KRIZA NAD KRIZAMA U globalnoj borbi protiv poskupljenja najsiromašniji će platiti najveću cenu

BizPortal | 09:40 | 06.05.22 Biz info

Najsiromašnije zemlje će platiti najveću cenu, a broj gladnih će drastično porasti zbog rasta cena hrane.

Shutterstock

Američke federalne rezerve su povukle svoj prvi potez u borbi protiv rasta cena. Referentna kamatna stopa je naglo podignuta za 0,5 procentnih poena, u rasponu od 0,75 odsto do 1 odsto. Ovo je najveći rast u više od dvadeset godina i drugi u ovoj godini. Međutim, duplo je veći nego u martu, kada je referentna kamatna stopa podignuta za 0,25 procentnih poena.

Skoro u isto vreme, Banka Engleske (BOE) podigla je referentnu kamatnu stopu na najvišu stopu od 2009. Dan nakon Fed-a i BOE, referentnu kamatnu stopu je podigla Banka Indije i očekuje se da će porasti ECB, centralna banka EU, učiniće isto. Brazil je od sredine 2021. podigao referentnu kamatnu stopu sa 2 odsto na 12,75 odsto, a meksička centralna banka je već dva puta podigla kamatne stope u 2022.

Cilj talasa podizanja stopa je borba protiv rastuće inflacije, koja je na istorijski visokom nivou. U SAD je 8,5 odsto za mart, najviše u poslednjih 40 godina. U Velikoj Britaniji iznosi sedam odsto, najviše u poslednjih 30 godina, u Indiji 7,68 odsto, a za april u evrozoni je inflacija izmerena na 7,5 odsto, izveštava portal index.hr.

Još je gora situacija u Latinskoj Americi, gde je inflacija u Brazilu veća od 11 odsto, a u Meksiku, Kolumbiji i Peruu više od sedam odsto. Jedna od prvih ruskih politika nakon početka rata u Ukrajini bila je naglo podizanje referentne kamatne stope sa 9,5 odsto na 20 odsto, a trenutna inflacija je veća od 16 odsto. Zbog rastuće inflacije, čak je i Južna Koreja podigla kamatne stope, dva puta od početka 2022. Borba protiv rasta cena postala je glavni globalni ekonomski cilj.

Uticaj podizanja kamatnih stopa na običnog čoveka

Ostale kamatne stope na tržištu određene su referentnim kamatnim stopama, na primer, za hipotekarne i potrošačke kredite. Banke i druge finansijske institucije se rukovode referentnom kamatnom stopom centralne banke, bilo u međusobnim transferima novca ili u kreditiranju privrede i stanovništva. To znači da podizanje referentne kamatne stope neće uticati samo na privredu već i na građane, a kamate na kredite će rasti.

Inflacija i niske kamate u EU i SAD obesmislile štednju

Ovo je potez koji se bori protiv rasta cena jer poskupljuje i zaduživanje, odnosno smanjuje se rast novih kredita. Usporavanje privrede jedna je od posledica podizanja referentnih kamata jer su građani manje spremni da uzimaju skuplje kredite, a ulaganja u preduzeća postaju manje isplativa za kreditiranje.

Jednostavno rečeno, banke će za svako povećanje određivati referentne kamatne stope centralne banke i njihove kreditne stope će biti veće. Kamata na nove stambene kredite, na primer, biće 2,5 odsto, a ne 2 odsto, što će povećati mesečnu otplatu kredita, a građani će ili odlagati uzimanje stambenog kredita ili uzimati manji stambeni kredit.

Istovremeno će rasti kamatne stope na štednju, što će povećati isplativost štednje i samim tim smanjiti potrošnju. Trenutno su kamate na štednju u SAD i EU toliko niske da se štednja ne isplati, zapravo zbog inflacije to je pravi gubitak novca. Investicije kompanija će postati manje profitabilne kako će se njihovi troškovi finansiranja povećati. Sve ovo će dovesti do usporavanja potrošnje i privredne aktivnosti, a samim tim i do smanjenja inflacije.

Zakasnela reakcija

Pokazatelji da će porast cena postati problem javili su se još u aprilu prošle godine, iako su mnogi tokom pandemije najavljivali da će ekspanzivna monetarna i fiskalna politika dovesti do velikog povećanja inflacije.

Glavne centralne banke, američki Fed i evropska ECB, uporno su odbijale da priznaju opasnost i do kraja godine ponavljale da je reč o prolaznoj pojavi koja će bukvalno sama od sebe nestati za nekoliko meseci.

U tome su ih zdušno podržali i pojedini mediji koji su pisali da nema razloga za strah od inflacije i da se politika ekspanzivne monetarne politike, u narodu poznata kao „štampanje novca”, mora nastaviti. Postoje čak i pisani tekstovi o tome kako je rast cena dobar za radnike.

Danas je jasno da su takve prognoze, koje su smanjivale rizik od inflacije ili je čak predstavljale u pozitivnom svetlu, bile apsolutno pogrešne. Tek krajem 2021. predsednik Federalnih rezervi SAD Džerom Pauel priznao je da su pogrešili i da inflacija ipak nije „prolazna pojava”.

