KAKVA JE VEZA IZMEĐU NIGERIJE I NORVEŠKE? Neraskidiva – Nigerijci dobro plaćaju, kako da ih ubedimo da probaju kulen?

Stanko Stamenković | 16:14 | 14.07.23 Biz info

Čudni su putevi ponude i potražnje

Foto: Shutterstock

Kakva je veza između Norveške i Nigerije? Pa, osim što im imena zemalja počinju na slovo „N”, nikakva. E, netačno. Vezuje ih, naravno, biznis, od kojeg Norvežani odlično zarađuju.

Krenimo redom. Norvežane i Nigerijce povezuje jedan specijalitet koji se može da uspe samo u Norveškoj, a Nigerijci jednostavno ne mogu bez njega. U pitanju je sušena riba.

Kako je sve počelo? Prema izveštaju Biznis insajdera, sušena riba, konkretno bakalar, nije uvek bila najtraženija roba u Lagosu, glavnom gradu Nigerije, kojoj je cena visoka – oko 65 dolara po kilogramu. Bakalar ne bi mogao da se osuši u Nigeriji ni pod razno, zbog vrele klime. A gde može? Tamo daleko, na hladnom Severu.

Građanski rat i sušeni bakalar

Sušeni bakalar zato u Nigerije stiže preko sedam mora, iz Norveške, gde je organizovana čitava industrija, sa samo jednim ciljem – da osušenu ribu prosledi nekih 8.000 kilometara dalje, do centra Afrike.

A kako je došlo do ove prilično neverovatne robno novčane razmene? Početkom zime, balakar migrira u ledene vode Norveške, a u tamošnjem seocetu Henigsvar ih love. Kada ih ulove, ribu očiste i poređaju na ogromne ramove, na kojima se riba zatim suši. Vreme je idealno za to – veoma je hladno, pa nema insekata koji bi zatrovali ribu, ali i dovoljno toplo da se riba ne zamrzne. Na taj način, Norvežani proizvedu oko 4.000 metričkih tona sušene ribe.

Riba se suši na ledenom norveškom vetru cela tri meseca, a kada se taj proces završi, može da se čuva tri godine, a da se ne pokvari. Zarada je ogromna – kompanija koja prodaje ribu Nigerijcima kupuje svežu ribu za manje od 5 dolara, a kada je osuše, njena vrednost skače na oko 150 dolara.

Sva ta sušena riba se zatim pakuje i šalje u Nigeriju brodom, kojem treba oko šest nedelja da stigne na odredište. Zanimljivo je da do pre samo 60 godina, Nigerijcima ne bi palo na pamet da dobavljaju ribu iz Norveške. Međutim, tada im se desio građanski rat, u kojem je oko milion ljudi izgubilo život, najviše od gladi. Iz raznih krajeva sveta stizala je pomoć za Nigeriju, a Norvežani su im poslali… da, sušenu ribu. I Nigerijcima se baš mnogo svidela.

Od tada, 99,9 odsto sušenog bakalara koji se proizvede u Norveškoj putuje za Nigeriju, i nijedno nigerijsko domaćinstvo ne može bez njega.

Danas, Nigerija uvozi sušenog bakalara iz Norveške u vrednosti od oko 10 miliona dolara.

Kakva je veza između sušene ribe i kulena?

Inače, praktični Norvežani su pokušavali da prodaju sušeni bakalar i drugim zemljama. Prema svedočenju proizvođača, čim im neko naruči ribu iz drugih zemalja, oni se ponadaju da su otvorili novo tržište, recimo u Holandiji ili SAD-u.

Međutim, kada vide potpis naručioca, shvate da je to opet Nigerijac, koji živi u drugoj zemlji.

Naravoučenije? Čudni su putevi tržišta, a Norvežani su se dobro snašli posle one prvobitne, poklonjene ture sušenog bakalara. Možda bismo mi mogli da ponudimo Nigerijcima nešto od naših specijaliteta. Kulen? Leskovačku pljeskavicu?

Samo još da smislimo kako da ih dobro upakujemo, da se ne pokvare brzo na vrelom nigerijskom suncu, nije lepo da otrujemo nekog dobrog Nigerijca. A kad probaju naš kulen, zaboraviće na bakalar, kao da nikad nije ni postojao.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.