LANČANA (NUKLEARNA) REAKCIJA Šta bi se desilo kada bi Zapad uveo sankcije Rosatomu i ko bi sve zbog toga nastradao

Stanko Stamenković | 15:23 | 07.03.23 Biz info

Bolje je odlagati do unedogled.

Foto: Shutterstock

Evropa je dugo odlagala, a i dalje odlaže, odluku o tome da li ruski poslovi sa nuklearnom energijom takođe treba da potpadnu pod sankcije koje su Rusima nametnute od početka rata u Ukrajini. Dok sada su ih prećutkivali, a prilikom nedavnog, desetog paketa sankcija, javio se i Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, koji je na Tviteru, direktno prozvao Evropsku uniju zbog toga.

Podsetimo, Zelenski je, očigledno nezadovoljan razvojem situacije, napisao da očekuje odlučne korake protiv Rosatoma (ruske državne nuklearne kompanije) i ruske nuklearne industrije. Ovih dana su i evropski zvaničnici, u strahu da bi Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, mogla da odreaguje pozitivno na poruku Zelenskog, glasno su se usprotivili takvoj odluci.

Među prvima koji je, praktično odmah po objavi Zelenskog reagovao je Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova Mađarske, koja, uostalom, od samog početka kritikuje sankcije protiv Rusije, tvrdeći da više štete prave Evropljanima i posebno Mađarima, nego Rusima. Sijarto je vrlo konkretno rekao da treba odlučno delovati protiv svakog pokušaja da se Rosatom, kao i njegovi šefovi, nađu na listi sankcionisanih i objasnio da bi to štetilo nacionalnim interesima Mađarske, ali bi pored toga ugrozile i globalnu nuklearnu bezbednost.

Protestu Mađarske pridružila se i Francuska, a njihov ministarstvo ekonomije izrazilo je bojazan da bi im to napravilo veliki problem, jer mnoge njihove nuklearne elektrane koriste upravo rusko nuklearno gorivo za rad. Ne čudi što Francuzi ne žele da podrže embargo na ruski nuklearni program, jer čitava država zavisi od nuklearnih reaktora i ima ih ukupno 56 koji rade i obezbeđuju struju za francuske domove. Uz aktuelne probleme, poput generalnog štrajka koju trenutno pogađa Francusku, svaka nova nestašica mogla bi da znači ekonomsku propast.

I to nije sve. Osim što nuklearne Francuske obezbeđuju 70 odsto struje za Francuze, ona i izvozi struju i to tako što obezbeđuje 15 odsto celokupne električne energije za područje Evrope.

U ovom slučaju, dakle, ne bi samo Mađari i Francuzi osetili (novi) manjak električne energije, nego i mnoge druge zemlje Evrope, već pogođene energetskom krizom. Tome treba dodati i druge zemlje kojima Rusi održavaju nuklearne elektrane, a na tom spisku su i jedna Belgija, Velika Britanija, zatim Švedska, Holandija, Švajcarska i Španija. Primera radi, Belgija bi morala da nadomesti čak 40 odsto zaliha uranijuma, koja sada nabavlja što od Rusije, što od ruskih filijala koje se nalaze u Kazahstanu.

Jednostavno rečeno, suviše evropskih zemalja u ovom slučaju zavisi od Rusije, a alternativa, za razliku od drugih goriva i logističke podrške, ne postoji. Baš zbog toga ni Džozef Bajden, predsednik SAD-a, ne želi da podstiče ovu temu, jer po ugovoru koji postoji od 2011. godine, 14 odsto od ukupne količine uranijuma nabavlja upravo od Rusije.

Čak i kada bi se odlučile na sankcije protiv Rosatoma, Moskva bi sa lakoćom izbegla taj embargo, jer bi samo ojačala nuklearnu saradnju sa Kinom, koja je njen ključni partner, i to u vidu kupovine ruskih nuklearnih reaktora, goriva, pa do održavanja. Ili sa jednom od 34 zemlje u kojima trenutno, u različitim fazama, razvije svoje nuklearne projekte.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.