ISTOČNA EVROPA U DUŽNIČKOM ROPSTVU? Tri zemlje su ove godine već pozajmile 32 milijarde dolara

BizPortal | 08:25 | 27.04.23 Biz info

Nikako nije dobar trenutak za to.

Foto: Shuttefrstock

Vlade u istočnoj Evropi su već ove godine pozajmile skoro 32 milijarde dolara, što je trostruko više nego u istom periodu prošle godine, prema podacima koje je prikupio „Blumberg“.

Po prvi put u desetak godina, tri istočnoevropske zemlje — Poljska (9 milijardi dolara), Rumunija (6 milijardi dolara) i Mađarska (5 milijardi dolara) — registruju se među prvih pet zajmoprimaca na tržištima u razvoju na prekookeanskim tržištima.

Tajming nije sjajan, navodi „Blumberg“ i dodaje da je postalo mnogo skuplje zaduživanje na tržištima obveznica – čak i za vlade sa visokim rejtingom poput onih u istočnoj Evropi – nakon što su centralne banke širom sveta brzo podigle kamatne stope prošle godine.

Poljska, na primer, plaća 5,5 odsto godišnje kamate na novu 30-godišnju obveznicu. Još 2021. godine ta ista obveznica bi bila prodata za manje od 4 odsto.

Ova rastuća kamatna stopa samo će doprineti naglom porastu budžetskih deficita u regionu i još više pritiska na finansijske zvaničnike. Štaviše, ako se sukob u Ukrajini oduži i ako je potrebna još veća potrošnja finansirana zaduživanjem širom regiona, strani investitori možda neće biti toliko voljni da prihvate dodatne obveznice koje su preplavile tržište, piše „Blumberg“.

Postoje znaci da investitori već postaju pomalo nevoljni. Poljskim dolarskim obveznicama sada se trguje po prinosu slično zemljama za koje se dugo smatralo da su daleko rizičnije: Filipini, Indonezija i Urugvaj.

Budžetski deficit istočne Evrope će ove godine porasti na 4,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, sa 1,3 odsto u 2021, prema procenama analitičara „Blumberga“.

– Rat pogađa fiskalne deficite sa obe strane, rekao je Danijel Vud, menadžer u „Viliam Bler internešnelu“. „To smanjuje rast, što smanjuje naplatu prihoda za vladu, a na strani rashoda bilo je neophodno da vlade pomognu onima koji su teško pogođeni troškovima života.“

Zaokret ka inostranim tržištima dolazi u trenutku kada inflacija pustoši istočnoevropske ekonomije. I ovo je delimično izazvano sukobom, koji je prekinuo većinu ruskih energetskih tokova u regionu. Inflacija je porasla na oko 20 odsto u nekim zemljama, što su nivoi koji nisu viđeni decenijama, i zauzvrat je podigla lokalne kamatne stope čak i više nego što su porasle u SAD i zapadnoj Evropi.

U Poljskoj, najvećoj ekonomiji u regionu, desetogodišnje obveznice sada donose 6 odsto, četiri puta više nego pre samo dve godine.

Ali prodaja stranih obveznica podiže ključni rizik koji ne postoji na lokalnom tržištu. Ako valute regiona počnu da padaju u odnosu na dolar, kao što su periodično prethodnih godina, to će povećati troškove za ove vlade da otplate dug.

Upitan za komentar u vezi s emisijom, Zoltan Kurali, šef mađarske agencije za upravljanje dugom, rekao je da je ograničeni nivo duga u stranoj valuti jeftiniji od zaduživanja u forintama. Takođe, pomaže u diversifikaciji baze investitora jer „ne bi bili u mogućnosti da prikupe sva ova sredstva na jednom tržištu“.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.