I DALJE IMA OPASNIH PROIZVODA NA TRŽIŠTU Najviše je igračaka koje nisu bezbedne za decu, niko ne kontroliše onlajn kupovinu

BizPortal/Politika | 08:43 | 04.08.22 Biz info

Tržište e-trgovine u EU poraslo je za 13 procenata prošle godine, na 718 milijardi evra.

Pixabay.com/Preis_King

Najveće evropsko udruženja potrošača ‒ BEUC iznova i iznova otkriva i upozorava da su onlajn prodavnice izvor opasnih proizvoda.

‒ Zapanjujuće je to što se ovo pitanje ne rešava uprkos tome što je jasno da „ono što je nelegalno van mreže trebalo bi da bude nelegalno i na mreži”. Ovaj princip se sada jednostavno ne poštuje – navodi se u najnovijem saopštenju ove organizacije.

Kako se ističe, donosioci odluka rešili su da ignorišu činjenicu da prodavci koriste onlajn radnje za prodaju robe koja je dokazano nebezbedna ili nije usklađena sa standardima. Onlajn platforme istovremeno ne smatraju da su odgovorne za bezbednost potrošača, dok istovremeno ostvaruju velike profite, napominje se.

– I države članice EU i Evropski parlament prebacuju pitanje opasnih proizvoda koji se prodaju na mreži, poput vrućeg krompira između reformi e-trgovine, bezbednosti proizvoda i zakona o odgovornosti za proizvode, bez ikakvih ozbiljnih napora da ih reše – izjavila je Monik Gojan, direktorka BEUC-a.

Takav nedostatak ambicije da se problemi rešavaju dovešće do rasta izdvajanja iz nacionalnih budžeta i angažovanje većeg broja ljudi koji će morati da urade više kako bi saprečili poplavu nepoštovanja potrošačkih prava. U otvorenom pismu se navodi da su se vremena promenila i da ljudi više ne kupuju samo u radnjama u glavnim ulicama već jednim pritiskom na dugme svog pametnog telefona kupuju odeću, obuću, igračke, tehničke uređaje i hiljade drugih artikala koji im direktno stižu sa najudaljenijih destinacija.

‒ Kako ćete se nositi sa svim ovim izazovima i nastaviti da štitite prava potrošača ‒ pitaju u BEUC-u i podsećaju da se i Direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda, vodeći zakon EU koji štiti potrošače od nebezbednih proizvoda, primenjuje još od januara 2002, kao i da je trenutno u fazi revizije, ali upozoravaju da neke lobističke grupe pokušavaju da naruše njene temelje. Podsećamo, kada je Francuska preuzela predsedavanje EU početkom ove godine, najavila je da će tokom šestomesečnog mandata pomoći da se poboljša položaj kupaca na zajedničkom tržištu zbog većeg rizika od kupovine nekvalitetnih proizvoda na onlajn platformama Očigledno da je malo toga urađeno. Evropski parlament je u međuvremenu odobrio izveštaj o bezbednijim igračkama, a to znači da sledi revizija postojećih propisa. Monik Gojan tada je pozvala Evropsku komisiju da započne reviziju Zakona o bezbednosti igračaka i da je osim preporuka za bolju bezbednost važno da EU ojača pravila o zabrani upotrebe hemikalija koje mogu da naruše zdravlje.

Kako je Politika već objavila, na listi opasnih i nebezbednih proizvoda, koju objavljuje Evropski sistem za brzo upozoravanje Rapeks, već godinama se na prvom mestu nalaze igračke. Od ukupnog broja prijava i upozorenja čak trećina se odnosi na proizvode za decu. Većina prijava usmerena je na opasne i za decu visokorizične hemikalije koje se nalaze u takvim proizvodima.

Tržište e-trgovine u EU poraslo je za 13 procenata prošle godine, na 718 milijardi evra. Evropski izveštaj o e-trgovini za 2022. pokazao je kako je stopa rasta onlajn trgovine ostala stabilna, uz neznatan porast u odnosu na 2020, čak i uprkos ublažavanju ograničenja zbog kovida. Primećuje se da su potrošači oprezniji u potrošnji zbog inflacije, posledica sukoba u Ukrajini, poremećaja lanca snabdevanja i opšteg osećaja neizvesnosti.

U izveštaju se ipak naglašava da je prodaja e-trgovine do sada doživela samo mali pad. To pokazuje da je sektor digitalne trgovine postao nezamenjiv i vrlo otporan, piše ESM magazin.

Sektor maloprodaje i veleprodaje značajno se menja kako bi postao digitalniji, a stručnjaci koji su sproveli studiju procenjuju da će kompanije morati da udvostruče svoja ulaganja do 2030. kako bi uspešno ostvarile ovu transformaciju. Kako se navodi, zapadna Evropa daleko je najjača regija u smislu prometa e-trgovine sa 63 odsto udela, južna Evropa pokriva 16 procenata, srednja i severna Evropa su na trećem i četvrtom mestu sa deset i devet procenata, dok je istočna Evropa (dva odsto) na poslednjem mestu.