Nekada „bolesnik Evrope“, a sada broje milijarde – vukli su prave poteze

Tamara Đurđević | 15:03 | 30.10.23 Biz info

Evo u čemu je tajna uspeha.

Foto: Pixabay

U prošlosti se Francuska često nazivala „bolesnikom Evrope“ – razlozi su bili manjkava spremnost te zemlje za sprovođenjem reformi, a dugo vremena i relativno visoka stopa nezaposlenosti. U ovom trenutku ta titula ipak ne bi bila nikako primerena.

Dok u severnoevropskim zemljama poput Nemačke ili Švedske privreda u ovoj godini beleži pad, u Francuskoj ona raste. U drugom kvartalu 2023. je BDP rastao, doduše skromno, ali je ipak porastao – za 0,5 odsto. Ekonomisti tvrde da razlog za to leži između ostaloga u strukturi francuske ekonomije, odnosno da su za to zaslužne strukturne reforme sprovedene proteklih godina. To je samo jedna strana medalje. Ona druga je nešto mračnija.

-Francuska pre svega ima veliki uslužnu sektor koji je ostvario dobre rezultate poslovanja, pogotovo u području turizma. I upravo je to ono što Francusku povezuje sa Španijom, naime i ta zemlje se aktualno može pohvaliti pozitivnim privrednim rastom.

Sever u problemima

Rastom kojim se trenutno ne mogu pohvaliti severnoevropske zemlje poput Nemačke, kaže ovaj stručnjak.

-Nemačka ekonomija počiva na jakom industrijskom sektoru, koji je tradicionalno uvek puno robe izvozio-napominje Crevel.

– A sad ta zemlja trpi posledice činjenice da međunarodna trgovina stagnira. Kineska privreda beleži slabije stope rasta, a SAD i Evropa se nalaze u trgovinskom sporu s Kinezima, tako da sve strane zapravo podižu trgovinske barijere. Problem su i visoke cene energenata, na koncu konca industrijska preduzeća troše jako puno struje.

– Francuske firme su u ovoj godini zaradile milijarde evra prodajom kruzera i aviona. To se odražava na podacima o našem rastu, objašnjava za Deutsche Welle Philippe Crevel ekonomista i šef pariškog think-tanka Cercle de l‘Epargne. „Francuska pre svega ima veliki uslužnu sektor koji je ostvario dobre rezultate poslovanja, pogotovo u području turizma. I upravo je to ono što Francusku povezuje sa Španijom, naime i ta zemlje se aktualno može pohvaliti pozitivnim privrednim rastom, piše DW.

Sever u problemima

Rastom kojim se trenutno ne mogu pohvaliti severnoevropske zemlje poput Nemačke, kaže ovaj stručnjak.

-Nemačka ekonomija počiva na jakom industrijskom sektoru, koji je tradicionalno uvek puno robe izvozio – napominje Crevel.

-Francuska nije samo velikodušno delila pomoć i kredite tokom kovid-krize, kako bi domaćinstva i preduzeća mogli održati kupovnu moć i investicionu sposobnost-naglašava on za DW.

Te dodaje: „Zemlja je ekstremno brzo pružanjem finansijske pomoći zaštitila privredu od rastućih cena energije, i to godinu dana pre nego što je Nemačka preduzela takve mere. To je bila ta razlika, iako je Nemačka, ako gledamo po udelu u BDP-u, za tu pomoć izdvojila nešto više novca.“

Spora reakcija je ono što kritizira i Armin Steinbach, nemački profesor prava i ekonomije na pariškom univerzitetu HEC i član briselskog think-tanka Bruegel. „Trebalo bi da se ugledamo na francuski predsednički sistem i način donošenja odluka, kako bi u kriznim vremenima mogli reagovati-, kaže on za Deutsche Welle.

– Dok se u Nemačkoj zbog federalnog uređenja zemlje, koje počiva na konsenzualnom donošenju odluka, Francuska je već odavno sprovela mere.

– Francuski dobar performans ima i dublje razloge, kaže sagovornik.

-Predsednik Macron ubira plodove svojih odlučnih ekonomskih reformi, koje je počeo provoditi tokom svog prvog mandata od 2017. On je smanjio porezno opterećenje za firme, liberalizovano tržište rada, reformirao osiguranje za nezaposlene, a nedavno je progurao i bolnu reformu mirovinskog sistema-naglašava Steinbach.

-Sve to se odražava na stopi nezaposlenosti, koja trenutno iznosi oko sedam posto, tako niska nije bila u poslednjih 20 godina.”

Nemačko-francuski motor u krizi

Francuski ekonomski rast i dobri privredni pokazatelji rezultirali su i neskladom u nemačko-francuskom odnosu, u kojem već neko vreme ima trzavica. Dve zemlje su na glasu kao „motor“ Evropske unije.

– Nemačka je uvek privredno bila ispred Francuske. Moguće je da se taj poredak trajno promeni, što izaziva veliku nervozu na nemačkoj strani – pa i zbog toga što Francuska samouvereno nastupa zbog dobrih ekonomskih pokazatelja“, kaže Steinbach. On je deset godina radio za nemačku vladu, između ostaloga u Ministarstvu financija u Berlinu.

Analiza Catherine Mathieu, ekonomistkinja s pariškog univerziteta Sciences Po neće baš umanjiti brige Nemaca: “Kada pogledamo podatke iz 2019., dakle pre korona-krize, i kad ih uporedimo s 2023., Francuska nije uzoran učenik, već je Nemačka pre svega posebno loša“, objašnjava ona za DW. „U proseku je BDP evrozone od konca 2019. godine porastao za 3,1 odsto, u Francuskoj za 1,7 odsto. Ali nemačka je privreda praktički stagnirala, s minimalnom stopom rasta od 0,2%.“

Preveliki dugovi?

Francuska uspešna priča ima i mračnu stranu – a druga strane medalje je ogroman porast državnog zaduženja. Dug u međuvremenu iznosi više od 3.000 milijardi evra, što je 112,5% BDP-a. U 2019. je on bio manji od 100% BDP-a. Osim toga se francuski proračunski deficit popeo na pet posto, što je znatno više od granice od 3 odsto koja je definisala za članice evrozone.

Ekonomisti su doduše uvereni da čak ni aktualni podaci u bližoj budućnosti neće rezultirati bankrotom Francuske. Ali ipak u dugovima vide jedan veliki problem, kaže Steinbach. – Kada neka zemlja mora servisirati visoko zaduženje, onda ona ima manje novca za druge, važne izdatke, tvrdi on.

– Tako se stvara pritisak štednje u zemlji, koji može imati politički destabilizirajući efekt. A jednoga dana možda neće ni biti više dovoljno novca za velikodušne državne programe pomoći.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.