KONSTANTNO POSKUPLJENJE HLEBA U EVROPI Srbija je ograničila cenu, koja su očekivanja stručnjaka

Hleb nije jedini proizvod koji je naglo poskupeo. Kombinovane cene hleba i žitarica porasle su za 16,6 odsto u evrozoni, što je najveći rast od januara 1997. godine. Povećanje cena hrane i energije takođe je doprinelo višoj inflaciji, zajedno sa naglom porastom cena energije. U Evropskoj uniji, inflacija je u avgustu dostigla rekordno visok nivo od 9,1 odsto.

Hrana i piće su zabeležili drugi najveći rast, od 12,4 odsto, posle stanovanja i struje, koji su zabeležili rast od 19,7 odsto, prenosi Euronews.rs.

Još pre početka rata u Ukrajini, u januaru, mađarski pekari su upozoravali kupce da će mlinovi značajno podići cenu brašna, navodi HVG, sugerišući da se Mađarska već suočavala sa izazovima pre sukoba. U proteklih godinu dana Mađarska je imala najsušnije mesece od 1901. godine, situaciju koja je pogoršana neviđenim temperaturama ove godine, koje su uništile useve širom zemlje. Kako su polja u zemlji požutela, a nivoi vode u njenim rekama i jezerima pali na alarmantno niske nivoe, poljoprivreda je znatno stradala.

Jožef Septe, predsednik Udruženja pekara Mađarske, nije isključio da bi cena hleba mogla da dostigne 1.000 forinti (oko 2,50 evra po kilogramu), jer je nekoliko proizvoda već dostiglo istu cenu. Mađarska je među zemljama EU sa najvećom inflacijom. Prosečna stopa inflacije u EU u avgustu iznosila je 9,1, a u Mađarskoj je bila 15,6 odsto, što je najviše od maja 1998. godine.

Cene hrane u zemlji su sada porasle za 30,9 odsto u odnosu na prethodni mesec, prema Trading Economics.

„Bez subvencija bi vekna bila 80 dinara“

U Srbiji nije zabeležen tako ekstremni rast cene hleba, jer država reguliše cenu osnovne vekne „sava“. Uredbom o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna tipa 500 maloprodajna cena je ograničena na 53,50 dinara, dok maksimalna proizvođačka cena iznosi 45,88 dinara.

Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica kaže za Euronews Srbija da je do avgusta cena bila 46 dinara i ističe da bi danas vekna „save“ koštala minimum 80 dinara, da država ne subvencioniše njenu proizvodnju.

– Vlada Srbije daje brašno po subvencionisanim cenama od 33 dinara po kilogramu i samim tim je pomogla proizvođačima da mogu da plasiraju hleb po 53,50 dinara, a inače ne bi bilo govora da bi mogao toliko da košta. Ova cena hleba je samo zahvaljujući državi koja je pomogla, inače se nikom ne bi isplatila proizvodnja – kaže Pralica.

Prvi put je u avgustu Vlada Srbije ograničila marže na 40 odsto na sve ostale vrste hleba, i to zbog tog što je, kako su rekli, u prethodnom periodu došlo do velikog rasta cena namirnica ključnih za ishranu stanovništva.

Pralica napominje da su pekari u prethodnom periodu imali problem sa trgovinama, jer su uzimali ogromne marže, čak i veće od 80 odsto za prodaju hleba, ali da su ih spustili u poslednjih mesec dana.

– Oni to nisu uradili zato što su dobri, već zato što im je drastično pala prodaja, jer su ljudi prešli na hleb „sava“ čija je cena ograničena i koji je i tri puta jeftiniji. Pakovani hlebovi su koštali u radnjama i do 220 dinara, da možete da kupite četiri obična hleba, ali njima se to sada obilo o glavu i vratilo kao bumerang. Morali su poslednjih dvadesetak dana da snize te specijalne vrste hleba na 140 do 150 dinara. Hleb „sava“ se trenutno mnogo više proizvodi i kupuje, porasla je proizvodnja skoro 40 odsto u poslednjih šest meseci. Trgovcima se smanjjila prodaja pakovanog hleba više od 50 odsto, prolazili su im rokovi i morali su da spuste cene – objašnjava Pralica.

On napominje da se na mesečnom nivu produžava uredba o ceni hleba „sava“ i kaže da očekuje da neće biti poskupljenja u oktobru i novembru. Ostali pekraski proizvodi su, kako kaže Pralica, poskupeli oko 30 odsto u poslednjih šest meseci.

Kupci smanjuju potrošnju zbog visokih cena

Evropska domaćinstva osećaju pritisak ovih povećanja cena. Prema podacima Federacije pekara, trgovinskog udruženja koje predstavlja britansku industriju hleba i pekarstva, većina zemalja u EU ima prosečnu potrošnju od 50 kilograma hleba po osobi godišnje. Ali iako je teško naći zamenu za hleb i druge proizvode od pšenice, što su stubovi ishrane miliona Evropljana, povećanje cena već ima uticaja i na smanjenu potrošnju hleba.

U Italiji, gde je prosečna cena hleba porasla za 13,5 odsto od avgusta 2021. i gde su sindikati pekara upozorili da bi u bliskoj budućnosti mogla da poraste na 6 evra po kilogramu, podaci pokazuju da su u prvih sedam meseci od 2022. potrošači smanjili kupovinu namirnica za 3,2 odsto. Ali zbog inflacije, domaćinstva i dalje troše više novca na namirnice nego ranije.

Prema podacima Evropske komisije, rastuća inflacija između januara 2021. i juna 2022. povećala je troškove potrošnje domaćinstava po glavi stanovnika u proseku za oko 160 evra mesečno. Kako cene hrane nastavljaju da rastu, Brisel brine da će najviše patiti domaćinstva sa nižim primanjima, jer će morati da troše veći deo svog budžeta na osnovne artikle poput hleba.