GLOBALNA INFLACIJA UBRZAVA NEMAŠTINU Prema najnovijem izveštaju UN-a kriza troškova života gura više od 71 million ljudi u krajnje siromaštvo

BizPortal | 09:08 | 07.07.22 Biz info

Analiza je pokazala da je ovogodišnji rast cena ključne robe već pogodio delove podsaharske Afrike, Balkana, Azije i druge regione.

Shutterstock

Globalna kriza troškova života gura dodatnih 71 milion ljudi u najsiromašnijim zemljama sveta u ekstremno siromaštvo, upozorava se u novom izveštaju koji je danas objavio Program UN za razvoj (UNDP).

Rast cena ključne robe pogodio delove Afrike, Balkana, Azije i druge regione

Akim Štajner, direktor UNDP-a, izjavio je da je analiza 159 zemalja u razvoju pokazala da je ovogodišnji rast cena ključne robe već pogodio delove podsaharske Afrike, Balkana, Azije i druge regione, prenosi Rojters.

UNDP je pozvao na preduzimanje ciljanih mera, uključujući direktnu gotovinsku pomoć najugroženijim zemljama i traži da bogatije države produže i prošire Inicijativu za obustavu servisiranja duga (DŠI) koju su pokrenule da bi pomogle siromašnim nacijama tokom pandemije kovid-19.

-Ova kriza troškova života tera milione ljudi u siromaštvo, pa i na gladovanje, brzinom koja oduzima dah. Zbog toga, pretnja od većih socijalnih nemira raste iz dana u dan – rekao je Štajner.

Institucije poput UN, Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda imaju brojne finansijske linije za siromaštvo, od kojih je jedna za najsiromašnije zemlje gde ljudi dnevno žive sa 1,90 dolara ili manje. Druga je linija od 3,20 dolara dnevno za ekonomije sa nižim srednjim dohotkom, a treća od 5,50 dolara dnevno za zemlje sa višim srednjim dohotkom.

Aktuelna kriza troškova života gurnula više od 51 milion ljudi u ekstremno siromaštvo

Procenjujemo da je aktuelna kriza troškova života možda gurnula više od 51 milion ljudi u ekstremno siromaštvo na nivo od 1,90 dolara dnevno, i dodatnih 20 miliona ljudi na 3,20 dolara dnevno, navodi se u izveštaju, u kojem se predviđ da će to podići ukupan globalni broj onih koji žive u nemaštini na nešto iznad 1,7 milijardi ljudi.

Dodaje se da bi ciljani gotovinski transferi od strane vlada bili pravedniji i isplativiji od opštih subvencija na stvari kao što su cene energije i hrane, od kojih bogatiji delovi društva imaju više koristi.

-Dugoročno, te subvencije povećavaju nejednakost, dodatno pogoršavaju klimatsku krizu i ne ublažavaju trenutni udar – rekao je šef UNDP-ovog odeljenja za stratešku politiku Džordž Grej Molina.

Poslednje dve godine pandemije takođe su pokazale da bi zemljama koje oskudevaju u novcu bila potrebna podrška globalne zajednice za finansiranje pomenutih šema.

Molina ističe da bi to moglo da se uradi produžavanjem Inicijative za obustavu servisiranja duga koju vodi G20 za još dve godine i njenim proširenjem na najmanje 85 zemalja sa 73 koje trenutno ispunjavaju uslov