LOŠ ZNAK? Strani investitori povlače novac iz Kine
Foto: Shutterstock
Kina je imala prvi deficit stranih investicija u istoriji, pokazuju privremeni podaci plaćanja za period jul-septembar ove godine. Jedno od objašnjenja za taj presedan je smanjenje izloženosti kompanija sa Zapada Kini usled brojnih geopolitičkih napetosti.
Prema službenim podacima, trgovanje između kineske valute juan i američkog dolara unutar Kine je takođe dostiglo rekordno niske nivoe u oktobru, što je rezultat napora kineskih vlasti da obuzdaju rasprodaju juana.
Ta događanja su povezana s očekivanjem postepenog odvajanja dve najveće ekonomije na svetu, SAD-a i Kine, i ulaska u eru rastućeg ekonomskog protekcionizma u kojem će se stvoriti nekoliko svetskih blokova zemalja. One će međusobno investirati i trgovati jedna s drugom, u suprotnosti s dosadašnjim globalizacijskim svetskim modelom ekonomskog razvoja.
Strane kompanije prvi put u istoriji povlače novac iz Kine
Obaveze po ulaganjima bilansa plaćanja Kine su bile u minusu od 11.8 milijardi dolara tokom razdoblja jul-septembar, prema privremenim podacima Kineske državne administracije za tržište stranih valuta (eng. State Administration of Foreign Exchange – SAFE).
To je kategorija prekograničnih investicija u kojima investitor iz strane države ima veliki uticaj na upravljanje kompanijom koja ima središte u određenoj državi, koja vodi vlastite podatke. Investitor može biti pojedinac, privatno ili javno poduzeće, povezana grupa pojedinaca i preduzeća iz strane države ili čak sama država.
To je prvi tromesečni period u kojem je zabeležen minus po obvezama po ulaganjima, što je deo državnog bilansa plaćanja, otkako je Kina 1998. počela da prikuplja podatke. Povezuje se s nastojanjima stranih kompanija i investitora da smanje rizik u izloženosti prema Kini, ali je rezultat i različitih kamatnih stopa u Kini u odnosu na SAD i EU.
Oštar pad je počeo još u razdoblju april-jun 2022., a do istog razdoblja ove godine su obveze po stranim ulaganjima pale na najmanjenivoe od početka veka. Negativne obveze po stranim ulaganjima u periodu jul-septembar predstavljaju odliv novca iz Kine, tj. strane kompanije umesto ulaganja u širenje poslovanja u Kini i investicija povlače zaradu u centrale izvan Kine.
Kina ima suprotan problem od SAD-a i EU, pad cena
S druge strane, podatak o minusu obveza po stranim ulaganjima barem delom odražava dijametralno suprotnu makrofinansijsku situaciju u Kini i u SAD-u/EU. Dok se ekonomije Zapada već treću godinu bore s visokom inflacijom (za sada uspješno), Kina ima suprotan problem.
Od trećeg meseca ove godine problem Kine je deflacija, problem suprotan inflaciji – mogućnost pada općih cena u ekonomiji. U julu su potrošačke cene bile za 0.3 posto manje nego isti mesec 2022., što je indikator slabe potražnje i usporavanja ekonomije.
Smatra se, a istorijski podaci to dokazuju, da za ekonomiju nije dobro ni kada cene previše rastu ni kada padaju. Deflacija dovodi do odgađanja potrošnje (u iščekivanju pada cena), a kompanije na pad cena odgovaraju smanjivanjem proizvodnje jer samo postojanje deflacije sugeriše da ljudi sve manje kupuju, pa se mora sve manje proizvoditi.
Najgori istorijski primeri deflacije su razdoblje Velike depresije od 1930. do 1933. i početak krize 2008. i 2009. Slično kao i kod inflacije, blaga deflacija nije nužno loša, ali je jako važan signal i važno je odakle proizlazi. Ako joj je izvor manjak potražnje, ekonomija može očekivati probleme.
Indeks proizvođačkih cena je takođe u minusu, što znači da i proizvodne kompanije svoje proizvode prodaju po manjim cenama nego prošle godine, a razlog je slabljenje potražnje iz inostranstva. Tačnije, zbog ekonomskog usporavanja u EU i procesa trgovinskog odvajanja SAD-a od Kine narudžbe kineskim kompanijama iz inozemstva slabe, zbog čega one spuštaju cene.
Središnja banka Kine se bori protiv pada cena i ekonomskog usporavanja
Zbog sasvim suprotnog problema koji Kina ima od SAD-a i EU, centralna banka Kine je prisiljena voditi i suprotnu politiku. Dok centralna banka SAD-a FED i Evropska centralna banka podižu referentne kamatne stope i smanjuju novčanu masu, što su monetarne politike borbe protiv inflacije, Narodna banka Kine smanjuje kamatne stope i povećava novčanu masu.
