KOJA JE CENA RADA NA DALJINU? Srbi spremni da se odreknu 8,8 odsto plate kako bi mogli od kuće da rade

To su glavni rezultati opsežne međunarodne studije Rad od kuće širom sveta sprovedene u 27 zemalja, među kojima je i Srbija. Studija u kojoj su anketirani zaposleni na puno radno vreme, sprovedena je u dva navrata, sredinom jula 2021. i početkom 2022, i pokazala je da se u svetu od kuće radi prosečno 1,5 dana sedmično, objavio je Dojče Vele.

Singapur ili Indija su na vrhu liste sa 2,4 i 2,6 dana u nedelji, dok je Nemačka blizu proseka s 1,4 dana. Sa samo 0,8 dana, Srbija se nalazi pri dnu liste, sa Južnom Korejom, Egiptom i Tajvanom.

Spremnost na manju platu i promenu posla

Više od polovine anketiranih kaže da su kod kuće bili produktivniji nego što su očekivali. A što pozitivnije zaposleni procenjuju svoju produktivnost u odnosu na očekivanja, tim više dana poslodavci nude za rad od kuće. Ta veza je utvrđena u svih 27 ispitanih zemalja. Takođe, utvrđeno je da su u zemljama koje su imale stroža pravila tokom pandemije, poslodavci omogućavali više dana za rad od kuće.

Međutim, posle pandemije mnogi poslodavci planiraju da svojim zaposlenima odobre manje radnih dana od kuće nedeljno: u proseku 0,7, a u Srbiji još manje, samo 0,3 dana.

Pritom radnici žele više da rade od kuće – širom sveta i u Srbiji u proseku 1,7 dana. Želje poslodavca i zaposlenih posebno se razlikuju u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji, Brazilu, Singapuru i Egiptu.

Studija je pokazala da 2-3 dana rada od kuće zaposleni u proseku vrednuju kao pet odsto svoje plate. Odnosno, radije bi radili 2 do 3 dana od kuće, nego da dobiju povišicu u visini od pet odsto ili bi pristali da im se smanji plata za taj iznos. U Nemačkoj je taj procenat 3,7 odsto i time ispod proseka 27 zemalja.

U Srbiji su ljudi spremni da se odreknu čak 8,8 odsto plate kako bi mogli od kuće da rade polovinu radne nedelje. Veće vrednosti zabeležene su samo u Egiptu i Ukrajini.

U proseku je čak 26 odsto zaposlenih spremno da da otkaz ili da počne da traži novi posao, u slučaju da moraju svih pet dana da rade u firmi. U Velikoj Britaniji je to čak 42 odsto, a u Nemačkoj 32 procenta anketiranih zaposlenih.

Za Srbiju ne postoje podaci, jer je to pitanje postavljeno tokom ankete početkom 2022. koja tamo nije sprovedena. Sredinom jula 2021, u Srbiji je anketirano oko hiljadu stalno zaposlenih raznih zanimanja koji su imali opciju rada od kuće.

Zašto ljudi vole da rade od kuće?

Ušteda vremena i troškova kao i manje stresa u vezi sa saobraćajem na putu do posla su možda najočiglednija i najvažnija korist za zaposlene. Taj put u oba pravca u proseku traje 64 minuta – od 48 minuta u SAD i Srbiji, pa do 93 minuta u Indiji i 96 minuta u Kini.

Takođe se štedi na vremenu i troškovima doterivanja za posao. Rad od kuće pruža veću fleksibilnost u korišćenju vremena tokom dana i veću ličnu autonomiju. U proseku, to više cene žene od muškaraca – skoro u svim zemljama – kao i zaposleni s višim obrazovanjem.

Oni u braku takođe više cene opciju rada od kuće – posebno kada imaju decu mlađu od 14 godina. Pošto je vrednost pogodnosti rada od kuće neoporezovana, i na nju se ne plaćaju doprinosi, ona je vrednija za radnike koji zarađuju više.

Ali, možda je heterogenost razloga zbog kojih zaposleni žele da rade od kuće zapravo najznačajniji rezultat ispitivanja.

S obzirom na sada tako očigledne prednosti rada od kuće, autori studije se pitaju zašto se pre pandemije ta opcija vrlo malo koristila – samo 0,25 dana nedeljno prema podacima iz SAD? Dakle zašto se ta promena nije desila ranije i postepeno?

Podsetimo: prelazak sa farmi i zanatske proizvodnje na fabričke poslove koji je pratio industrijsku revoluciju odvijao se tokom otprilike dva veka. Prelazak sa fabričkog rada na pružanje usluga počeo je pre više decenija i još uvek traje.

Te tranzicije donele su veće promene kada se radi o novim veštinama i poslovnim operacijama, a njihova relativna sporost dala je mnogo više prostora za postepeno prilagođavanje.