Glavni uzrok inflacije – rast cene energenata

S druge strane okeana, centralnoj banci EU je trebalo mnogo duže da prizna problem; do nedavno se tvrdilo da je inflacija „prolazna” ili „uglavnom prolazna”. Svedoci smo koliko je „tranziciona” i „uglavnom tranziciona” ova godina, kada je rast cena sve veći, a sve više zemalja u svetu počinje da se bori protiv toga.

Ipak, i dalje ima onih koji tvrde da je glavni izvor inflacije rast cena energenata, problemi u svetskoj trgovini i rast cena hrane. Ovo može biti tačno, ali ne može se zanemariti veliki uticaj dvogodišnjeg upumpavanja novca na različite načine, od ekspanzivne monetarne politike do direktne raspodele novca ljudima. Centralne banke to takođe priznaju podizanjem referentnih kamatnih stopa.

Centralne banke nisu bile voljne da se bore protiv inflacije i čekale su da ona sama nestane jer instrumenti za borbu protiv nje u isto vreme potencijalno smanjuju ekonomsku aktivnost. Usporavanje privredne aktivnosti je politički skupo, a čak i nakon meseci ubeđivanja ljudi da neće biti inflacije, postaje štetno po ugled priznanje da je procena bila pogrešna.

Cene divljaju, inflacija obara rekorde i “izjeda“ plate

Cene sve više rastu, a iz meseca u mesec stope inflacije obaraju višedecenijske rekorde. U SAD takve stope inflacije nisu zabeležene 40 godina, u Francuskoj 37 godina, u Velikoj Britaniji i Nemačkoj 30 godina, u Meksiku i Brazilu 20 godina, u Australiji 15 godina…

U Hrvatskoj je, pak, trenutna inflacija od 7,5 odsto najveća od krize 2008. Zbog njenog rasta plate su počele da padaju realno. Prosečna neto zarada za decembar 2021. realno je niža za 0,7% od prosečne realne zarade za novembar 2021. godine, a realno čak 1,4% niža nego za decembar 2020. U prvom mesecu 2022. realno je porasla za 0,1 odsto i pala za 0,4 odsto u februaru . Ukratko, inflacija u Hrvatskoj već izjeda plate.

Podaci iz SAD pokazuju da su realne plate po satu pale za 1,7 odsto od januara 2021. do januara 2022. godine. Nominalno, plate su porasle, ali je inflacija pojela taj rast, pa u stvarnosti danas radnici u SAD u proseku rade za manje.

Reakcija centralnih banaka je možda bila odložena, što bi značilo da bi inflacija mogla da nastavi da raste. U tom slučaju će do kraja godine biti potrebno još nekoliko puta podizati referentne kamatne stope, što bi svet gurnulo u recesiju. Svetska banka i MMF već su srezali procenu rasta BDP-a svim zemljama sveta, uključujući i Hrvatsku.

Pesimistična ekonomska prediviđanja Svetske banke

Rast cena nafte, gasa i hrane, kontinuirani problemi u svetskoj trgovini, lokdaun u Kini i početak borbe protiv inflacije su razlozi zbog kojih su prognoze snižene. Predviđa se da će kineska ekonomija rasti za manje od 5 odsto u 2022. godini, najmanje od 1990. ako izuzmemo dve godine pandemije.

Rusija prilagođava svoj državni budžet padu BDP-a od 10 odsto. Svetska banka je snizila prognozu rasta globalnog BDP-a sa 4,1 odsto na 3,2 odsto, a posebno zabrinjavajuća cifra je pad BDP-a najveće svetske privrede, Sjedinjenih Država, za 1,4 odsto u prva tri meseca 2022. godine.

Pad na berzama i tržištima kriptovaluta

Jedan od razloga za odlaganje početka borbe protiv inflacije je strah od sloma berze. Nakon što je predsednik američkog Fed-a najavio rast referentne kamatne stope, berze su čak reagovale snažno pozitivno. Ali ubrzo je usledila korekcija i sav rast je izbrisan.

Kolapsa još nema, iako ne treba isključiti mogućnost naglog pada zbog očekivanja usporavanja privrede. U četvrtak, 5. maja, svi berzanski indeksi u SAD pali su za 3 do 5 odsto. Akcije kompanija u tehnološkom sektoru su naglo pale. Akcije Alfabeta (Gugl), Epla, Mete (Fejsbuk), Tesle i Amazona pale su između 4,3 i 8,3 odsto.

Posebno su ranjive kriptovalute, koje kao rizična sredstva veoma burno reaguju na rast referentnih kamatnih stopa. U vreme pisanja ovog teksta, bitkoin se trguje za manje od 36.500 dolara, a pre nekoliko dana približavao se 40.000 dolara.

Da li će nastupiti recesija zbog borbe protiv inflacije? Verovatno hoće, a procene se kreću od duboke do blage recesije. Ali borba protiv poskupljenja je neophodna i što duže traje, cena te borbe je veća. Nažalost, deo te cene biće i rast nezaposlenosti, kako u SAD, tako i u EU, i u Hrvatskoj. Najsiromašnije zemlje će platiti najveću cenu, a broj gladnih će drastično porasti zbog poskupljenja hrane.