Cilj je, naravno, takođe suprotan. Centralne banke SAD-a i EU nastoje smanjiti potrošnju, investicije i zapošljavanje da bi obuzdale inflaciju (što im za sada uspeva), a centralna banka Kine pokušava da podstakne rast potrošnje i investicija.
Referentna kamatna stopa u Kini je od početka 2022. do sada smanjena s 3.85 posto na 3.45 posto, dok je u SAD-u u istom razdoblju povećana s 0.25 posto na 5.5 posto, a u EU s 0 posto na 4 i više posto. Različiti problemi zahtevaju različita rešenja.
Strani investitori masovno najavljuju postepeni izlazak iz Kine
Japanska komora za trgovinu i industriju u Kini je u septembru anketirala 1.400 kompanijačlanica o kineskim ekonomskim uslovima i poslovnom okruženju, s poraznim rezultatima.
Većina (57 posto) je očekivala da će se kineska ekonomija pogoršati u poslednja tri meseca ove godine. 47 posto je reklo da ove godine manje ili nimalo ulažu u Kinu u poređenju s 2022., a razlozi su zabrinutost zbog rizika, usporavanje potražnje i rastuća nesigurnost zbog novih propisa države.
Prema anketi koju je u septembru provela Američka komora za trgovinu, u Kini 40 posto kompanija preusmerava ili planira preusmeriti ulaganja koja su izvorno planirana za Kinu, većinom u Jugoistočnu Aziju.
19 posto kompanija razmišlja o preseljenju nekih od svojih trenutnih operacija izvan Kine kroz sledeće tri godine, uglavnom zbog neizvesnosti oko američko-kineskih odnosa. Takođe je 17 posto kompanija rangiralo Kinu kao glavnu zemlju u globalnim investicijskim planovima svojih kompanija, dok je 2021. taj postotak iznosio 27 posto.
Gotovo dve trećine kompanija u anketi Privredne komore Evropske unije u Kini je reklo da je poslovanje postalo teže tokom ove godine, što je porast od 4 postotna poena u odnosu na 2022. i najviše od početka istraživanja.
11 posto ispitanika je reklo da su prebacili ulaganja iz Kine ili su doneli odluku da to učine, dok je 7 posto kompanija reklo je da razmišlja o tome.
Zabrinjavajući trendovi u ekonomiji Kine
Sam po sebi, pad obaveza po ulaganjima nije razlog za uzbunu, iako se radi o istorijskom presedanu otkako se Kina devedesetih iz zatvorene jednostranačke socijalističke zemlje transformirala u jednostranački kapitalistički ekonomski sistem.
To je samo signal da strane kompanije i pojedinačni investitori izvlače zaradu od svojih ulaganja u Kinu umesto da ih ponovo investiraju u nju. Razlozi mogu biti i čisto praktično finansijski, kao što je spomenuta razlika u kamatnim stopama.
Ali problem je u tome što se to ne događa izolovano, uz ostale vesti koje su više ili manje pozitivne. Osim spomenutih problema s deflacijom, Kinu muče i problemi s nekretninskom krizom.
Kina postaje nalik na EU i SAD, samo manje bogata
Ni SAD-u, ni EU, ni Kini ekonomska budućnost trenutno ne izgleda najbolje. Dok se SAD i EU bore sa sličnim problemima, Kina ima specifične. Gledano dugoročno, Kina sve više liči na SAD i EU, s razlikom da još uvek nije postala bogata kao oni.
Primarno se radi o dva strukturna problema. Spomenuta visoka zaduženost je prvi i lakši za rešavanje. Drugi je problem, i koji je puno teže rešiti, demografija. 2017. su rođena 17.23 miliona dece u Kini, 2018. 15.23 miliona, 2019. 14.6 miliona, 2020. 12 milijona, 2021. 10.6 miliona, a prošle godine samo 9.56 miliona. Zabrinjavajući je to trend, a trenutno Kina ima manje rođenih na 1.000 stanovnika i od SAD-a i od EU.
Zapanjujuća otpornost najvećih ekonomija na svetu
S obzirom na sve makroekonomske probleme u svetu, od SAD-a preko EU do Kine, situacija izgleda relativno stabilno. Posebno ako se u obzir uzmu uticaji pandemije, lokdauna, barijera međunarodnoj trgovini i poslovanju i rata u Ukrajini te ostali problemi.
Zapravo se u SAD-u i EU najveća opasnost izbegla. Postojala je realna mogućnost nastavka rasta inflacije uz početak recesije, čime bi nastala stagflacija. Ali cene su počele padati na godišnjem nivou a recesija još uvek nije počela.
S obzirom na sve, i Kina dobro brodi kroz nesigurna vremena. Pitanje je samo koliko će dugo najveće ekonomije sveta odolevati šokovima i kako će se odvijati proces njihovog razdvajanja.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
