NEMA NIŠTA GORE… Ne treba se radovati tuđoj nesreći – čak ni kad su Englezi u pitanju

BizPortal/Stanko Stamenković | 15:53 | 16.06.23 Biz info

Kiša je, u stvari, kriva za sve.

Foto: Shutterstock

Nema ništa gore nego radovati se tuđoj nesreći, zaista. Ipak, hajde da budemo malo zli, samo malo. Pada kiša ovih dana nad Srbijom, kao da smo, daleko bilo, u Engleskoj, nije nam ni do čega, možemo malo da damo sebi oduška. E, upravo se o Englezima i radi, kad ih već pominjemo. A iz nekog razloga, ljudima prija kada njima baš sve ne ide kao podmazano (ako ne grešimo dušu).

Dakle, poslednja vest iz Gordog Albiona glasi da im se Bregzit (izlazak iz Evropske unije 2020. godine) vratio u glavu kao bumerang, ili preciznije, udario ih je pravo u novčanik. Bruje mediji da su Britanci imali najgori izvoz u poslednjoj deceniji, i da su odmah iza Japana po tom neslavnom podatku. To jest, da spadaju u najgoru decu među zemljama pod nazivom G7, a tu se ubrajaju, da obnovimo gradivo, još i Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i neprikosnovene Sjedinjene Američke Države.

Sami pali, sami se ubili

Dakle, ne bi radost oko rasta inflacije u Velikoj Britaniji ni u kom slučaju trebalo shvatiti kao šovinizam. Jednostavno, u pitanju je, pod jedan, bogata i moćna zemlja kojoj trenutno ne ide dobro, što često izazove bar blagi osmeh, i pod dva, njih je stigla ona stara dobra izreka koja glasi – sam pao, sam se ubio.

To je često slučaj i u običnom, svakodnevnom životu i jako je teško podneti suočenje sa činjenicom da si, u stvari, sam kriv za neku nedaću koja ti se zadesila. Kada su u pitanju ekonomija i privreda jedne velike i moćne države, onda je, možda, još teže. Izvoz Velike Britanije je opao i zato što su njihove kompanije, koje trguju sa Evropskom unijom, morale da se suoče sa obiljem birokratije i većim troškovima, koje druge članice EU nemaju.

Britanci će, a tu pre svega mislimo na pošten narod koji tamo živi od svog rada, morati da sačekaju sledeću godinu, kada će njihova vlast ponovo sesti za sto sa kolegama iz Evropske unije, da bi zajedno dogovorili bolje uslove trgovine. Olakšicama bilo kakve vrste ne treba da se nadaju, a i ne bi bilo fer. Da li ste hteli da izađete? Sada plaćajte ceh.

I zaista, čudan je taj poriv da jedna ostrvska zemlja, koje je, jel’te, vodom odvojena od ostatka kontinenta, ima poriv da se još više ostrvi. A posle se ljute kad im kažu da su arogantni, mada bi se s time složio i njihov legendarni komičar, Džon Klis.

Nema ništa gore – od gordosti

Dakle, Britanci imaju svojih muka, i važno je samo da dobri i pošteni Škoti zbog toga puno ne trpe. Isti oni koji su nedugo posle Bregzita, na svom referendumu ipak odlučili da ostanu u sklopu Velike Britanije.

Šta se, na kraju, može naučiti iz primera Gordog Albiona? Suština svakog, a posebno ekonomskog napretka, jeste u povezivanju. Ako Srbi mogu da se povežu sa Albanijom, što se već neko vreme dešava na planu buduće razmene radne snage i privredne saradnje, onda mogu svi.

I što se nas tiče, od nedelje bi, kaže prognoza, trebalo konačno da svane pravo letnje sunce. Kišu vraćamo Englezima, bez ljutnje, poplave nam ovde na svu muku stvarno nisu potrebne.

P. S. Zabavan podatak – Izraz „Gordi Albion” je u stvari pogrdan za Englesku, i smislili su ga još u 18. veku Francuzi, kako bi opisali sklonost engleskih vlasti da zabodu nož u leđa svojim saveznicima. Ko je rekao Bregzit… Ovo gordi, u izvornom značenju, glasi „perfidni” i uopšte nije laskav. P. P. S. – Usput, šalu na stranu, da se ipak ne radujemo tuđoj nesreći. Neka nas u životu vodi „zlatno pravilo” – ne čini drugima ono što ne želiš da čine tebi. Da su se Englezi onomad na referendumu vodili tim pravilom, sada bi im sigurno bilo bolje.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.