Odgovor glasi: pandemija korone izazvala je jedinstveni eksperiment ogromnih razmera. On se odvijao istovremeno i doveo je do ogromne promene percepcije o izvodljivosti i produktivnosti rada od kuće.

Na primer, neka advokatska firma je mogla da eksperimentiše s radom od kuće pre pandemije. Međutim, tako nije mogla da se predvidi situacija kada sudovi i druge firme, uključujući i klijente, konkurentske advokatske firme, konsultante i ostali, takođe rade na daljinu.

Osim toga, sazreli su i preduslovi za rad od kuće: napravljen je veliki napredak u tehnologijama, infrastrukturi i proizvodima koji podržavaju internet, kao što su dvosmerne video-veze, klaud i druge oblici daljinske interakcije.

Iako su razbacani po mnogim studijama (uključujući i ovu), sada postoji mnogo dokaza da je pandemija podstakla i druge razvoje koji su pomogli da se pokrene trajni pomak ka radu od kuće: nova ulaganja kod kuće i unutar firmi koja olakšavaju rad na daljinu.

Tri opcije: kancelarija, rad od kuće i hibrid Međutim, rad od kuće ne odgovara svima – kako zaposlenima tako ni poslodavcima. Neki ljudi žele svakodnevne kontakte uživo s kolegama i vremenom će gravitirati ka firmama i organizacijama koje se pridržavaju radnih aranžmana od pre pandemije. Poznato je da je Ilon Mask zahtevao da svi zaposleni u Tesli rade u kancelariji najmanje 40 sati nedeljno ili da se „pretvaraju da rade negde drugde“. Mask vidi posebnu vrednost u vidljivom, fizičkom prisustvu zaposlenih na višim položajima i postavlja pitanje da li kompanije sa fleksibilnim radnim aranžmanima mogu da razviju nove proizvode.

Mnoge od najproduktivnijih i najinovativnijih firmi na svetu rade na više lokacija, gradova i zemalja. Dakle, „razbacanost“ radne snage sama po sebi ne smanjuje inovativnost i produktivnost. Takođe se pokazalo da decenijama raste geografska rasprostranjenost pronalazača koji sarađuju na patentima prijavljenim na primer u SAD. Sličan obrazac postoji i kada se radi o naučnim publikacijama.

Osim toga, nakon što je firma Spotifaj usvojila politiku „rada sa bilo kog mesta“, stopa odlazaka radnika iz firme je pala za 15 odsto dok je istovremeno u celoj privredi SAD zabeležno naglo povećanje stopa otkaza od strane radnika.

I Džeremi Stopelman, Izvršni direktor IT firme Yelp je za to da svi rade na daljinu: „Interna istraživanja pokazuju veliko zadovoljstvo i kontinuiranu produktivnost naših prodajnih, proizvodnih i inženjerskih timova. Imamo takođe odličan pristup raznovrsnom fondu talenata.

Trenutno su uočljiva tri modela – isključivo rad u kancelariji, isključivo rad od kuće i hibrid oba – i razlikuju se među organizacijama, industrijama i zanimanjima. Pokazaće se da li će neki od tih modela postati dominantan.Stopelman kaže zašto je protiv hibrida, odnosno kombinovanja rada i od kuće i u firmi: „To prisiljava zaposlene da žive u blizini kancelarije (područja s visokim troškovima). Takođe, zapošljavanje je ograničeno geografijom i morate da održavate nedovoljno iskorišćen kancelarijski prostor.“

Izazovi za velike gradove

I to nas vodi ka temi o uticaju rada od kuće na urbane sredine u kojima se najčešće nalaze sedišta firmi i organizacija koja mogu da koriste taj model: upozorenje glasi da se za gradove, a naročito one kojima se loše upravlja, povećanjem stope rada od kuće povećava rizik od pada prihoda, odnosno od lokalnih poreza.

S jedne strane, rad od kuće podiže atraktivnost života van grada, posebno za porodice s malom decom koje traže niže troškove stanovanja i bolje mogućnosti školovanja, ali i za starije i bogatije zaposlene koji žele mirniji život na većem prostoru. To dovodi do pada vrednosti nekretnina i stanarina u metropolama. Zauzvrat, time se olakšava život radnicima-početnicima koji bi mogli da se dosele u metropole i imaju koristi od mogućnosti koje nude veliki gradovi.

Osim toga, veliki gradovi obično imaju visoku koncentraciju komercijalnih aktivnosti – koja se takođe smanjuje zbog rada od kuće: na primer, hoteli, restorani, tržni centri su manje posećeni, ljudi manje koriste javni prevoz i taksije. U svakom slučaju, šire ekonomske i društvene posledice rada od kuće tek će se videti i razvijati – još mnogo godina.