena postepeno slabiti tokom ostatka naredne godine.

Institut IFO pretpostavlja da će zimi biti dovoljno gasa i da bi cene energije zbog toga trebalo da prestanu da rastu. Ponovo bi trebalo da počnu da padaju najkasnije od proleća 2023. godine.

U Institutu IFO ne očekuju ozbiljne efekte na tržište rada. Navode da će se porast zaposlenosti samo privremeno usporiti.

Porast nezaposlenosti za 50.000 u narednoj godini uglavnom je posledica porasta broja nezaposlenih građana Ukrajine ovog leta, koji će se tek postepeno integrisati na tržište rada.