CELA PROIZVODNJA JE STALA Mesečna plata radnika u fabrici Zare i H&M manja od cene jakne ili patika

Tamara Đurđević | 13:50 | 10.11.23 Biz info

Četiri miliona radnika traži bolje uslove.

Shutterstock

Bangladeš je već dve nedelje zahvaćen nasilnim protestima, dok hiljade ljudi izlazi na ulice tražeći bolje plate za četiri miliona radnika u odeći u zemlji.

Demonstranti su se sukobili sa policijom, što je rezultiralo smrću tri radnika. Tamošnji sindikati kažu da je policija upotrebila suzavac, gumene metke i da su protesti postali neprijateljski.

-Eskalira tamo gde postaje sve nasilnije-rekla je Kristina Hajagos-Klausen, direktorka industrije tekstila i odeće u Globalnoj uniji IndustriALL, kojoj su sindikati u Bangladešu povezani.

U utorak je državni odbor za plate najavio povećanje od 113 dolara mesečno za radnike u tekstilnoj industriji, koje bi trebalo da stupi na snagu 1. decembra. To su odbacili radnici i radničke grupe koje kažu da plate nisu pratile inflaciju u poslednjih pet godina. Inflacija je porasla na 9 odsto između 2022. i 2023. godine, što je najveća prosečna stopa u poslednjih 12 godina, prema podacima Bangladeškog zavoda za statistiku.

Radnici odeće u Bangladešu trenutno zarađuju 95 dolara mesečno proizvodeći odeću za velike brendove kao što su H&M, Zara i Levi’s. Radnici traže 208 dolara mesečno. Poređenja radi, to bi i dalje bilo manje od nedeljne plate koju Amerikanci dobijaju, čineći federalni minimum od 7,25 dolara na sat pre oporezivanja. Mnoge radne grupe u SAD to nazivaju platom u siromaštvu.

-To nije prihvatljivo- rekao je Narza Akter, predsednik Sommilito Garments Sramik federacije, jednog od najvećih sindikata Bangladeša. „Smatramo da su radnici u industriji odeće ismevani najavom odbora… minimalne plate. To uopšte nije logično. Ukoliko se minimalna zarada ne odredi racionalno, postoji rizik od stalnih radnih nemira, što nije poželjno ni za radnike, ni za poslodavce, ni za državu.

Štrajk radnika je primaorao mnoge fabrike u zemlji da se zatvore, što je paralisalo drugi najveći svetski centar za proizvodnju odeće posle Kine. Desetine demonstranata završilo je u bolnici. Demonstrant je zapalio fabriku koja je izazvala smrt 32-godišnjeg radnika Imrana Hoseina, a intenzivni sukobi sa policijom rezultirali su smrću 26-godišnjeg Rasel Haulejdera, navodi američki Stejt department.

-Takođe smo zabrinuti zbog tekuće represije nad radnicima i sindikalistima. Sjedinjene Države pozivaju na tripartitni proces da se ponovo razmotri odluka o minimalnoj plati kako bi se osiguralo da se ona reši rastućih ekonomskih pritisaka sa kojima se suočavaju radnici i njihove porodice-rekao je u srijedu Metju Miler, portparol Stejt departmenta.

Industrija zapošljava neke od najsiromašnijih i najugroženijih ljudi u zemlji. Uslovi rada u konfekcijskoj industriji u jugoistočnoj Aziji i ranije su bili dovedeni u pitanje. Ali Bangladeš nije video proteste sa ovim nivoom nasilja oko 10 godina od razarajućeg kolapsa Rana Plaze. Zgrada od devet spratova bila je pretrpana fabrikama konfekcije, a u katastrofi je poginulo 1.100 ljudi, uglavnom žena.

Iako su se uslovi od tada poboljšali i plate su porasle, rast vrednosti industrije odeće ih je znatno nadmašio. Izvoz odeće iz Bangladeša, koji teži da postane zemlja sa srednjim prihodima do 2031. godine, skočio je sa 14,6 milijardi dolara u 2011. na 33,1 milijardu dolara u 2019, prema konsultantskoj grupi Mekinzi.

Proizvodnja gotovih odevnih predmeta dominira industrijskim sektorom zemlje, koji čini 35,1% godišnjeg bruto domaćeg proizvoda Bangladeša, prema Ministarstvu trgovine SAD.

