KREATORI POLITIKE IMAJU VAŽAN ZADATAK Kamate glavni problem, a „resetovanje“ sveta je neminovno

Tamara Đurđević | 12:45 | 20.09.23 Biz info

Gomila se globalni dug - brzinom svetlosti.

Foto; Shutterstock

Prema poslednjim podacima Instituta za međunarodne finansije (IIF), u prvoj polovini tekuće godine, globalni dug ispisuje svoj maksimum.

Naime, ukupni dug koji obuhvata države, preduzeća i domaćinstva porastao je za 10.000 milijardi dolara na oko 307.000 milijardi dolara za prvih šest meseci tekuće godine. Podsetićemo, da je prošli vrhunac globalnog duga bio početkom prošle godine, i pre nego što su centralne banke počele sa pomahnitalim podizanjem kamatnih stopa svuda u svetu.

Globalno opterećenje duga definitivno se provlači drugu godinu zaredom, iako je i dalje iznad svog ionako visokog nivoa pre pandemije. Zašto se spominje pandemija?

Vlade svih zemalja bile su prinuđene da potroše mnogo više novca od planiranog za podsticaj rasta domaće privrede, ali i kao način da reaguju na skokove hrane cena i energije, čak i onda kada se je prošlo dovoljno vremena nakon pandemije.

Kao i zato što uprkos oporavku privrednog rasta od 2020. i inflacije mnogo većoj od očekivane, globalni dug je ostao visok, a fiskalni deficiti su zadržali nivoe javnog duga na visokom nivou.

Sudeći po trenutnoj finansijskoj situaciju na globalnom nivou, kreatori svetske politike moraće da budu izuzetno marljivi, ali i posvećeni da u narednoj godini, i narednim godinama, koliko toliko održavaju dugovanja u granicama „prihvatljivog“.

Najrazvijenije zemlje napravile najveća dugovanja

Što se tiče ovogododišnjeg nagomilavanjava globalnog duga, onaj „najdeblji“ deo ide upravo iz ekonomskih snažnijih država. Najveći rast zabeležile su Japan, Francuska, SAD i Britanija, ali i tržišta Kine, Indije i Brazila.

Kina je zasigurno odigrala centralnu ulogu u povećanju trocifrenog, bilionskog, globalnog duga, u poslednjih nekoliko godina. Nadmašili su ekonomoski rast, a dug kao udeo u BDP-u porastao je na približno isti nivo kao u Sjedinjenim Državama, dok je u dolarima ukupan dug Kine (47,5 biliona dolara) i dalje znatno ispod američkog (blizu 70 biliona dolara).

Dug u zemljama u razvoju sa niskim dohotkom takođe je značajno porastao u poslednje dve decenije, iako sa nižih početnih nivoa. Iako nivoi njihovog duga, posebno privatnog duga, ostaju u proseku relativno niski u poređenju sa naprednim i ekonomijama u razvoju, tempo njihovog povećanja od globalne finansijske krize ipak stvara finansijske probleme, piše Financial Times. Više od polovine zemalja u razvoju sa niskim dohotkom je u ili u visokom riziku od dugova, a oko jedne petine tržišta u razvoju ima državne obveznice kojima se trguje na teškim nivoima.

Kamate – glavni problem

Ključni uzrok porasta globalnog duga su povišene kamatne stope u većini zemalja koje povećavaju troškove zaduživanja, dok je drugi uzrok je finansiranje energetski tranzicije u skladu sa klimatskim ciljevima, što predstavlja dodatni pritisak na vlade da povećaju potrošnju.

Iz Instituta za međunarodne finansije se ne krije visoki stepen zabrinutosti prema aktuelnom dugu. Oni su u svom poslednjem izveštaju iskazali brigu jer su svesni da će, razvijenije zemlje, ali i one manje, morati da izdvajaju sve više novca na troškove zbog povećanih kamata. Kao i da će to imati snažan i dugoročan uticaj na dinamiku globalnog duga u budućnosti.

Izveštaj upozorenja koji je stigao iz MMF-a prošle nedelje, govori da bi vlade trebalo da preduzmu hitne korake da pomognu u smanjenju ranjivosti duga i preokrenu dugoročne trendove zaduživanja.

-Smanjenje tereta duga stvoriće fiskalni prostor i omogućiti nove investicije, pomažući u podsticanju ekonomskog rasta u narednim godinama- naveo je MMF.

Šta sledi?

Prema rečima stručnjaka, Terija Čena, Aleksandra Dimitrijevića, iz izveštaja koji su dali za S&P Global Ratings, zaključuje se da ne postoji lak izlaz iz globalne dužničke krize. Kao i da će izbegavanje krize zahtevati nepopularne akcije i „veliko resetovanje“ razmišljanja kreatora politike. To može značiti opreznije kreditiranje, suzbijanje prekomerne potrošnje i restrukturiranje projekata ili subjekata koji ne ostvaruju profit.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.