KAO DA SE SPREMA ROVOVSKI RAT Evropa se sve više naoružava, traže jeftiniju američku robu – isplata odmah

BizPortal | 10:37 | 20.02.23 Biz info

Veoma loš pokazatelj situacije.

Foto: Shutterstock

Evropske zemlje ne kupuju avione ili tenkove već osnovno naoružanje i municiju. Godinu dana posle početka rata nedaleko od njenih istočnih granica, Evropa se ubrzano naoružava.

Evropske zemlje okrenule su se američkim dobavljačima, ali umesto skupe vojne opreme poput mlaznjaka ili tenkova, fokus je na jeftinijem, manje sofisticiranom oružju poput ručnih bacača raketa, artiljerije i dronova koji su se pokazali ključnim u ukrajinskom otporu ruskoj invaziji, piše Rojters.

Zemlje poput Poljske, Finske i Nemačke sklapaju ugovore o izgradnji američkog oružja u Evropi, pregovaraju o novim poslovima za kupovinu, nastojeći da ubrzaju postojeće ugovore. Potražnja je usmerena na osnovno oružje i municiju: topovske granate od 155 milimetara, protivvazdušnu odbranu, komunikacionu opremu, ručne raketne bacače Dževelin i bespilotne letelice, saznaje Rojters.

Potražnja za masovnim, jeftinijim oružjem ilustruje koliko je rat u Ukrajini promenio strateško razmišljanje o budućim sukobima. Vizije visokotehnoloških ratova koji se oslanjaju na računare i mašine poslednjih meseci zamenila je nemilosrdna stvarnost topovskih dvoboja i vojnika u blatnjavim rovovima. U poslednjih godinu dana obe zemlje potrošile su ogromne količine topovskih granata i projektila.

Vojni atašei otkrivaju da su evropske vlade posebno zainteresovane za kupovinu Dževelina, nakon što su videli njihovu delotvornost u Ukrajini protiv ruskih tenkova. Pet zemalja izrazilo je interes za kupovinu precizno navođenih topovskih 155-milimetarskih metaka Raytheon Technologies, rekao je portparol kompanije, ne otkrivajući imena. Meci dometa 32 kilometra precizni su unutar radijusa od 4 metra.

Inače, iskaz interesa je prvi korak u procesu nabavke, koji uključuje odobrenje vlade SAD-a i pregovore, pa može proći godina ili više pre isporuke. Sa ratom na pragu pravovremena naplata više nije problem, jer je kupovina oružja “prioritet unutrašnje politike”.

Na listi za kupovinu pojavili su se mali dronovi i veće bespilotne letelice koje bez sofisticiranih senzora, kamera i ostale nadogradnje koštaju oko 20 miliona dolara. Finska i Danska započele su razgovore sa General Atomicsom, a cilj je kupovina malog broja bespilotnih letelica MQ-9B SeaGuardian za pomorski i kopneni nadzor.

Poljska je nedavno od General Atomicsa u zakup dobila dva modela prethodne generacije dok ne dobije odobrenje SAD-a za nove.

Neke evropske zemlje žele da počnu da proizvode američko oružje na svom tlu, jer bi to smanjilo zavisnost o uvozu i troškove nabavke. Nemački Rheinmetall, primera radi, cilja na proizvodnju mobilnih raketnih bacača HIMARS, a koje trenutno proizvodi Lokhid Martin.

Skok potražnje od početka invazije povećao je tržišnu vrednost najvećih američkih vojnih kompanija za 35 milijardi dolara. Primera radi, proizvodni cilj za metke od 155 milimetara utrostručio se s 30.000 granata mesečno, na 90.000 mesečno u sledeće dve godine.

Ogroman skok reflektuje potrebu za obnavljanjem zaliha SAD-a i saveznika, uključujući Norvešku, Kanadu, Finsku, Francusku, Nemačku i Italiju, koje su poslale deo svojih zaliha u Ukrajinu.