Šta kažu brendovi?

Osamnaest brendova, uključujući H&M, Zara, Levi’s, Gap, Puma i Abercrombie & Fitch, poslalo je pismo premijeru Bangladeša prošlog meseca pozivajući na mirne pregovore i pozivajući na novu minimalnu platu za pokrivanje osnovnih potreba radnika. Američko udruženje za odeću i obuću, ili AAFP, koje predstavlja brendove u SAD, predlaže blagovremenu reviziju minimalne zarade. Trenutno se minimalna plata u Bangladešu preispituje svakih pet godina.

-U idealnom slučaju, ovaj nivo plata, koji u Bangladešu služi za obračun svih nivoa plata, bi se revidirao godišnje, a ne svakih 5 godina. Obezbeđivanje blagovremenih pregleda i, po potrebi, povećanja ovih nivoa, kritičan je deo skupa boljih kupovnih praksi koje primenjuju odgovorni brendovi-rekao je Nejt Herman, viši potpredsednik za politiku, u AAFP-u u izjavi za CNN.

Brendovi poput H&M-a ne poseduju nijednu fabriku u Bangladešu, već sklapaju ugovore sa tamošnjim vlasnicima fabrika koji plaćaju sve troškove unapred: zalihe, objekat i rad.

Švedski gigant rekao je za CNN da prepoznaje „važnu ulogu koju igramo u olakšavanju isplate životnih plata putem odgovornih praksi kupovine“ u Bangladešu. H&M je dodao da „ne vidi nikakav veći uticaj na našu ukupnu proizvodnju ili lanac snabdevanja“, zbog protesta koji su trenutno, iako su neke od fabrika sa kojima radi zatvorene.

CNN je zatražio od H&M-a pojašnjenje o ulozi koju kompanija igra u olakšavanju isplate dnevnica, ali nije odgovorio.

Patagonija je saopštila da podržava minimalnu platu od 208 dolara mesečno – upravo ono što radnici traže.

-Dolazimo od jednog dugogodišnjeg partnera u fabrici u Bangladešu koji proizvodi neke od naših najtehničnijih proizvoda. Naš dobavljač je ostvario značajan napredak ka platama za život, ali znamo da možemo više da uradimo zajedno- saopštila je kompanija prošlog meseca.

Levi Strauss & Co je u međuvremenu u saopštenju naveo da je „ohrabrio vladu Bangladeša da uspostavi fer, kredibilan i transparentan proces za redovno određivanje minimalne zarade“.

Brendovi nemaju moć da određuju plate u Bangladešu, ali imaju moć nad pritiskom na cene. CNN se obratio Bangladeškom udruženju proizvođača i izvoznika odeće koje zastupa vlasnike fabrika za komentar, ali nije dobio odgovor.

-Veliki pritisak na fabrike, počinje od brendova i prodavaca, i mislim da je to samo razgovor kojem modna industrija pokušava da se odupre. Ali ako želimo da popravimo plate, zaista moramo da rešimo problem cena-rekla je Elizabet Klajn, predavač Modne politike na Univerzitetu Kolumbija.

Odgovornost potrošača

Skoro svi potrošači odeće proizvedene u Bangladešu su van zemlje. U 2019, izvoz odevnih predmeta činio je 84% ukupne zarade Bangladeša od izvoza, prema podacima Svetske banke.

Potrošači žele stvari brzo, jeftino i sada – posebno pošto navike potrošačke potrošnje naginju ka pristupačnijoj robi usred inflacije. I dok mlađa generacija potrošača razmišlja o tome odakle dolazi njihova odeća i kako se proizvodi, industrija ne može da računa na to da će potrošači povećati plate, kaže Džejson Džad, direktor Globalnog instituta za rad na Univerzitetu Kornel.

-Potreban je ogroman pritisak od strane kupaca da se brend pomeri da bi se napravila promena-rekao je Judd.

Tokom pandemije brendovi su otkazali 40 milijardi dolara porudžbina u fabrikama širom sveta, ostavljajući vlasnike fabrika i dobavljače da plaćaju račune, a radnike bez plata. Ali kroz radnički pokret na društvenim mrežama, kampanja „Pai Up“ je naterala brendove da vrate 22 milijarde dolara od 40 milijardi dolara dugovanja, prema Konzorcijumu za prava radnika.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.